Krvni ugrušak u ruci potencijalno je opasno stanje koje u slučaju komplikacija zahteva hitnu medicinsku pomoć. Krvni ugrušak (tromb) može da zahvati bilo koji deo tela, ne samo noge nego i ruke. Povrede ruke, operacije, aplikacija venskog katetera neku su od faktori rizika koji mogu izazvati tromb. Duboka venska tromboza je posledica krvnog ugruška. Tromb se formira u jednoj ili više dubokih vena, najčešće u predelu potkolenica, karlice, bedara. U slučaju da se kasno otkrije, venska tromboza je ozbiljan problem, a najveća moguća komplikacija je plućna embolija. Duboka venska tromboza je bolest koja može zahvatiti i ruke, najčešće gornji deo ruku.
Krvni ugrušak u ruci je potencijalno opasno stanje
Druge dve vrste krvnih ugrušaka su površinski tromboflebitis i embolija. Površinski tromboflebitis je kombinaciju tromboze i flebitisa (upale) površinskih vena neposredno ispod kože. Embolije su krvni ugrušci koji mogu da putem krvotoka dospeju u druge delove tela. Na postojanje krvnog ugruška u ruci ne moraju uvek da ukažu simptomi. Procenjuje se da 33 do 60 0dsto osoba nema nikakve simptome, posebno u početnim fazama bolesti. Kod velike većine pacijenta simptomi se postepeno ispoljavaju u vidu bola i/ili grča u rukama. Koža na ruci zahvaćena promenama, može da poplavi ili postane crvena i topla na dodir. Krvni ugrušak u ruci prate bolovi u vratu i ramenu.
Utrnulost, osećaj peckanja i povišena temperatura neki su od simptoma koji su prisutni kod manjeg broja pacijenata. Rani znaci tromboze ruke mogu se i intenzivirati i biti praćeni bolom, otokom, grčevima. U najtežim slučajevima komplikacije zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Tromb zahvata dominantnu ruku
Krvi ugrušak u ruci može biti primarne ili sekundarne prirode. Primarni je redak i uglavnom je posledica jakog fizičkog opterećenja ruke, zbog učestalog ponavljanja istih pokreta tokom veslanja ili dizanja tegova. Tromb tada zahvata, uglavnom, dominantnu ruku. Sekundarni krvni ugrušak u ruci učestaliji je oblik i čini 80 odsto slučajeva. Javlja se posle povrede ili operativnog zahvata. Sekundari vid tromba uočava se i posle ugradnje pejsmejkera, kod pacijenata sa tumorima, može biti posledica smanjene pokretnosti, trudnoće, stenoze (suženja) vena, trombocitoze.
U ovim slučajevima rizik od plućne embolije najizražajni je u toku nekoliko prvih dana posle traume ili operacije. U najvećem riziku su pacijenti koji dobijaju terapiju putem katetera, osobe koje boluju od karcinoma, nepokretni pacijenti. U riziku su i osobe koje su pretrpele ozbiljan prelom ruke, žene u drugom stanju ili neposredno posle porođaja, osobe koje već boluju od tromba.
Kako se dijagnostikuje tromb u ruci?
U slučaju bilo kakvih simptoma, savet je da potražimo stručnu pomoć i na taj način sprečimo moguće komplikacije. Najčešći dijagnostički test kojim se potvrđuje tromboza je dupleks kolor dopler (dopler krvnih sudova). Ovo je neinvazivna ultrazvučna dijagnostička metoda koja pruža uvid u sliku zida krvnog suda i cirkulaciju. Na ovaj način mogu se uočiti naslage na zidu krvnog suda i moguća suženja krvnog suda. Dopler krvnih sudova daje uvid i u brzinu proticanja krvi i utvrđuje da li dovoljne količine krvi dospevaju do tkiva i organa. Moguće je da će biti potreban i CT grudnog koša.
Kako se leči krvni ugrušak u ruci?
Cilj lečenja jeste da se onemogući uvećanje krvnog ugruška i spreči da tromb stigne iz ruke u neki drugi deo tela. U terapiji se najčešće koriste lekovi kao što su antikoagulansi, koji umanjuju zgrušavanje krvi i tromba. Trombolitička terapija je primena lekova “trombolitika” ili razređivača tromba, koji imaju mogućnost da razlože krvni ugrušak i tako spreče blokadu krvi kroz vene i druge komplikacije.
Trombolitici se primenjuju u težim slučajevima. Nekim pacijentima će možda biti potrebna i mehanička trombektomija, to jest uklanjanje krvnog ugruška iz zatvorenog krvnog suda. Elevacija (podizanje) i kompresija ruke su dodatni tretmani. Elevacijom se smanjuje otok i bol, a kompresijom može da se poboljša protok krvi.
Kada se može očekivati oporavak?
Posle nekoliko nedelja ili meseci od primene terapije telo će prirodno apsorbovati ugrušak. Sa rastvaranjem tromba umanjiće se i simptomi duboke venske tromboze i na kraju potpuno nestati. Poboljšanje može da se oseti u roku od nekoliko dana.
Većina pacijenta se oporavi od tromba u ruci u roku od nekoliko nedelja ili meseci, bez bilo kakvih komplikacija ili oštećenja. Oko 50 odsto pacijenata oseća hroničnu nelagodnost, a oko 15 odsto doživi posttrombotski sindrom, koji je se karakteriše dugotrajnim bolom i otokom. Posttrombotski sindrom je hronična venska insuficijencija koja nastaje zbog oštećenja vena.
Komplikacije su retke, ali potrebno je praćenje pacijenta
Oko dva do četiri posto ljudi imaće kao komplikaciju bolesti oštećenje pluća – tromboembolijsku plućnu hipertenziju, koja se ispoljava simptomima kao što su otežano disanje, bolovi u grudima posebno tokom fizičke aktivnosti. I pored toga što su komplikacije retke neophodno je stalno praćenje stanja pacijenta.
Duboka venska tromboza je stanje koje nekada može zahtevati neodložnu lekarsku pomoć. Komplikacije se javljaju brzo i u roku od nekoliko dana, pa je praćenje stanja najbolja prevencija ovog stanja koje se, u najtežim slučajevima, može da završi i smrtnim ishodom.
