Kako razlikovati bakterijske od virusnih infekcija

Bakterijske infekcije izazivaju bakterije, dok su virusi uzročnici virusnih infekcija. Ovo je jednostavan deo i svima potpuno jasan. Međutim, razlikovanje između njih često zahteva pomoć pedijatra jer oba tipa infekcija mogu izazvati groznicu i razdražljivost, ali lečenje se značajno razlikuje. Pedijatar dr Beti Stejpls objašnjava kako razlikovati ove dve vrste infekcija.

Bakterijska ili virusna infekcija?

– Roditelji svakodnevno dolaze kod pedijatra sa pitanjem da li njihovo dete ima „samo prehladu“ ili nešto ozbiljnije. Prehlade kod dece godišnje izazovu 22 miliona izostanaka iz škole i 20 miliona dana koje roditelji provedu van posla. U većini slučajeva, radi se o prehladama izazvanim virusima.  Međutim, postoje i ređe infekcije koje zahtevaju procenu pedijatra kako bi se utvrdilo da li su potrebni antibiotici – kaže pedijatar dr Stejpls.

Virusne infekcije

Uobičajene virusne infekcije, poput infekcija gornjih disajnih puteva, obično se prepoznaju po curenju nosa, kašlju, povišenoj temperaturi, bolu u grlu i problemima sa spavanjem. Antibiotici ili antivirusni lekovi ne ubrzavaju oporavak od prehlade.

Kod dece, infekcije gornjih disajnih puteva mogu trajati duže (do 14 dana) i javljati se češće (prosečno šest do osam puta godišnje) u poređenju sa odraslima.

Grip je virusna bolest sa sličnim simptomima, ali često praćena jakim bolovima u mišićima i visokom temperaturom. Za razliku od prehlade, trajanje gripa može se skratiti antivirusnim lekovima ako se započne terapija u prvih 48 sati od pojave simptoma. Vakcinacija na početku sezone gripa može značajno smanjiti rizik od infekcije.

Bakterijske infekcije

Bakterijske infekcije često se javljaju kao „sekundarne infekcije“, gde virus pokreće proces, ali se bakterija pridruži kasnije. Na bakterijsku infekciju se sumnja kada:

• Simptomi traju duže od očekivanih 10–14 dana.
• Temperatura je viša nego što se obično očekuje kod virusa.
• Groznica se pogoršava nakon nekoliko dana umesto da popušta.
• Uobičajeni primeri sekundarnih infekcija su sinusitis, upale uha i pneumonije. Na primer, curenje iz nosa duže od 10–14 dana može ukazivati na sinusnu infekciju koja zahteva antibiotike.
• Bol u uhu i nova groznica nakon curenja nosa često su znakovi infekcije uha.
• Pneumonija može izazvati uporan kašalj, bol u stomaku ili otežano disanje. Lekar može postaviti dijagnozu pregledom ili zatražiti rendgen pluća.

Opasne bakterijske infekcije

Urinarne infekcije (UTI) mogu biti teške za otkrivanje, ali ozbiljne ako se ne leče, posebno kod male dece. Ako dete ima groznicu bez očiglednog uzroka, lekar može zatražiti analizu urina. UTI su češće kod devojčica ali nisu pošteđeni ni dečaci.

Ozbiljnije bakterijske infekcijepoput sepse (bakterije u krvi) i bakterijskog meningitisa zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Meningitis kod starije dece se može manifestovati ukočenim vratom ili promenama u mentalnom stanju. Kod beba su simptomi manje očigledni, pa su potrebni dodatni testovi.

Nikako ne treba zaboraviti da je vakcinacija u prvim godinama života ključna je za sprečavanje ozbiljnih bakterijskih infekcija, podsećaju pedijatri.

Kako se može dijagnostikovati bakterijska infekcija

Testovi kao što su kompletna krvna slika i kultura uzoraka krvi i urina često su ključni za postavljanje dijagnoze bakterijske infekcije. Bez obzira na uzrok bolesti, važno je obratiti pažnju na znakove poput dehidracije, koja se može prepoznati kroz smanjen unos tečnosti, retko mokrenje ili nedostatak suza tokom plakanja. Takođe, otežano disanje, koje uključuje ubrzano disanje, širenje nozdrva ili korišćenje mišića grudnog koša i vrata, može ukazivati na ozbiljan problem. Ako je dete značajno manje aktivno ili pospano, ili ako nema poboljšanja tokom tri do pet dana, neophodno je potražiti lekarsku pomoć. Posebno su ugrožene bebe mlađe od tri meseca koje imaju groznicu, jer ove situacije zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.