Ass.dr Igor Krdžić i doc.dr Srđan Marković: Foto: privatna arhiva/Shutterstock
Zapaljenske bolesti creva (Inflammatory Bowel Disease – IBD) su hronične autoinflamatorne bolesti digestivnog trakta: Kronova bolest i ulcerozni kolitis. U njihovoj osnovi su povremene upale delova gastrointestinalnog sistema, uz različite simptome i nepredvidljiv tok bolesti, za koji je ponekad rešenje jedino hirurgija.
I Kronova bolest i ulcerozni kolitis spadaju u idiopatske inflamatorne bolesti creva, što znači da uzrok nastanka medicina još uvek nije precizno definisala. Ipak, smatra se da do njih dolazi zbog urođene (genetske) sklonosti koja izaziva abnormalni imunski odgovor na dejstvo crevnih mikroorganizama. Veliki broj vodenastih stolica, gubitak kilograma, krvarenja iz creva i anemija kao posledica, bolovi i grčevi u stomaku, visoka temperatura, njihovi su simptomi.
Ogromne probleme pacijentima predstavlja neprepoznavanje bolesti na vreme i dugo čekanje na dijagnozu. Tu je i veliko nerazumevanje sredine jer su ove bolesti još uvek u rangu tabu tema, pa je česta i socijalna izopštenost obolelih, prvenstveno zbog nemogućnosti zadržavanja stolice. Njih ponekad može da bude i do 15 dnevno, bez mogućnosti odlaganja defekacije. Uz to, ove hronične autoimune bolesti najčešće se razvijaju između 20. i 30. godine života, dobi pune životne i radne sposobnosti, a dovode do trajnog oštećenja digestivnog trakta.
Procenjuje se da u našoj zemlji od zapaljenskih bolesti creva boluje više od 10.000 osoba. Svake godine, u svetu se na današnji dan obeležava Međunarodni IBD dan, sa ciljem širenja svesti o kompleksnosti bolesti, položaju obolelih, šansama za efikasnije lečenje i poboljšanju kvaliteta života.
U referentnom Centru za lečenje inflamatornih bolesti creva u KBC Zvezdara leči se više od 1.000 pacijenata, a inovativnom terapijom oko 400, sa najtežim formama oboljenja.
– Nije uvek lako postaviti dijagnozu neke od inflamatornih bolesti creva. Ponekad su to blaže forme sa ne tako intenzivnim simptomima, pa u nekim slučajevima i nije potrebna terapija. Međutim, kada su prisutni simptomi praćeni komplikacijama poput teške anemije i drastičnog gubitka kilograma, moguće je da tek na operaciji dođe do konačne dijagnoze. Kako je poznato da od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa obolevaju mladi ljudi, nije nimalo jednostavno ni saopštiti im da imaju ovakvu hroničnu bolest. Zbog toga smo veoma posvećeni zadatku da im pravovremenom terapijom olakšamo život i poboljšamo njegov kvalitet što je moguće pre svega zahvaljujući inovativnoj, odnosno biološkoj terapiji. Njome postižemo visoku efikasnost u lečenju. Međutim, ponekad je u najvišem interesu obolele osobe a u odnosu na stadijum i karakteristike bolesti neophodno uključiti i hirurga. To mora biti stručnjak sa odgovarajućim teorijskim i praktičnim znanjem u lečenju ovih pacijenata – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog iz IBD centra u KBC Zvezdara.
Doc. dr Marković navodi da je kod ulceroznog kolitisa hirurgija pre svega zahvaljujući visokom učinku biološke terapije ređe potrebna, ali je ponekad jedino rešenje i tip operacije koja se primenjuje u takvim slučajevima je kolektomija. Kod Kronove bolesti, ponekad je, prema njegovim rečima, hirurgija zapravo posledica sumnje na akutni apedicitis. Potom se intraoperativno ustanovi da pacijent zapravo ima Kronovu bolest. Multidisciplinarni pristup onda obolelu osobu ponovo vraća gastroenteorologu na dalje lečenje i to su, prema rečima doc.dr Markovića, sigurno teže forme oboljenja, kod kojih je bilo neophodno odmah uključiti hirurgiju.
Ass.dr Igor Krdžić, hirurg u KBC Zvezdara, podseća da Kronova bolest može da zahvati bilo koji deo digestivnog trakta (od usta do anusa), za razliku od ulceroznog kolitisa koji „napada“ debelo crevo i rektum. Potvrđujući navode doc.dr Markovića da je učinjen veliki napredak u medikamentoznom lečenju Kronove bolesti, sagovornik eKlinika portala precizira da će, ako se govori o dugoročnoj prognozi, više od polovine pacijenata biti operisano u prvih deset godina od uspostavljanja dijagnoze.
– Kada simptomi i pored težnje lekara da se dijagnoza postavi što pre i započne sa lečenjem ipak rezultiraju progresijom i teškim komplikacijama kakve su crevne opstrukcije, fistule, gnojne kolekcije, perforacija creva, krvarenje, hirurgija „preuzima“. Nažalost, ne možemo reći da smo se operacijom zauvek i u potpunosti rešili Kronove bolesti. Tako će otprilike trećini pacijenata u nekom trenutku biti indikovano ponovno operativno lečenje. U tom smislu, hirurzi vode računa o modusu poštednih operativnih metoda, odnosno resekcionih procedura, kako ne bi došlo do odstranjivanja većeg dela creva nego što je to neophodno. Takođe, ne možemo znati koliko će puta neko još morati da bude operisan u toku života. Veoma je važna dobra procena o dovoljnoj dužini creva neophodnoj za funkcionisanje i normalan život. Laparoskopski pristup je zlatni standard, koji omogućava sveukupno manju traumu, brži oporavak i manji rizik od komplikacija, uz druge brojne prednosti. Postoje još neke metode kod kojih ne uklanjamo delove creva već proširujemo oboleli, stenozirani segment creva. Time takođe omogućavamo ponovno uspostavljanje normalne funkcije – detaljno opisuje ass.dr Krdžić.
Hirurg navodi i da je prema smernicama Evropske asocijacije za lečenje pacijenata sa inflamatovnim bolestima creva obavezno personalizovano predstavljanje multidisciplinarnom timu i određivanje strategije za njegovo lečenje. To se posebno odnosi na komplikovane slučajeve Kronove bolesti, jer nije svaki pacijent kandidat ni za biološku terapiju, ni za hirurgiju. I u slučaju recidiva, neophodna je saradnja i praćenje multidisciplinarnog, dobro obučenog tima.
Prema rečima Ass.dr Igora Krdžića, postoje čiste indikacije za operativno lečenje ulceroznog kolitisa. To su akutni i teški oblik kolitisa, reflektorni ulcerozni kolitis koji ne daje odgovor na terapiju i nema poboljšanja, i kada dugotrajni efekti bolesti rezultiraju prekancerozama ili ispoljavanjem karcinoma debelog creva.
– Kada pacijent nakon inicijalne evaluacije od strane gastroenterologa dođe hirurgu sa prezentacijom akutnog ulceroznog kolitisa, a nema pobošljanja uz standardizovanu terapiju, potrebna je hitna intervencija. Tako ćemo preduprediti ozbiljne komplikacije koje mogu da nastupe ukoliko se ne ukloni najveći deo debelog creva, do rektuma, čije stanje je dovelo do opšteg lošeg stanja. Kao i kod Kronove bolesti, minimalno invazivni pristup (laparoskopski) je standard kod obolelih od ove inflamatorne bolesti creva. Kao prvi deo operativne procedure, laparoskopski se uklanja debelo crevo i tada pacijent nekoliko meseci, dok se organizam ne oporavi, živi sa terminalnom ileostomom. Drugi deo, odnosno akt lečenja, podrazumeva uklanjanje završnog dela (rektuma) i pravljenje „rezervoara“ od tankog creva. On na neki način oponaša uklonjeni rektum. Tako pacijent dobija određeni kvalitet života bez stome uz mogućnost pražnjenja. Najveći deo ovih pacijenata je bio na kortikosteroidnoj terapiji zbog smanjenja upale i kao takvi dođu u relativno lošem opštem stanju, pa je ovakav vid etapnog lečenja za njih put ka smanjenju mogućnosti za komplikacije, uz sve druge prednosti laparoskopskog pristupa – objašnjava Ass.dr Krdžić.
Doc.dr Srđan Marković navodi da je to zbog učestalih krvarenja pre svega anemijski sindrom, odnosno malokrvnost. Kada je anemija prisutna, kao i gubitak na kilaži, može se reći da bolest nije pod kontrolom, kaže naš sagovornik i dodaje:
– Zapaljenske bolesti creva često prate ekstraintestinalne vancrevne manifestacije, kakva je, recimo, pojava afti u usnoj duplji. Kod težih formi Kronove bolesti, otprilike kod trećine obolelih, oko anusa mogu da se stvore perianalne fistule. Takođe, neki pacijenti imaju i probleme sa zglobovima i očima (uveitis, skleritis), a to u multidisciplinarni tim uključuje i radiologa i oftalmologa. Nažalost, posebno kod ulceroznog kolitisa koji karakterišu višegodišnji upalni procesi, povećan je rizik od karcinoma debelog creva. Zbog toga je značajno o zapaljenskim bolestima creva govoriti svakodnevno, ne samo na Međunarodni dan.
Za pacijente, prema rečima doc.dr Markovića, najvažnije da se pridržavaju režima redovnih kontrola čak i kada bolest miruje, makar to bilo i jednom godišnje. Oni koji nisu postigli status remisije treba da se kontrolišu i ćešće. To posebno važi za one sa izraženijim simptomima i spomenutim komplikacijama.
– Zadatak i cilj gastroenteorologa uz saradnju pacijenata je dovođenje creva u stanje što približnije onom koje imaju zdrave osobe. Neodvojivi deo je i briga o psihičkom stanju bolesnika jer su simptomi iscrpljujući i ne mogu da ne ostave traga na normalnom svakodnevnom funkcionisanju – zaključuje doc.dr Srđan Marković, stručnjak sa višegodišnjim iskustvom u lečenju zapaljenskih bolesti creva.