Foto: Shutterstock
Na nivo holesterola utiče više faktora. Pol, godine starosti, genetska predispozicija, nivo fizičke aktivnosti, ishrana, ali i konzumacija duvana i alkohola. Visok holesterol može biti uzrok ozbiljnih bolesti, a bez odgovarajućih analiza teško se prepoznaje, jer visok holesterol nije praćen jasnim simptomima. Visok holesterol često je posledica loših životnih navika, bolesti ili kombinacija svih navedenih činilaca.
Sa starenjem se, kod mnogih osoba uočavaju i više vrednosti holesterola. Posle menopauze, kod žena se povećava nivo holesterola i raste rizik od kardiovaskularnih bolesti. Visok holesterol ima i genetsku osnovu, od 250 osoba jedna ima porodičnu hiperholesterolemiju, genetsko stanje koje uzrokuje visok nivo LDL holesterola. Ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama sa visokom količinom loših masnoća i šećera, a siromašna vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima može povećati nivo „lošeg“ LDL holesterola i smanjiti „dobar“ HDL holesterol. Slično deluje i nizak nivo fizičke aktivnosti. Stručnjaci stalno ponavljaju da i samo pola sata šetnje može sprečiti pojavu mnogih bolesti.
Dobro izbalansirana i zdrava ishrana bez previše šećera i zasićenih masnoća sačuvaće organizam od viška holesterola. Naglasak treba da bude na povrću, mahunarkama, orašastim plodovima, morskoj ribi, semenkama. Ove namirnice mogu da smanje nivo LDL holesterola i povećanju HDL holesterol. Dobar primer je mediteranski način ishrane koji može da u znatnoj meri poboljša zdravlje. Izvori holesterola su namirnice kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi. Višak kilograma je snažan faktor rizika za razvoj holesterola, istraživanja pokazuju da korekcija telesne težine za samo 5 do 10 odsto ima snažan uticaj na ukupan nivo masnoća u telu.
Dugotrajno sedenje i manjak fizičke aktivnosti dovodi se u vezu sa višim nivoima ukupnog i LDL holesterola. Stručnjaci savetuju najmanje 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta snažne aerobne aktivnosti na nedeljnom nivou. Nema potrebe da za nekim specijalnim fizičkim vežbama, obično hodanje i rad u bašti su dobar način da se reguliše holesterol i nivo šećera u krvi.
I pored svih napora u vidu promena u načinu ishrane i pojačanoj fizičkoj aktivnosti i dalje će nekim osobama biti potrebna medikamentozna terapija. Pacijenti koji imaju porodičnu hiperholesterolemiju moraće uz promene u načinu ishrane da uzimaju i lekove.
Zdrave odrasle osobe morale bi da kontrolišu nivo holesterola na svakih četiri do šest godina. Pacijenti sa dijabetesom, kardiovaskularnim bolestima ili genetskom sklonošću potrebo je da češće proveravaju vrednosti holesterola. Zdravi muškarci stariji od 35 godina morali bi da redovno proveravaju vrednosti holesterola. U slučaju da postoje faktori rizika, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, pušenje, redovne provere kod muškaraca morale bi da počnu već od 25 godine života.
Savet je da žene koje nemaju faktore rizika kontrolišu redovno holesterol posle 45 godine, u slučaju da postoje faktori rizika redovne provere nivoa holesterola morale bi da počnu od 30 godine. Pedijatri savetuju analize vrednosti holesterola kod dece između devete i 11 godine i u uzrastu od 17 do 21 godine.
Nivo holesterola proverava se na osnovu analiza krvi. Hrana se ne konzumira 12 časova pre vađenja krvi, savet je i da se ne izlažemo intenzivnom fizičkom naporu, 24 sata pre odlaska u laboratoriju.
Zdrav raspon ukupnog holesterola kod odraslih osoba manji je od 5, 2 mmol/L, granično visoke vrednosti su od 5,2 do 6,2 mmol/L i visoke od 6,2 mmol/L. Optimalni rasponi LDL ili lošeg holesterola za odrasle trebalo bi da budu niži od 3,4 mmol/L. Približno optimalne vrednosti su manje od 3,4 mmol/L, granično rizične od 3,4 do 4,1 mmol/L i visoko rizične od 4,1 mmol/L.
Poželjne vrednosti za dobar HDL holesterol su 1,6 mmol/L ili više za oba pola. Smatra se da su u riziku muškarci čije su vrednosti HDL holesterola manje od 1,0 mmol/L i žene čije su vrednosti niže od 1.3 mmol/L. Sve ove navedene brojke su opšte smernice.