Šta izaziva hidrocefalus i zašto može biti opasniji za odrasle nego za decu

Hidrocefalus je stanje proširenja komora mozga, posledica prethodno ili trenutno povišenog pritiska u centralnom nervnom sistemu, koji izaziva prekomerna količina cerebrospinalnog likvora.

Zašto nastaje hidrocefalus (vodena glava) i koji proces sa likvorom ga izaziva

Hidrocefalus najčešće srećemo kod male dece, ali se može javiti kod ljudi svih starosnih dobi. Uzroci su različiti, a u osnovi svih je poremećaj prekomernog stvaranja, nagomilavanja i normalnog oticanja likvora. Upravo zbog toga ova bolest još se naziva i „vodena glava“.

Likvor je moždana tečnost koja se proizvodi u ventrikulima, moždanim komorama. Poremećaj nastaje zbog smetnji oticanja, odstranjivanja ili stvaranja moždane tečnosti, likvora. Likvor se proizvodi u mozgu u povezanim komorama koje se nazivaju ventrikuli. Upravo likvor, njegovo stvaranje i ravnomerna cirkulacija štite centralni nervni sistem. Kada se ovaj proces iz nekog razloga promeni ili poremeti, likvor se nakuplja izazivajući edeme i oštećenje zdravog nervnog tkiva.

Simptomi hidrocefalusa se razlikuju kod dece i kod odraslih

Postoje razlike u prepoznavaju simptoma hidrocefalusa kod odraslih i kod dece. Budući da deci brzo raste glava, znaci hidrocefalusa kod novorođene dece su:

• vidljivo povećanje glave
• širenje fontanele
• razilazaženje (razmicanje) šavova lobanje
• nategnutost i napetost kože glave
• prekomerna izraženost vena na glavi
• razdražljivost bebe
• čest plač
• povraćanje
• poremećaj svesti.

Simptomi kod odraslih su drugačiji jer kosti lobanje više ne rastu, pa glava zbog hidrocefalusa ne može da se uveća. Tako nakupljanje likvora rezultira stanjem akutnog ili hroničnog većeg pritiska u lobanji. Budući da su u njoj smešteni mozak, krv i likvor, ova ravnoteža se naruši a moždana masa se pomera u smeru kanala kičmene moždine. Taj proces može da dovede do ozbiljnih oštećenja mozga, pa i do smrti. Ostali simptomi su:

• glavobolja
• mučnina
• povraćanje
• promene u vidu
• poremećaj hoda (ataksija)
• problemi sa kranijalnim živcima.

Koji vrste hidrocefalusa razlikujemo i po čemu se pravi podela

Medicina je podelila hidrocefaluse na više grupa:

• prema periodu života kada se javljaju (urođeni ili stečeni)
• prema nivou pritiska (visoki – hipertenzivni ili niski – normotenzivni)
• prema toku razvoju stanja (opstruktivni, malresorptivni i hipersekretorni).

Na primer, ppstruktivni hidrocefalus nastaje zbog opstrukcije oticanja likvora, a najčešći razlozi zbog kojih dolazi do njega su:

• tumori
• postojanje ožiljnog tkiva u mozgu
• kongenitalne anomalije
• tromboza gornjeg sagitalnog sinusa.

Koliko je hidrocefalus opasan, kako se dijagnostikuje a kako leči

Dijagnoza hidrocefalusa se postavlja skenerom, magnetnom rezonancom. lumbalnom punkcijom i ustanovljavanjem nivoa pritiska likvora.

Cilj terapije i lečenja je uticaj na zaustavljanje prekomernog stvaranja likvora, pre svega kauterizacijom ili ekscizijom horioidnog pleksusa. Takođe, postoji još neke metode, a određuju se u zavisnosti od osnovne bolesti tj.razloga koji izaziva nagomilavanje likvora:

• diuretička terapija
• lumbalna punkcija
• terapija kortikosteroidima i hipertoničnim rastvorima (smanjuje se interkranijalni pritisak)
• hirurgija (šant).