Visok holesterol je posledica savremenog načina življenja. Holesterol je mast koja se nalazi u organizmu i proizvodi je jetra. Od vitalnog značaja za formiranje ćelijskih membrana, vitamina D i određenih hormona, ne rastvara se u vodi, tako da ne može sam da putuje kroz telo. Ali, ukoliko dođe skupljanja masnih naslaga ili plaka u arterijama, prvo stradaju srce, mozak, a može da nastupi i smrt.
Šta je visok holesterol?
Čestice poznate kao lipoproteini pomažu u transportu holesterola kroz krvotok. Postoje dva glavna oblika lipoproteina. Lipoproteini niske gustine (LDL), poznati kao „loš holesterol“, mogu da se nakupljaju u arterijama i da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput srčanog ili moždanog udara. Lipoproteini visoke gustine (HDL), koji se ponekad nazivaju „dobrim holesterolom“, pomažu da se LDL holesterol vrati u jetru radi eliminacije.
Konzumiranje previše hrane koja sadrži velike količine masti povećava nivo LDL holesterola u krvi. Ovo stanje je poznato kao visoki holesterol ili hiperholesterolemija ili hiperlipidemija. Ako je nivo LDL holesterola previsok, ili nivo HDL holesterola prenizak, masne naslage se nakupljaju u krvnim sudovima. Ove naslage će otežati protok krvi kroz arterije. To može da izazove probleme u celom telu, posebno u srcu i mozgu, a može da ima i loš ishod.
Koji su simptomi visokog holesterola?
Visok holesterol obično ne izaziva nikakve simptome. U većini slučajeva izaziva posledice. Na primer, srčani udar ili moždani udar mogu da budu posledica oštećenja koja su uzrokovana visokim holesterolom. Srčani i moždani udar se obično ne dešavaju sve dok visok holesterol ne dovede do stvaranja plaka u arterijama. Plak može da suzi arterije tako da manje krvi može da prođe kroz njih. Formiranje plaka menja sastav arterijske sluznice. To može da dovede do ozbiljnih komplikacija.
Test krvi je jedini način da se sazna da li je holesterol previsok. To znači da je ukupan nivo holesterola u krvi iznad 240 miligrama po decilitru (mg/dL). Preporuka je da se nivo holesterola proverava nakon 20 godine na svakih četiri ili šest godina. Lekar može da predloži da se češće proverava nivo holesterola ako postoji porodična istorija visokog nivoa holesterola ili ako postoje faktori rizika kao što su:
- visok krvni pritisak
- prekomerna težina
- pušenje
Visok holesterol i bolesti srca
Simptomi srčanih bolesti mogu da budu različiti kod muškaraca i žena. Međutim, srčane bolesti ostaju ubica broj jedan za oba pola. Najčešći simptomi su:
- angina, bol u grudima
- mučnina
- ekstremni umor
- kratak dah
- bol u vratu, vilici, gornjem stomaku ili leđima
- utrnulost ili hladnoća u ekstremitetima.
Moždani udar dešava se usled prekida dotoka krvi
Nakupljanje plaka koje je uzrokovano visokim holesterolom može da smanji ili prekine dotok krvi u mozak. Ovo se dešava kada dođe do moždanog udara. Tada je najvažnije da se brzo potraži medicinska pomoć, a ovo su simptomi moždanog udara:
- iznenadni gubitak ravnoteže i koordinacije
- iznenadna vrtoglavica
- asimetrija lica (spušten kapak i usta samo na jednoj strani lica)
- nemogućnost kretanja, naročito samo na jednoj strani tela
- zbunjenost
- mrmljanje reči
- utrnulost u licu, ruci ili nozi, samo na jednoj strani tela
- zamagljen vid, zatamnjen vid ili dvostrki vid
- iznenadna jaka glavobolja.
Visok holesterol doprinosi srčanom udaru
Arterije koje snabdevaju srce krvlju mogu da se polako sužavaju zbog nakupljanja plaka. Ovaj proces se naziva ateroskleroza. Odvija se polako tokom vremena i nema simptome. Na kraju, komad plaka može da se odlomi. Kada se to dogodi, oko plaka se formira krvni ugrušak. Krvni ugrušak može da blokira protok krvi do srčanog mišića i tako ga liši kiseonika i hranljivih materija.
Znaci srčanog udara su:
- stezanje, stiskanje, bol u grudima ili rukama
- otežano disanje
- anksioznost ili osećaj predstojeće propasti
- vrtoglavica
- mučnina, loše varenje ili žgaravica
- prekomerni zamor.
Oštećenje srca može da bude nepovratno, ili čak fatalno, ako lečenje ne počne u prvih nekoliko sati nakon srčanog udara. Važno je da se reaguje brzo i potraži medicinska pomoć.
Periferna arterijska bolest
Bolest perifernih arterija (PAD) može da nastane kada se plak nakuplja u zidovima arterija. Plak blokira protok krvi u arterijama koje snabdevaju krvlju bubrege, ruke, stomak, noge i stopala. Simptomi PAD su:
- grčevi
- umor
- bol u nogama, hramanje i utrnulost u jednom ili oba donja ekstremiteta za vreme hodanja ili mirovanja
- nelagodnost u nogama i stopalima.
Kako PAD napreduje, simptomi se javljaju sve češće i javljaju se čak u mirovanju. Kasniji simptomi koji mogu da se pojave zbog smanjenog protoka krvi su:
- stanjivanje kože na nogama i stopalima
- gangrena
- čirevi na nogama i stopalima
- bol u nogama koji ne nestaje u mirovanju
- grčevi u nogama
- nožni prsti postaju plavi, a nokti su zadebljali
- smanjen rast dlaka na nogama
- smanjenje temperature stopala i potkolenice u odnosu na drugu nogu.
Dijagnoza se uspostavlja testom krvi
Visok holesterol je veoma lako dijagnostikovati testom krvi koji se zove lipidni panel. Lekar daje uputstvo da se ništa ne jede i ne pije najmanje 12 sati pre testa. Lipidni panel meri ukupan holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol i trigliceride. Prema navodima Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ovo su poželjni nivoi holesterola:
- LDL holesterol: manje od 100 mg/dL
- HDL holesterol: 60 mg/dL ili više
- trigliceridi: manje od 150 mg/dL.
