Holesterol prate brojni medicinski mitovi s obzirom da je to jedno od najpoznatijih jedinjena u našem telu. Postoji mnogo dezinformacija o ovoj masnoj supstanci. Holesterol je, u stvari, esencijalna komponenta ćelijskih membrana i bez obzira na njegovu „loše“ reputaciju, on je neophodan za život. Međutim, kada je prisutan u visokim nivoima u krvi, holesterol povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Holesterol u visokim količinama je pretnja za srce i mozak
Holesterol se, zajedno sa drugim supstancama, kao što su masti i kalcijum, nakuplja u plakovima na zidovima arterija. Vremenom, ovo sužava krvne sudove i može da dovede do komplikacija, uključujući moždani i srčani udar. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je povišen nivo holesterola odgovoran za 2,6 miliona smrtnih slučajeva svake godine. S obzirom na takvu rasprostranjenost, nije iznenađenje da su dezinformacije o holesterolu veoma rasprostranjene. Tim povodom grupa američkih kardiloga izdvojila je 9 mitova o holestreolu kako bi pomogli ljudima da razdvoje činjenice od neistina.
1. Svaki holesterol je loš
Kao što je pomenuto, holesterol je vitalna komponenta ćelijskih membrana. Pored svoje strukturne uloge u membranama, takođe je vitalan u proizvodnji steroidnih hormona, vitamina D i žučne kiseline. Dakle, iako je visok nivo faktor rizika za bolest, bez holesterola čovek ne bi mogao da preživi. Stručnjaci ističu da „holesterol nije loš, to je nevini posmatrač sa kojim se danas loše postupa u našem modernom načinu života, jer naša tela nisu dizajnirana da žive u okruženju gde ima viška hrane“.
Pored funkcija holesterola u telu, način na koji se on transportuje takođe utiče na to da li je štetan za zdravlje. Holesterol se kreće po telu pomoću lipoproteina – supstance koje se sastoje od masti i proteina. Ovaj transport se odvija na dva glavna načina:
- Lipoprotein niske gustine (LDL) prenosi holesterol iz jetre do ćelija, gde se koristi u nekoliko procesa. Ljudi ponekad nazivaju LDL „lošim“ holesterolom, jer visok nivo LDL holesterola u krvotoku povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Lipoprotein visoke gustine (HDL) često se naziva „dobrim“ holesterolom, jer prenosi holesterol nazad u jetru. Kada dospe tamo uklanja se iz tela, čime se smanjuje kardiovaskularni rizik.
2. Imam vitku liniju tako da ne mogu da imam visok holesterol
– O, da, i te kako možete! – poručuju lekari. Ravnoteža holesterola je zapravo funkcija onoga što jedemo, ali i naše genetike. Na primer, osoba se može roditi sa genetskom tendencijom da ne obrađuje holesterol efikasno. Budući da je reč o genetskom problemu dobio je ime porodična hiperholesterolemija i može da bude uobičajena kod jedne od 200 osoba. Lekari podsećaju da čak i mršave osobe mogu da imaju abnormalno visok holesterol. Drugi faktori koji utiču na holesterol su hrana, fizičke navike, da li je neko pušač i koliko alkohola pije.
Isto tako neki ljudi prekomerne težine uopšte nemaju visok holesterol, a to je zato što na nivo holesterola utiču genetika, funkcija štitne žlezde, lekovi, vežbanje, san i ishrana. Naravno, postoje i faktori koje ljudi ne mogu da menjaju i koji mogu da doprinesu visokom holesterolu, kao što su godine i genetika, poručuju lekari.
3. Ako imam visok holesterol – pojaviće se simptomi
Kardiolozi smatraju da je ovo jedan od najvećih mitova. Jer, kako kažu, u većini slučajeva, visok holesterol neće izazvati simptome. Zbog toga se preporučuje periodično testiranje krvi kako bi se utvrdilo nivo holesterola. Jedini „simptomi“ sa kojima se holesterol može povezati bili bi kasni simptomi, kada je prekomerna akumulacija holesterola odgovorna za oštećenje srca i začepljenje krvnih sudova. Ta stanja uzrokuju bol u grudima (anginu), srčani udar ili čak iznenadnu smrt. To što nema primetnih simptoma holesterol i čini tako opasnim kada se nakupi u visokoj koncentraciji. Tada uzrokuje tiho nakupljanje plaka u arterijama sve dok ne postane toliko jak da dođe do moždanog ili srčanog udara.
4. Ako jedem masnu hranu, imaću visok nivo holesterola
Ova tema je malo složenija nego što bi se moglo očekivati. Masnoće koje neko unosi ne moraju nužno da budu u direktnoj korelaciji sa nivoom holesterola. Unos šećera, jednostavnih ugljenih hidrata, podsećaju stručnjaci, može dovesti do podizanja nivoa holesterola, čak i ako neko ne jede mnogo masnoća. Ljudi koji vežbaju imaju manje šanse da će dobiti povišen holesterol zbog unosa masnoća u poređenju sa ljudima koji se slabo kreću.
Niko ne ide u supermarket da kupi paket masti, ali ljudi kupuju crveno meso, sireve i jaja. Crveno meso sadrži zasićene masti i holesterol. Holesterol je životinjski proizvod, tako da proizvodi koji sadrže zasićene masti ne samo da podižu nivo holesterola, već posebno povećavaju „loš“ ili LDL holesterol, koji se zatim taloži u arterijskom zidu krvnih sudova.
5. Svi treba da imaju iste nivoe holesterola
– Nije istina! – poručuju lekari i objašnjavaju da je nivo holesterola zasnovan na tome da li čovek ima istoriju određenih bolesti, kao što su srčani udar i moždani udar, i rizik od razvoja ovih problema, koji je zasnovan na činjenicama kao što su godine i visok krvni pritisak. Za one koji nisu imali kardiovaskularne probleme, „loš“ LDL holesterol bi trebalo da bude manji od 100 miligrama po decilitru (mg/dl). Ali, ako imate srčanu ili vaskularnu bolest – istoriju srčanog udara, moždanog udara ili druge arterijske vaskularne bolesti, a posebno ako imate dijabetes, ciljani nivo LDL holesterola treba da bude manji od 70 mg/dl, ako ne i niži.
6. Samo muškarci treba da brinu o nivou holesterola
Kardiolozi naglašavaju da je ovo toliko česta dezinformacija koju čuju od pacijenata, ali, to nije istina. Srčana bolest ne bira, kažu lekari. Žene, nakon što izgube zaštitno dejstvo estrogena, počinju da povećavaju rizik od srčanih oboljenja i razvijaju isti rizik kao i muškarci. Zapravo, s obzirom na to da žene razviju srčana oboljenja u kasnijoj životnoj dobi i žive duže, godišnje se beleži više srčanih udara u ženskoj populaciji nego kod muškaraca. Takođe, kada žene dožive srčani udar, obično imaju lošije ishode i u mnogo većem riziku su da umru od srčanih bolesti nego od raka dojke.
7. Ne mogu da skinem nivo svog holesterola
Srećom, ovaj mit je netačan. Pored uzimanja lekova za snižavanje holesterola, holesterol može da se reguliše održavanjem zdrave težine, kvalitetnom ishranom, vežbanjem, izbegavanjem pušenja i izbegavanjem prekomerne upotrebe alkohola. Ishrana i fizička vežba uvek su prvi koraci u cilju snižavanja holesterola. Takođe, statini su veoma efikasni u snižavanju niova masnoća i sigurni su, kao i noviji inhibitori PCSK-9, injekcije koje značajno snižavaju holesterol.
8. Uzimam statine, tako da mogu da jedem šta god poželim
Bilo bi ovo zaista lepo da je istina, ali nije. Ako jedete šta želite i unosite višak kalorija, dobićete na težini. Kada dobijete previše na težini, posebno oko stomaka, možete da razvijete stanje koje se zove metabolički sindrom, što je predijabetično stanje. Statini nisu lekovi za smanjenje telesne težine, jer, njihov posao je da smanje loš LDL holesterol, a posao čoveka je da tretira svoje telo sa poštovanjem, što podrazumeva da treba da vodi računa i šta jede.
9. Imam manje od 40 godina i ne moram da proveravam holesterol
I ovo je dezinformacija o holesterolu. Lekari preporučuju da holesterol treba kontrolisati već od 20. godine života. Jer, što su duže krvni sudovi izloženi krvi koja sadrži previsok nivo holesterola, povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu. U preporukama se navodi da prvu proveru holesterola treba obaviti tokom tinejdžerskog doba, a ako postoje genetske predispozicije, onda i ranije. Za sve rođene sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, holesterol treba proveriti već sa 2 godine.
Izuzetno poučan članak?! Hvala.