Vodite redovno dete na pregled kukova Foto: Shutterstock
Skup promena od jednostavne labavosti kuka do potpunog iščašenja glave bedrene kosti uz slabo razvijenu časicu zgloba kuka (acetabulum) neki su od oblika razvojnog poremećaja kuka (RPK). Displazija je osnovni oblik RPK i odnosi na nepravilan razvoj ili anomaliju čašice zgloba kuka novorođenčeta. Doktori naglašavaju da se ovaj poremećaj danas veoma uspešno leči neoperativnim metodama i da nema potrebe da neko hramlje i šepa u 21. veku. Poremećaj je od 4-10 puta češći kod devojčica. Ukoliko se bolest kasno otkrije pristupa se operaciji koja je veoma zahtevna, kako za dete tako i za lekara.
Razvojni poremećaj kuka (RPK) je evolutivno oboljenje kuka koje podrazumeva nestabilan, displastičan, subluksiran i luksiran (dislociran) kuk. Displazija (plitka čašica) je osnov za nastanak RPK i odnosi na nepravilan razvoj ili anomaliju čašice zgloba kuka novorođenčeta. Doktori naglašavaju da se ova anomalija danas veoma uspešno leči neoperativnim metodama ako se na vreme prepozna
– Ultrazvuk je bezbedna, efikasna, neinvazivna i pre svega jeftina metoda koja omogućava rano otkrivanje ove bolesti. U prošlosti su ove anomalije uočavane kasno kada je jedina mogućnost lečenja bila krvava hirurška repozicija kuka. Ukoliko postoji faktor rizika (pozitivna porodična anamneza, udružene anomalije, karlična prezentacija ploda) prvi ultrazvučni pregled se radi u prve dve nedelje života. Kod dece koja nemaju predispoziciju obavezna su najmanje dva ultrazvučna pregleda. Prvi treba uraditi sa 6-8 nedelja života a kontrolni od punih 3 pa do 6 meseci starosati – kaže za eKliniku specijalista dečje hirurgije i dečji ortoped dr Ninoslav Begović.
I pored dostupnosti ultrazvuka i njegove široke primene i dalje postoje ona dece kod kojih se RPK može izlečiti jedino operacijom.
Kuk je najveći zglob u ljudskom telu. Spaja karlicu i butnu kost. U karličnoj kosti postoji udubljenje (čašica ili acetabulum) u koji naleže glava butne kosti. Kuk ima složenu strukturu i čitavog života trpi veliko opterećenje, zato je bitno da bude pravilno razvijen, pre nego što se dete osloni na noge i počne da hoda.
Dr Begović objašnjava da je pri iščašenju (luksaciji) kuka glava femura potpuno pomerena u odnosu na čašicu.
– Luksacija kuka je poremećaj odnosa glave butne kosti i časice kuka, javlja se kod dve do pet beba na 1.000 živorođene dece. Najblaža forma RPK je displazija ili plitka čašica kuka, teži oblici su subluksacija (delimično dislociran kuk) i luksacija (potpuna dislokacija ili iščašenje) – objašnjava dr Begović.
Izrazom „razvoji“ naglašava se dinamička priroda ove deformacije, kako ističu doktori u smeru izlečenja ili prema patološki fiksiranoj deformaciji.
U početku bolesti, mnoge patološko anatomske promene na kuku su reverzibilne zbog čega je jako važno rano prepoznavanje i adekvatno lečenje, kažu dečji ortopedi.
– Posledica nelečenih ili neadekvatno lečenih kukova su artroze zgloba u adultnom periodu sa trajnim invaliditetom. Osoba sa iščašenim kukom ima kraću nogu, bolove i hramlje dok hoda –kaže dr Begović.
Ultrazvuk je bezbedna, efikasna, jeftina i neinvazivna metoda koja omogućava rano otkrivanje razvojnog poremećaja kuka Foto: UnsplashUz pomoć Grafovog metoda koji se primenjuje u Srbiji od 1986. godine sada se sve brže otkriva i leči.
Dečji ortopedi su saglasni da je posebno važno redovno ultrazvučno praćenje sve do sazrevanja kuka što je uglavnom sa punih tri meseca života.
– Pavlikovi kaiševi su najčešći metod lečenja. Cilj je da se obezbedi adekvatan položaj glave butne kosti u časici kuka. Nose se u trajanju od jednog do šest meseci odnosno dok se ultrazvučno ne ustanovi da su kukovi dobri. Kaiševi se podešavaju tako da glava butne kosti svojim pritiskom u abdukciji i fleksiji stimuliše produbljivanje prethodno plitkog acetabuluma. Uspeh lečenja displazije ukoliko se terapija započne na vreme je jako visok, a ako se započne u prvih mesec dana izlečenje je u više od 90% slučajeva – ističe dr Begović.
Pojedini roditelji, ali i neki medicinski radnici naglašavaju važnost širokog povoja kao jednog od metoda lečenja RPK. Široko povijanje način je oblačenja deteta kojim se uz upotrebu regularnih pamučnih pelena kukovi pozicioniraju u specifičan položaj (normalan položaj prilikom ležanja na leđima).
Roditelji često međusobno prepričavaju da su im u porodilištu dali jednu, a u domu zdravlja sasvim drugačiju informaciju. Priča se, kako se u nekim porodilištima, savetuje široki povoj, dok se u klinici u Tiršovoj i u nekim drugim porodilištima ističe da je široki povoj nepotreban.
– U Tiršovoj, na neonatologiji, branili su nam široki povoj. Slično je savetovao i pedijatar mojoj prijateljici, a onda sam slušala priču jedne mame kojoj je babica rekla da nastavi sa širokim povojom po starinski šest meseci – prepričava iskustvo mama Svetlana.
Dr Begović naglašava da je široki povoj samo mera prevencije, a ne metod lečenja RPK.
–Savet je da dete nosi široki povoj do prvog pregleda lekara i prvog ultrazvuka jer on detetu ne škodi (nema kontraindikacije). Ako su kukovi na prvom pregledu fiziološki široko povijanje nije potrebno. Ako postoji neka anomalija kuka lečenje se sprovodi drugim metodama, najčešće dinamičkom abdukcionom ortozom – Pavlikovim kaiševima – jasan je dr Begović.
Pedijatrijski tehničar Marko Obradović ističe da je u komunikaciji s roditeljima shvatio da je široki povoj i dalje aktuelna tema u Srbiji.
On podseća da je princip širokog povijanja deteta uveden 80-tih godina prošlog veka, kao mera prevencije za razvojni poremećaj kuka, umesto dotadašnjeg klasičnog “kifla” povijanja (sa skupljenim nogama).
– Široki povoj tada se savetovao do šestog meseca, kada je tadašnjom dijagnostikom (Rentgen snimak) bilo moguće utvrditi znakove pravilnog okoštavanja kuka. Činjenica da funkcionalno ne šteti detetu je razlog zašto ga mnogi i dalje savetuju. Pošto je svako dete posebno na svoj način, moj savet je da poslušate pedijatra – objašnjava Obradović.
On ipak naglašava da se sa razvojem ultrazvučne metode dovodi u pitanje svrha širokog povijanja, jer se sad može bolje reagovati.
– Kada je uveden široki povoj jednokratne pelene su bile u fazi razvoja i nedostupne većini stanovništva. Jednokratne pelene su sada mnogo dostupnije. Određeni broj stručnjaka smatra da je korišćenje ovih pelena svojevrstan vid širokog povijanja i zato tvrdi da nema potrebe za klasičnim širokim povojem – navodi Obradović.
U porodilištu, pedijatri/neonatolozi svakog dana pregledaju decu i kukove beba.
– Savet o korišćenju širokog povoja potražite upravo tada, od lekara koji je pregledao dete. Tako dobijate najbolju preporuku za vaše dete, a ne uopštenu informaciju – podvlači Obradović.
Prema nekim ne do kraja proverenim istraživanjima većina mama bebama je stavljala široki povoj između dva do tri meseca. Pojedine majke su povoje stavljale uprkos preporukama doktora zbog tradicije ili straha od nepravilnog razvoja kukova kod bebe.