Fenomen „maminog mozga” i razbijanje mita o savršenoj mami

Fenomen „maminog mozga” – od kratkoročnog gubitka pamćenja do potpunog zaborava, čini se da trudnoća utiče na mozak podjednako značajno kao i na reproduktivni sistem.

Da li je „mamin mozak” stvaran fenomen

– Majke koje su to nedevno postale, nam stalno govore da imaju nekarakteristične simptome kao što su česta dezorijentacija i problemi sa fokusom i koncentracijom. „Mamin mozak” možda nije zvanična dijagnoza, ali je to vrlo realno stanje – kaže dr Jessica Rohr, direktorka za zdravlje žena u Houston Methodist. 

Ovo stanje, takođe, nije ograničeno na jedan određeni period. Obrazac kognitivnih promena „maminog mozga” može da se doživi tokom trudnoće, posle porođaja i tokom odgajanja dece.

„Savršena mama” – najveći mit o majčinstvu

Izgleda da se i dalje od majki očekuje da se posvete brizi o deci i, u mnogim slučajevima, da rade puno radno vreme. Osim toga, današnji naglasak na intenzivnom roditeljstvu podstiče majke da se nose sa 100 odsto emocionalnih i fizičkih potreba svoje bebe, što je sveobuhvatno očekivanje u direktnom sukobu sa uravnoteženim životom i porodicom.

– Dodajte ovim obavezama čišćenje kuće, kućne poslove i održavanje romantičnih odnosa sa partnerom, pri čemu se od vas očekuje da izgledate sjajno. Sve ovo može da stvori ogromne, nemoguće i po zdravlje štetne spiskove obaveza – kaže dr Rohr.

Broj obaveza veći je od vremena za njihovo izvršenje. Mozak je preopterećen. Do 75 odsto novih majki je uznemireno što više nisu ono što su bile i ne razumeju zašto.

Šta je i zašto nastaje fenomen „maminog mozga”

Ograničena i naučna istraživanja o ovom pitanju, čiji su autori uglavnom muškarci, ne pomažu našem razumevanju ovog stanja, kaže dr Rohr. To je jedan od razloga zašto ona i njena koleginica dr Elisabeth Netherton, regionalni medicinski direktor MindPath Health, nude prezentacije na temu „Spoznaja i prelazak na majčinstvo”.

Njihova prezentacija naglašava prisustvo stvarnih fizičkih faktora koji mogu izazvati ili dodati simptome „maminog mozga”. Neki od njih više su nego malo zastrašujući:

• Studija iz 2017. izvestila je o gubitku sive materije u regionu mozga socijalne spoznaje koji je povezan sa trudnoćom i ponekad traje i do šest godina nakon porođaja.

Dr Rohr, klinički psiholog, upozorava da ovo nije toliko loše kao što zvuči, da je više vrsta „sinaptičkog orezivanja” za koji istraživači teoretski kažu da je način mozga da fino podesi neuronske mreže nove majke kako bi ona bila veštija u razumevanju potreba svoje bebe. Drugim rečima, mozak nove majke postaje sve efikasniji u svojoj majčinskoj ulozi.

Ali, ovo sigurno na ovaj način neće doživljavati nove majke koje pokušavaju da upravljaju životom kao što su to činile pre trudnoće.

Dr Rohr navodi druge fizičke faktore za koje se veruje da dovode do fenomena „maminog mozga”:

1. Hormonske promene

Estrogen štiti i podržava kognitivno funkcionisanje, a nakon rođenja deteta naglo opada.

2. Poremećaji spavanja

Fragmentacija sna (buđenje više puta tokom noći) i opšte smanjenje sati sna dovode do upornih i dubokih deficita u pažnji, pamćenju, impulsivnosti i funkcionisanju sistema nagrađivanja, prema studiji u Nature Reviews: Neuroscience.

Većina istraživanja o spavanju odražava uticaj na kogniciju nakon akutnog poremećaja sna. Ima manje laboratorijskih podataka, ako ih uopšte ima, o kognitivnom uticaju dugotrajnog hroničnog poremećaja sna (kao što je to slučaj kod roditelja).

3. Psihijatrijski problemi

Stručnjaci za mentalno zdravlje postaju svesniji velikog procenta novih majki koje doživljavaju perinatalne psihijatrijske probleme. Ovo nije samo postporođajna depresija, već može uključivati anksioznost, PTSP i OKP i može zapravo početi tokom trudnoće.

Neke nedavne studije sugerišu da bi 1 od 5 ovih žena mogla da dobije dijagnozu mentalnog zdravlja. S druge strane, mnoge je više onih koje se bore s ovim stanjem, čak i ako ne ispunjavaju sve kriterijume za psihijatrijski poremećaj. Psihijatrijska bolest značajno utiče na kognitivno funkcionisanje u svim oblastima u kojima se nove majke žale na fenomen „maminog mozga”.

Na klinici, dr Rohr i njene kolege primetili su povećanje broja novih majki koje se pitaju da li imaju novonastali ADHD, što nije način na koji se smatra da ovo stanje funkcioniše. Da bi se dijagnostikovao ADHD, trebalo je da simptomi budu prisutni u detinjstvu.

– Ali mislim da ovo pokazuje koliko ovo stanje može biti uznemirujuće – dodaje dr Rohr.

Kako pomoći ženama sa simptomima „maminog mozga”

Dr Rohr preporučuje tri saveta za pomoć novim majkama koje imaju simptome „maminog mozga”.

Prvi je da prihvatite promene slaveći čudo rođenja i učeći veštine potrebne za brigu o novom životu.

Drugo, nove majke treba da daju prioritet svom oporavku i da dopuste svom mozgu da se odmori. Ovo može da znači da treba da kažu „ne” i da mnogo toga zavisi od podrške partnera i drugih članova porodice.

– Ovo znači da treba da se fokusirate na vrednosti, a ne na ponašanje i eliminisanje ponašanja i radnji koje činite zato što mislite da bi tako trebalo, a ne zato što one zapravo donose smisao vašem životu ili životu vaše porodice – kaže dr Rohr.

Konačno, nove majke treba da dozvole sebi da budu ranjive i da se povežu sa društvenom podrškom kako bi prebrodile teške simptome „maminog mozga” i uživale u svojoj deci.

– Svaka žena koja mi se obrati za pomoć misli da s njom nešto nije u redu jer ljudi o tome ne razgovaraju dovoljno. Sa poboljšanjem sna, regulacijom hormona nakon prestanka dojenja i lečenjem psihijatrijskih problema, fenomen „maminog mozga” može da se poboljša – kaže dr Rohr.