Danas počinje veliki Božićni post. Pravoslavni hrišćani koji ga po svojoj želji praktikuju će 40 dana jesti samo posnu hranu i pokušati da očiste i um i telo. Brojna istraživanja su dokazala blagotvoran uticaj barem povremenog izbacivanja namirnica životinjskog porekla iz jelovnika, a stručnjaci imaju i precizna uputstva kako izbeći neke probleme i rešiti nedoumice.
– Veliki post moguće je sprovesti na ulju ili na vodi. Post na ulju koji uključuje unos ribe je veoma dobar za zdravlje ako se primenjuje po određenim pravilima i može se sprovoditi tokom čitave godine. Duži period posta na vodi, međutim, može zbog nedovoljnog unosa esencijalnih masti, proteina i određenih vitamina kao i minerala uzrokovati zdravstvene probleme. Posledice su pre svega opasne po imunitet. Moguće je da se javi anemija, ali i hormonski i drugi problemi. Važan faktor je i dužina posta – kaže prof.dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i redovni profesor na predmetima Ishrana i Fizička hemija.
Za period posta se praktikuje unošenje namirnica koje imaju nižu kalorijsku vrednosti. To je povrće, riba, voće… Stručnjaci potvrđuju da je dobijanje na kilaži odnosno gojenje u postu čest slučaj, a da je ključ u dobroj organizaciji i pravilnom izboru namirnica. Takođe, izuzetno je važno ne izgubiti određene vitamine i minerale. To je moguće i često se dešava kada se iz ishrane u potpunosti izbaci neka grupa namirnica, a telo doživi određeni šok promenom.
Dakle, uzrok gojenja tokom posta su kalorijske restrikcije koje kod ljudi prouzrokuju nalete gladi ili želje za hranom, posebno slatkišima. Stoga mnogi posežu za posnim grickalicama ili slatkišima. Oni po pravilu dovode do bržeg porasta šećera u krvi u odnosu na mlečne, koji sadrže dosta masti. Posledica je dodatno opterećenje pankreasa, usporen adekvatan metabolizam masnoća. Sporije i teže odvija se proces pretvaranja hranljivih materija u energiju. To povećava mogući rizik od od insulinske rezistencije, dijabetesa i gojaznosti.
Posna hrana je bogatija biljnim vlaknima. Ona su posebno dobra za održavanje zdravlja creva, prevenciju dijabetesa i srčanih bolesti, kao i omega-3 masnim kiselinama, potrebnim za stabilan i jak imunitet.
– Životinjski izvori obično imaju veću biološku vrednost od biljnih, zbog nedostatka jedne ili više esencijalnih aminokiselina u biljnom izvoru. Prednost biljnih proteina je u vlaknima, mineralima i nezasićenim masnim kiselinama koje pozitivno utiču na zdravlje, kvalitet i dužinu života. Ukoliko se pravilno kombinuju namirnice u postu, neće doći do povećanja telesne težine, a ni telo ne može biti u šoku. Poželjna je i umerenost u ishrani, što doprinosi jačanju volje i samopoštovanja. Potrebno je pronaći pravu kombinaciju i količinu biljnih proteina. Post je i odlična prilika da se beli šećer i pojačivači ukusa zamene biljnim začinima – oni nude raskošnije ukuse i materije, koje utiču pozitivno na zdravlje – predložila je u razgovoru za eKlinika portal Ana Petrović, nutricionista dijetetičar.
Kada je reč o namirnicama sa kojima treba biti oprezan u vreme posta profesor dr Svetlana Stanišić pre svega izdvaja hidrogenizovana biljna ulja ili margarin. On je neizostavni sastojak lisnatog testa i posnih kolača. Korisna svojstva ribe su dobro poznata, ali je nikako ne treba pripremati u dubokom ulju. Suvo voće je takođe uobičajeni deo posne trpeze, ali ono uglavnom sadrži veliku količinu prostog šećera.
Na zahtev čitalaca, nutricionista dijetetičar Ana Petrović je dala univerzalni primer jelovnika sa više mogućnosti izbora, uz napomenu da je svaki organizam individualan i da reaguje drugačije.
Primer jelovnika u postu
Doručak:
1) Sendvič sa integralnim hlebom i povrćem 2) Riblja pašteta po recepturi 3) Voćni miks sa ovsenim pahuljicama i pšeničnim klicama
Užina:
1) Potaž od povrća 2) Voćna salata sa koštunjavim plodovima
Ručak:
1) Pasulj sa povrćem i salata 2) Rižoto sa pečurkama i povrćem 3) Bela riba ili gril povrće i miks zelenih salata
Večera:
1) Salata sa graškom i limetom 2) Grilovane pečurke punjene povrćem i senfom 3) Tuna salata