Stres je stalni pratilac naših života i govoto da ne postoji osoba koja mu nije izložena. Bez obzira da li je u pitanju nešto što nas remeti zbog posla, privatnih razloga, ili smo se iznervirali zbog nečega što sa nama nema nikakve veze, telo „pamti“ svaku takvu promenu raspoloženja, a rad srca nam se ubrza.
Kako srce reaguje na stres i koje probleme još može da izazove
Kada stres postane stalni pratilac našeg životnog ambijenta, racionalno je očekivati da izazove ozbiljne negativne posledice po zdravlje. Stres povećava stvaranje plakova i može da se akumulira u arterijama. Čini trombocite lepljivim i sklonijim stvaranju ugrušaka, koji onda mogu da blokiraju protok krvi. arterije. Stres takođe može da izazove stezanje arterija, manjak krvi u srcu, a samim tim i izazivanje bolova u grudima, kao i srčani udar.
Zašto su žene manje otporne na stres
U širem smislu, stres se definiše kao pretnja ili neuobičajeni zahtev našem telu da se odbrani od nekog negativnog uticaja. Međutim, kada ove okolnosti nadmašuju našu sposobnost da se nosimo sa njima, izloženi smo stresu.
Žene su sa većim šansama da budu pod stresom prvenstveno zbog porodične uloge i višestruke brige koju ona prodrazumeva. Tu su i mnogi drugi razlozi. Muškarci nisu izuzeti od njega, ali su njihovi razlozi za pojačan stres uglavnom drugačiji. Studije kažu da su žene posebno podložne uticaju stresa na srce i zbog hormonske aktivnosti, ne samo nivoa kortizola već i drugih hormona. Zato je veoma važno da one sa srčanim oboljenjima ili faktorima rizika prepoznaju stanja stresa i nauče kako da se nose sa njim na što zdraviji način.
Bez obzira na uzrok, stres pokreće odgovor koji od tela traži ili da se izbori ili da beži. Kada stres postane konstantan telo ostaje u stanju pripravnosti, a visoki nivoi hormona stresa izazvaju brojne fiziološke promene.
Stilovi suočavanja sa stresom se razlikuju kod žena i muškaraca
– Naša istraživanja kažu da žene prijavljuju viši nivo stresa i osećaju njegov uticaj dramatičnije od muškaraca – kaže dr Carolyn Fisher, psiholog u Cleveland Clinic.
Doktorka konstatuje da se žene sa stresom nose uz društvene aktivnosti, kakve su druženje sa prijateljicama, zatim čitanje, gledanje televizije ili spremanje hrane kada je to izbor, a ne obaveza. Muškarci se okreću fizičkim aktivnostima, kao što su vežbanje ili bavljenje sportom.
– Preuzimanje aktivne uloge u suočavanju sa stresnim faktorom je neuporedivo zdravije i efikasnije nego izbegavati ga spavanjem, konzumiranjem alkohola ili izolacijom. Tako ćemo sačuvati ne samo mentalno zdravlje već i u prvom redu sprečiti kardiovaskularne probleme, smanjiti rizike od srčanog i moždanog udara – dodaje dr Fisher.
Tehnike za minimiziranje stresa
Postoji više tehnika za poboljšavanje odgovora na stres, odnosno odbranu od njega. Nije uvek lako odreagovati adekvatno, ali je od velike važnosti da to činimo i sprečimo mnoge negativne uticaje, među kojima su i veliki problemi u radu srca. Neke od tehnika su:
- biofeedback tehnika (sposobnost da se kontroliše reakcija tela uz promenu misli i emocija)
- meditacija
- vežbe disanja
- progresivna relaksacija mišića.
Za maksimalnu efikasnost, ove tehnike treba da budu kombinovane sa što zdravijim životnim navikama, kakve su dovoljno kvalitetnog sna, pravilna ishrana i redovno vežbanje.Trebalo bi da oni budu deo svakodnevne životne rutine.
Simptomi koji ukazuju na to da smo izloženi prekomernom stresu
Dr Fisher apeluje da naučimo da prepoznamo sledeće fizičke simptome i odreagujemo sami ili uz pomoć stručnjaka. Oni mogu da budu signal da smo izloženi prekomernom stresu, a da nam to telo signalizira:
- nesanica
- gastrointestinalni problemi
- napetost mišića
- migrene
- ubrzani rad srca
- znojenje
- bol
- stalni zamor.
