Prerađeno meso je klasifikovano kao kancerogen grupe 1 jer je poznato da određeni sastojci u njemu izazivaju rak Foto Shutterstock
Rak nastaje zbog različitih faktora, uključujući neke koje ne možemo kontrolisati, poput genetike, i druge koje možemo kontrolisati, kao što su ishrana i životne navike. Istraživanja pokazuju da su neke namirnice povezane sa većim rizikom od određenih vrsta raka.
Iako nijedna studija još nije pokazala da bilo koja pojedinačna namirnica sama po sebi izaziva ili sprečava rak, istraživanja pokazuju da su određene namirnice povezane sa povećanjem ili smanjenjem rizika od razvoja raka.
Održavanje zdrave telesne težine, zdrava ishrana i izbegavanje ili ograničavanje alkohola mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja ili umiranja od raka. Ovde je uključena zdrava ishrana koja se fokusira na nemirnice bogate hranljivim materijama i izbegava sledeće:
Poznato je da određene namirnice, kao što su prerađeno meso, pržena hrana, šećer i rafinisani ugljeni hidrati i alkohol, povećavaju rizik od raka.
Prerađeno meso je usoljeno, sušeno, fermentisano, dimljeno ili je podvrgnuto drugim procesima da bi se poboljšao ukus ili produžio vreme skladištenja.
Prerađeno meso je klasifikovano kao kancerogen grupe 1 jer je poznato da određeni sastojci u njemu izazivaju rak. Neke metode prerade mesa, kao što je sušenje, uključuju dodavanje nitrata i nitrita, što može dovesti do stvaranja potencijalno karcinogenih hemikalija u mesu.
Veća potrošnja prerađenog mesa snažno je povezana sa povećanim rizikom od razvoja kolorektalnog karcinoma. Istraživanje pokazuje da je veza jača kada su u pitanju slanina i kobasice za doručak nego meso za ručak, viršle ili kobasice za večeru.
Veruje se da neka jedinjenja i hem gvožđe u crvenom mesu podstiču rast kanceroznih tumora. Konzumiranje crvenog mesa je snažno povezano sa povećanim rizikom od raka debelog creva, pri čemu rizik raste sa većom količinom i učestalošću unosa crvenog mesa. Način na koji se crveno meso sprema, kao što je pečenje na roštilju ili grilovanje, takođe je povezan sa povećanim rizikom kolorektalnog karcinoma.
Crveno meso takođe je snažno povezano sa većim rizikom od većine karcinoma želuca i raka dojke. Neka jedinjenja u crvenom mesu povezana su sa rakom pankreasa, iako je potrebno više istraživanja.
Tokom procesa prženja, hrana i ulja prolaze kroz hemijske promene, formirajući supstance koje potencijalno mogu izazvati rak. Rezultati studija koje povezuju konzumiranje pržene hrane sa povećanim rizikom od raka dale su različite rezultate, iako je pržena hrana povezana sa povećanim rizikom od raka želuca.
Prženje ili pečenje mesa, živine, svinjetine i ribe na visokim temperaturama na otvorenom plamenu povezano je sa povećanim rizikom od raka dojke, debelog creva, jetre, pluća, prostate i drugih karcinoma u studijama na životinjama. Spremanje ove hrane na visokim temperaturama proizvodi hemikalije koje mogu povećati rizik od raka.
Pečenje određenih vrsta crvenog mesa, uključujući odreske, hamburgere, svinjske kotlete, slaninu i kobasice, na visokim temperaturama povezano je sa povećanim rizikom od raka debelog creva.
Prekomerno konzumiranje šećera povezano je sa razvojem i napredovanjem određenih karcinoma, uključujući karcinom dojke, kolorektuma i pankreasa. Nije poznato da li je rizik povećan zbog povećanja telesne težine, poznatog faktora rizika za rak ili nekog drugog razloga.
Rezultati studije o tome da li rafinisani ugljeni hidrati povećavaju rizik od određenih karcinoma su različiti, iako ove namirnice takođe mogu da podstiču povećanje telesne težine.
Neke studije povezuju mlečne proizvode sa povećanim rizikom od premenopauzalnog raka dojke, raka prostate i kolorektalnog karcinoma. Međutim, nedostaju definitivna istraživanja koja povezuju konzumiranje mlečnih proizvoda sa povećanim rizikom od raka.
Poznato je da konzumiranje alkohola povećava rizik od razvoja nekoliko vrsta raka, pri čemu se rizik povećava što osoba redovno pije tokom vremena. Alkohol povećava rizik od raka:
Redovno konzumiranje određene hrane, kao što su cele žitarice, orašasti plodovi i semenke, voće i povrće i još mnogo toga, povezani su sa manjim rizikom od raka.
Voće i povrće puni su hranljivih sastojaka koji mogu pomoći u zaštiti od raka i trebalo bi da budu deo celokupne zdrave ishrane kako bi se smanjio rizik od raka. Za zaštitu od raka preporučuje se tamnozeleno, crveno i narandžasto povrće i celo voće u raznim bojama.
Ljudi čija je ishrana bogata voćem i povrćem imaju manji rizik od nekoliko karcinoma, uključujući rak:
Orašasti plodovi sadrže veliku količinu hranljivih materija sa antikancerogenim svojstvima. Istraživanja pokazuju da je konzumiranje 28 grama orašastih plodova dnevno povezano sa smanjenjem rizika od umiranja od raka za 21 odsto.
Postoje dokazi da vlakna, otporni skrob i druga jedinjenja koja se nalaze u mahunarkama (sočivo, suvi pasulj i grašak) mogu da podrže zdrav mikrobiom creva i zaštite od raka, iako je potrebno više istraživanja.
Konzumiranje celog zrna tokom vremena povezano je sa nižim ukupnim rizikom od raka. Čak i jedna porcija celih žitarica dnevno može smanjiti rizik od raka, pri čemu se zaštita povećava sa brojem porcija.
Iako postoje neki dokazi da konzumiranje ribe može smanjiti rizik od određenih karcinoma, uključujući rak jetre, debelog creva i dojke, nedostaju čvrsti dokazi. Potrebno je više istraživanja.
Za osobe koje imaju rak, zdrava ishrana je važna jer pomaže organizmu da funkcioniše i održava težinu i energiju. Dok najbolja ishrana varira, poznato je da voće, povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice pomažu u prirodnoj borbi protiv raka.
Određene hemikalije u hrani su povezane sa izazivanjem ili povećanjem rizika od raka, a to su: