Jagode bi trebalo da izbegavaju dve grupe ljudi kako bi se sprečili dodatni problemi

Jagode, kao i ostalo bobičasto voće, bogate su vitaminima, mineralima, vlaknima i jedinjenjima sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Kao deo zdrave ishrane jagode mogu da pomognu u prevenciji različitih stanja, a jedno od njih je dijabetes tipa 2. Dokazi pkazuju da ovo voće sprečava rast nivoa šećera u krvi nakon obroka kod gojaznih ili ljudi sa viškom kilograma.

Jagode sadrže neverovatnu količinu vitamina C

Hranljivi sastojci kojima su jagode bogate takođe mogu da pomognu u zaštiti od srčanih bolesti, moždanog udara, karcinoma, visokog krvnog pritiska i zatvora. Osim vitamina i minerala, jagode su bogate i fitohemikalijama, biljnim jedinjenjima koja održavaju dobro zdravlje, a pre svega elaginsku kiselinu i razne flavonoide, kao što su antocijanini, kvercetin, kempferol i katehin.

Sveže jagode takođe su odličan izvor vitamina C i flavonoida, koji imaju snažna antioksidativna svojstva. Jagoda prosečne veličine obezbeđuje neverovatnih 7,1 miligrama vitamina C, količinu koja odgovara oko 12 procenata dnevne vrednosti za ovaj važan nutrijent. Stručnjaci napominju da ako se čuvaju na sobnoj temperaturi, sveži proizvodi počinju da gube vitamin C brzo nakon berbe. Čuvanje proizvoda u frižideru može da uspori ovaj proces, ali ne može da ga zaustavi.

Nažalost, jagode se nalaze u vrhu liste voća na kojima ima ostataka pesticida

Iako su prava riznica zdravlja jagode ipak ne preporučuju svim ljudima, a na oprezu posebno treba da budu ljudi koji imaju problema sa alergijama ili sa funkicionisanjem digestivnog trakta, odnosno problemom crevnih upala, posebno oni koji imaju ulcerozni kolitis. Naime, stručnjaci navode da je glavni nedostatak jagoda to što mogu da sadrže ostatke pesticida na plodu.

Svake godine, Environmental Working Group (EWG) odnosno Radna grupa za životnu sredinu pravi listu voća i povrća sa najvišim nivoom ostataka pesticida, poznatu kao „Dirty Dozen“. Jagode često zauzimaju visoko mesto na ovoj listi. Imajući ovo na umu, EWG predlaže kozumiranje organskih jagoda kako bi se smanjio rizik od izlaganja pesticidima.

Ako imate problema sa crevima ili alergijama – birajte drugo voće

Jagode spadaju u voće s najvećim sadržajem pesticida koji se zdrava na plodu a poznato je da su pesticidi „tempirane bombe“. U njihovoj proizvodnji posebno se koriste fungicidi. Dok su simptomi trovanja najčešće proliv, povraćanje i glavobolja, njihovo dugotrajno nakupljanje u organizmu povećava rizik od oštećenja nervnog sistema. Zbog velike količine salicilata u jagodama, ovo voće ne bi trebalo da jedu osobe alergične na ova jedinjenja. Posledica može da bude ne samo alergija, već i otežano disanje, napadi kašlja i oticanje lica.

Jagode spadaju u voće koje najčešće izaziva alergijske reakcije. Konzumiranje jagoda može da dovede do kožnih lezija – koprivnjače i dijareje kod nekih ljudi. Ostaci pesticida takođe mogu da izazovu otežano disanje, napade kašlja, probavne probleme,.. a krivac za ove neprijatne simptome je prekomerna proizvodnja histamina, koju izazivaju jagode.

Sitne semenke jagoda takođe smogu da izazovu probleme, odnosno da iritiraju sluznicu creva. Zbog toga se savetuje da jagode izbegavaju osobe s upalnim problemima creva kao što je ulcerozni kolitis jer ta upalna bolest creva može da dovede do komplikacija opasnih po život.