Šećerni alkoholi su sastojak na koji često nailazimo na etiketama proizvoda, što posebno važi za osobe koje imaju dijabetes i profesionalci su u čitanju popisa sastojaka hrane. Sam izraz šećerni alkoholi je zapravo pogrešan, kažu stručnjaci, jer u šećernim alkoholima nema etanola, a nema ni konzumnog šećera.
Šta su šećerni alkoholi?
– Šećerni alkoholi su vrsta ugljenih hidrata i imaju hemijsku strukturu koja je slična šećeru. Mogu da imaju blagi uticaj na nivo šećera u krvi. Dugo se smatralo da su bezbedni za uravnoteženu ishranu, ali, nova istraživanja pokazuju da to možda i nije tačno kao što smo nekada mislili – pojašnjava – Tegan Bissell, dijetetičar iz Cleveland Clinic.
Istraživač i kardiolog dr Stanley Hazen iz Cleveland Clinic objašnjava da, iako se prirodno javljaju u nekim namirnicama i proizvodi ih naše telo, prisutni nivoi žećernih alkohola su mali. Većina šećernih alkohola, koji se nalaze u upakovanoj hrani, veštački su i proizvedeni. Dr Hazen navodi da proizvođači hrane koriste ove šećerne alkohole kako bi zasladili svoje proizvode dok smanjuju kalorije.
Vrste šećernog alkohola
– Šećerni alkoholi stimulišu sladak ukus jezika, što dodaje ukus bez dodatnog šećera ili kalorija. Kompanije za proizvodnju hrane ih koriste kako bi mogle da plasiraju svoju hranu kao „niskougljeni hidrat“, „bez šećera“ ili „prilagođenu dijabetesu“ a da pri tome „žrtvuju“ ukus. Zbog toga se često nalaze u proizvodima, opet, koji su označeni kao „pogodni za dijabetes“. Uobičajeni šećerni alkoholi su:
- Ksilitol
- Eritritol
- Sorbitol
- Maltitol
- Manitol
- Isomalt
- Laktitol.
Šećerni alkoholi se ponekad nazivaju veštačkim zaslađivačima
– Šećerni alkoholi ponekad se nazivaju veštačkim zaslađivačima – kategorijom koja uključuje aspartam i saharin, ali oni zapravo nisu ista stvar. Iako su oboje proizvedeni, razlikuju se na nekoliko ključnih načina. Šećerni alkoholi imaju vrlo malo kalorija i nisu tako slatki kao šećer. Obično se koriste u prerađenoj hrani. Veštački zaslađivači, s druge strane, su hemikalije koje pružaju intenzivan nivo slatkoće i bez kalorija – ističe dr Hazen i podseća da se veštački zaslađivači kao zamenu za šećer za pečenje i kuvanje mogu kupiti, a ima ih i u paketićima u restoranima i kafićima.
Šećerni alkoholi i šećer – Veštačko i prirodno
Šećer je 100 odsto prirodan, isključivo dolazi iz voća, biljaka, povrća i mleka. Iako neki šećerni alkoholi potiču iz voća i povrća, oni koji se koriste u prerađenoj hrani su veštački proizvedeni. Ovi alkoholi imaju neke prednosti u odnosu na obični šećer:
- Imaju manje kalorija: Za razliku od šećera, koji ima oko 4 kalorije po gramu, šećerni alkoholi imaju između 0 i 2 kalorije po gramu.
- Lakše održavanje nivoa šećera u krvi: Za razliku od običnog šećera, šećerni alkoholi ne izazivaju iznenadne skokove šećera u krvi. Oni se smatraju hranom sa niskim glikemijskim indeksom i mogu izazvati samo blagi porast nivoa šećera u krvi. Zato se koriste u komercijalno proizvedenim upakovanim grickalicama i slatkišima i obično se prodaju pod oznakom „hrana za dijabetičare“.
- Manji rizik za zube: Šećerni alkoholi ne reaguju na zubni plak kao šećer, što znači da ne doprinose karijesu. Zbog toga je čest sastojak paste za zube – pomaže da bude boljeg ukusa ali i sprečava karijes.
- Manje ugljenih hidrata: Šećerni alkoholi mogu da se uklope u ishranu sa malo ugljenih hidrata jer imaju mnogo manje ugljenih hidrata i niži glikemijski indeks od običnih oblika šećera.
– Postoji još jedna ključna razlika između šećera i šećernih alkohola. Naše telo može lako da svari šećer i da ga koristi za energiju. Ali, ne može da apsorbuje ili u potpunosti svari šećerne alkohole. Kako se ispostavilo, to može da izazove neke probleme – upozorava dr Hazen.
Kakve rizike nosi konzumiranje šećernih alkohola?
Šećerni alkoholi dugo se smatraju sigurnim dodatkom ishrani – ali u umerenim količinama. Studije su pokazale da je 10 do 15 grama šećernih alkohola bezbedno. Ali, mnoga prerađena hrana koja sadrži šećerne alkohole ima nivoe daleko veće od tog praga. A nova istraživanja pokazuju da povišeni nivoi šećernih alkohola mogu da budu opasni po zdravlje.
Kao najveće rizike dr Hazen navodi srčani udar i moždani udar. On i njegov tim sproveli su studije o efektima i ksilitola i eritritola, a nalazi su veoma zabrinjavajući. Pokazalo se da su cirkulišući nivoi i ksilitola i eritritola dovedeni u vezu sa povećanim rizikom od neželjenih kardiovaskularnih događaja, pre svega od srčanog udara, moždanog udara, pa čak i smrti.
