U lobanji se nalaze mozak, krvi likvor a nepravilna cirkulacija likvora i njegovo gomilanje uzrok je hidrocefalusa Foto: Shutterstock
Hidrocefalus je stanje proširenja komora mozga, posledica prethodno ili trenutno povišenog pritiska u centralnom nervnom sistemu, koji izaziva prekomerna količina cerebrospinalnog likvora.
Hidrocefalus najčešće srećemo kod male dece, ali se može javiti kod ljudi svih starosnih dobi. Uzroci su različiti, a u osnovi svih je poremećaj prekomernog stvaranja, nagomilavanja i normalnog oticanja likvora. Upravo zbog toga ova bolest još se naziva i „vodena glava“.
Likvor je moždana tečnost koja se proizvodi u ventrikulima, moždanim komorama. Poremećaj nastaje zbog smetnji oticanja, odstranjivanja ili stvaranja moždane tečnosti, likvora. Likvor se proizvodi u mozgu u povezanim komorama koje se nazivaju ventrikuli. Upravo likvor, njegovo stvaranje i ravnomerna cirkulacija štite centralni nervni sistem. Kada se ovaj proces iz nekog razloga promeni ili poremeti, likvor se nakuplja izazivajući edeme i oštećenje zdravog nervnog tkiva.
Postoje razlike u prepoznavaju simptoma hidrocefalusa kod odraslih i kod dece. Budući da deci brzo raste glava, znaci hidrocefalusa kod novorođene dece su:
Simptomi kod odraslih su drugačiji jer kosti lobanje više ne rastu, pa glava zbog hidrocefalusa ne može da se uveća. Tako nakupljanje likvora rezultira stanjem akutnog ili hroničnog većeg pritiska u lobanji. Budući da su u njoj smešteni mozak, krv i likvor, ova ravnoteža se naruši a moždana masa se pomera u smeru kanala kičmene moždine. Taj proces može da dovede do ozbiljnih oštećenja mozga, pa i do smrti. Ostali simptomi su:
Medicina je podelila hidrocefaluse na više grupa:
Na primer, ppstruktivni hidrocefalus nastaje zbog opstrukcije oticanja likvora, a najčešći razlozi zbog kojih dolazi do njega su:
Dijagnoza hidrocefalusa se postavlja skenerom, magnetnom rezonancom. lumbalnom punkcijom i ustanovljavanjem nivoa pritiska likvora.
Cilj terapije i lečenja je uticaj na zaustavljanje prekomernog stvaranja likvora, pre svega kauterizacijom ili ekscizijom horioidnog pleksusa. Takođe, postoji još neke metode, a određuju se u zavisnosti od osnovne bolesti tj.razloga koji izaziva nagomilavanje likvora: