Noć bez sna, odnosno jedna noć potpunog nedostatka sna ima antidepresivni efekat za neke ljude, pokazala je studija koju je vodio Perelman School of Medicine, University of Pennsylvania u Filadelfiji. Tim naučnika istraživao je naizgled kontradiktoran fenomen nedostatka sna, koji dovodi do poboljšanja raspoloženja kod pacijenata sa koji imaju depresivne poremećaje.
Noć bez sna utiče na amigdalu – centar naših emocija
U radu objavljenom u Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživački tim je mapirao aktivnost regiona mozga putem magnetne rezonance u stanju mirovanja kako bi videli zašto neki ljudi dobijaju zdrav podsticaj od inače negativne pojave koja se u javnom zdravlju već smatra epidemijom. Studija otkriva da je jedna noć bez sna poboljšala povezanost amigdale (deo mozga koji se smatra centrom naših emocija) sa prednjim cingularnim korteksom, što je bilo u korelaciji sa boljim raspoloženjem kod nekih zdravih i depresivnih osoba.
U eksperimentima sa deprivacijom sna sprovedenim na zdravim osobama (n=38) i pacijentima sa velikim depresivnim poremećajem (n=30), zajedno sa 16 osoba, koje su imale ulogu kontrolora i kojima je dozvoljeno neprekidno spavanje, istraživači su analizirali efekte totalne deprivacije sna na raspoloženje i funkcionalne mreže povezivanja.
Stanje ljudi posle neprospavane noći beleženo tokom 5 uzastipnih dana
Eksperimenti su izvedeni u laboratoriji Kliničkog translacionog istraživačkog centra u bolnici pri University of Pennsylvania 5 uzastopnih dana. Svi učesnici su prošli tri sesije rs-fMRI skeniranja i ukupno je dobijeno 210 fMRI slika po učesniku.
Učesnici su prošli tri sesije fMRI skeniranja u stanju mirovanja tokom 5 dana. Prvo skeniranje je usledilo nakon normalnog noćnog sna drugog dana ujutru. U grupama učesnika studije sa totalnom deprivacijom sna, odnosno onih koji uopšte nisu spavali, učesnici su imali drugu sesiju skeniranja ujutru trećeg dana nakon neprospavane noći. Zatim je učesnicima bilo dozvoljeno dve noći mirnog sna, a poslednju sesiju skeniranja imali su ujutru petog dana.
Kada prođe noć bez sna najbolje se osećaju depresivni ljudi
Kao što se i očekivalo, većina učesnika je pokazala pogoršanje raspoloženja odmah nakon što su propustili noćni san. Međutim, 13 od 30 (43 odsto) depresivnih učesnika iskusilo je poboljšanje raspoloženja, a preostalih 17 učesnika iskusilo je pogoršanje raspoloženja ili nisu pokazivali nikakve promene nakon jedne neprospavane noći. Posle jedne noći mirnog sna, 20 učesnika sa velikim depresivnim poremećajem doživelo je poboljšanje raspoloženja, a preostali učesnici doživeli su pogoršanje raspoloženja ili nisu pokazivali nikakve promene ponašanja.
Povezivanje amigdale sa prednjim cingularnim korteksom značajno se povećalo kod pacijenata kojima se raspoloženje popravilo, a to je manje zabeleženo kod onih koji se nsu osećali dobro bez sna. Naučnici navode da je amigdala srž odgovora borbe ili bekstva, obrađuje strašne ili preteće stimuluse i signalizira druge delove mozga za akciju, kao vid odgovora. S druge strane, region prednjeg cingularnog korteksa uključen je i u „emocionalni“ limbički sistem i u „kognitivni“ prefrontalni korteks. Između ostalog, igra značajnu ulogu u sposobnosti kontrole i upravljanja emocionalnim stanjima.
Nalaz studije može da bude potencijalna meta za intervencije antidepresiva
Nalazi ove studije pokazuju da mrežno povezivanje amigdale sa prednjim cingularnim korteksom može da odražava neuralnu otpornost na poremećaj raspoloženja nakon gubitka sna i stoga može da bude potencijalna meta za intervencije antidepresiva. Velika depresija je ranije bila povezana sa abnormalnostima u REM spavanju. Višak REM sna bi smanjio noradrenalin, što bi rezultiralo smanjenim vezivanjem za ɑ-2 receptor u medijalnim frontalnim režnjevima, koji se sastoje od prednjeg cingularnog korteksa i medijalnog prefrontalnog korteksa. Odsustvo REM spavanja i totalni nedostatk sna može nekim učesnicima da obezbedi pauzu da poboljšaju kontrolu amigdale odozgo nadole, što rezultira antidepresivnim efektom.
