U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije. U našoj zemlji, svako treće dete je prekomerno uhranjeno ili gojazno, a nastanak dijabetesa tipa 2 kod dece i odraslih je uglavnom sličan. Ovaj oblik šećerne bolesti više nije oboljenje koje se javlja samo kod odraslih osoba – njegova učestalost je izrazito narasla kod dece i mladih, i u zavisnosti od geografske regije i etničke pripadnosti, među novootkrivenim obolelim od tipa 2 dijabetesa od 8 do 45 odsto su deca. Kako prepoznati rane znake kod mališana a šta uraditi da se ova bolest, ako je moguće, izbegne, za eKliniku objašnjava prim. mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog.
Simptomi dijabetesa tipa 2 kod mladih osoba mogu biti podmukli. Pojedini pacijenti uopšte nemaju simptome, već se bolest otkrije rutinskom analizom krvi. Međutim, postoje neka stanja koja mogu da budu upozorenje.
– Česte infekcije kože i usne duplje, genitalne infekcije koje duže traju, sporije zarastanje rana, naznake su koje mogu ukazati na postojanje dijabetesa. Klasični simptomi su: često mokrenje naročito noću, žeđ, povećan apetit, umor, slabost, gubitak u težini, trnjenje šaka, stopala i potkolenica, zamagljen vid, razdražljivost i promene raspoloženja. Deca su gojazna, često imaju akantozu (promena na koži), povišen krvni pritisak, a devojčice policistične jajnike – opisuje dr Lešević i dodaje da se dijagnoza postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza (test glukoze u urinu, test glukoze u krvi, test tolerancije na glukozu ili A1C test).
Prema rečima sagorovornice eKlinike, preporuke za skrining Američkog udruženja za dijabetes od 2018. su da se sva gojazna deca (ITM iznad 95. percentila) i ona koja imaju dodatne faktore rizika za dijabetes (akantoza i porodična anamneza za dijabetes tipa 2), testiraju na predijabetes ili dijabetes tipa 2, nakon početka puberteta ili nakon navršenih 10 godina. Ako su testovi normalni, potrebno je ponoviti ih za dve godine, ili češće ako deca dobijaju u težini (ITM raste).
Nastanak dijabetesa tipa 2 kod dece i odraslih je prilično sličan. U osnovi je insulinska rezistencija, odnosno smanjenjena osetljivost na insulin.
– U trenutku dijagnoze kod dece i mladih, oko 80 odsto beta ćelija u kojima se luči insulin je uništeno. Javlja se u uzrastu od 10 do 19 godina, a najčešće od 12. do 16. godine, u periodu puberteta, kada postoji i fiziološka insulinska rezistencija, a insulinska osetljivost se smanjuje za 25 do 30 odsto. U ovom fiziološkom stanju, dijabetes tipa 2 se razvija samo ako je neadekvatna funkcija beta ćelija povezana sa drugim faktorima rizika – kaže dr Lešović.
Tako se dijabetes tipa 2 javlja kod dece sa centralnom gojaznošću i kod dece koja potiču iz porodica u kojima već postoji ovaj tip dijabetesa. Češći je i kod dece čije su majke imale gestacioni dijabetes u trudnoći. Njihova deca su i pre rođenja bila izložena hiperglikemiji. Uočeno je češće oboljevanje u pojednim etničkim grupama, kod dece rođene sa malom ili velikom težinom na rođenju, prevremeno rođenih i one koja nisu bila na prirodnoj ishrani. Za nastanak bolesti značajan je i hronični stres, depresivno raspoloženje, neaktivnost i poremećaji spavanja. Genetska predispozicija u kombinaciji sa faktorima životne sredine i životni stil koji pogoduje nastanku gojaznosti imaju ključnu ulogu za nastanak dijabetesa tipa 2.
Dr Lešović objašnjava da je dijabetes tipa 2 poligenski poremećaj koji se razvija usled složene interakcije između više gena i faktora okoline. Doživotni rizik za nastanak ovog oblika dijabetesa je 40 odsto za osobe koje imaju jednog obolelog roditelja i 70 odsto ako su oba roditelja obolela od dijabetesa tipa 2. Rođaci osoba sa dijabetesom tipa 2 prvog stepena imaju oko 3 puta veći rizik za nastanak bolest od osoba bez pozitivne porodične istorije o ovoj bolesti. Ako jedan indentični blizanac ima dijabetes, šansa da drugi razvije dijabetes tokom života je od 70- 90 odsto, dok je rizik kod neidentične braće i sestara 25-50 odsto.
– Generalno, mutacije bilo kog gena uključenog u kontrolu nivoa glukoze, proizvodnju i regulaciju insulina, mogu povećati rizik za dijabetesa tipa 2. Potpuno je jasno da faktori okoline u velikoj meri utiču na rizik od razvoja T2D. Budući da se naš genetski kod ne menja značajno u jednoj ili dve generacije, nedavni sekularni trend dijabetesa mora biti uglavnom posledica promena u životnoj sredini – kaže naša sagovornica. Ona objašnjava i da je dijabetes tipa 2 je agresivniji kod dece nego kod odraslih jer kod mladih dolazi do bržeg ošetećenja beta ćelija, a lošiji je i odgovor na lekove koji smanjuju glukozu.
Inače, ozbiljne komplikacije se javljaju već nekoliko godina nakon dijagnoze. Veći rizik od komplikacija kod dijabetesa tipa 2 kod mladiih a naučnici pretpostavljaju da je verovatno povezan sa dugotrajnom hiperglikemijom i dejstvom aterogenih faktora rizika, uključujući insulinsku rezistenciju, dislipidemiju (poremećena koncentracija lipoproteina u krvi), hipertenziju i hroničnu inflamaciju. Što se javi u ranijem uzrastu, mogućnost pojave komplikacija je veća.
– Iako su se značajno uvećala naša znanja o dijabetesu tipa 2 kod mladih poslednje dve decenije, postoje brojne nepoznanice i dileme u pogledu dijagnostike, lečenja i prevencije komplikacija. Shodno tome, potrebne su preventivne mere, agresivni skrining, kako bi se na vreme prepoznalo oboljenje, i sprečio nastanak komplikacija koje bi značajno opterete ovu populaciju tokom njihove treće i četvrte decenije života – ističe dr Lešović.
Prevencijom gojaznosti, koja se zasniva na pravilnoj ishrani i redovnim fizičkim aktivnostima, moguće je sprečiti i odložiti nastanak dijabetesa tipa 2.
– Gojaznost je najčesća hronična bolest kod dece i adolescenata. Gojaznoj deci se sve češće dijagnostikuju komplikacije gojaznosti, koje su ranije imali isključivo odrasli pacijenti. Gojazna deca imaju veliki rizik za nastanak udruženih endokrinoloških, metaboličkih, kardiovaskularnih, respiratornih, ortopedskih i drugih poremeċaja zdravlja, smanjenog kvaliteta života i očekivane prosečne dužine života u narednim generacijama odraslih. Takođe, gojazna deca i adolescenati mogu imati i psihoscocijalne probleme, od gubitka samopouzdanja do depresije, poremećaja ishrane, a često su izloženi i stigmatizaciji (osećaj obeleženosti i odbačenosti) – upozorava sagovornica eKlinike koja je i član Radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu Nacionalnog plana za prevenciju i lečenje gojaznosti.
Kao odgovor na epidemiju gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji 2008. godine je osnovan Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Specijalnoj bolnici „Čigota“ na Zlatiboru i osmišljen zdravstveni multidisciplinarni program „Čigotica“. Program je promocija zdravog načina života i obuhvata dijetetske intervencije sa smanjenjem ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, planiranu fizičku aktivnost, druge terapijske mere (medikamenti), obrazovnu i psihološku podršku. Dr Lešović, načelnica ovog centra, objašnjava da je na taj način do sada lečeno i edukovano preko 7 700 gojaznih adolescenata iz svih delova naše zemlje.
– Ono što je svakako zabrinjavajuće je da gojazna deca ostvaruju sve teži stepen gojaznosti, i da komplikacije gojaznosti ima veliki broj dece i mladih. Značajan broj naših pacijenata ima: hipertenziju, dislipidemiju, poremećaj prometa šećera u organizmu, metabolički sindrom, ortopedske probleme, slip apneje, masnu jetru, depresiju, policistične janike – upozorava.
Dr Snežana Lešović roditeljima: Ne odlažite lečenje gojaznosti, dete ima veliku šansu da oboli od dijabetesa tip 2 Foto: Privatna arhiva
Zdravo ponašanje kada je u pitanju ishrana dece, redovna fizička aktivnost i smanjeno sedentarno ponašanje (kao što su gledanje televizije, igrice, mobilni telefon) su najvažnije strategije za sprečavanje gojaznosti. Ove preventivne strategije su deo zdravog načina života koji bi trebalo razviti u ranom detinjstvu.
– Vaša deca će verovatno usvojiti zdrave navike ako ih i vi sledite, a zdrave navike u ishrani dece su posebno važne. Savetuju se zdravi, uravnoteženi, izbalansirani obroci sa raznovrsnim hranljivim sastojcima poput integralnih žitarica, voća i povrća, mlečnih proizvoda, mahunarki i nemasnog mesa. Ograničite slatke napitke deci i naučite ih da piju vodu – savetuje doktorka.
Što se tiče fizičke aktivnosti, deca uzrasta od 3 do 5 godina treba da budu aktivna tokom celog dana, a deca i adolescenti uzrasta od 6 do 17 godina treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno. Tzv. sedentarno ponašanje ne treba da je duže od 2 sata dnevno. Američka akademija za pedijatriju ne preporučuje gledanje televizije deci mlađoj od 2 godine. Za prevenciju gojaznosti važno je i da deca dovoljno spavaju.
– Ako deca imaju zdrav životni stil, ali ste i dalje zabrinuti zbog njihove težine ili ukupnog zdravlja, obratite se pedijatru. Ne odlažite rešavanje problema i lečenje gojaznosti – apeluje pedijatar endokrinolog Snežana Lešović.