Isprekidani post, tokom kojeg se hrana konzumira tokom 8 časova u toku dana, propagira se kao način ishrane kojim može da se reguliše telesna težina i stabilizuje vrednost šećera u krvi. Ova dva navedena faktora dobila su i naučnu potvrdu, s tim što stručnjaci naglašavaju da ova dijeta u bitnoj meri zavisi od načina na koji se primenjuje. Neće biti velike koristi od isprekidanog posta ako je ishrana bazirana na industrijskim namirnicama, ukoliko su zbog ograničenog vremena obroci preobilni, smatraju stručnjaci.
Kada mogu da se primete prve promene?
Postoje različiti načini praktikovanja isprekidanog posta, neke osobe primenjuju ovaj način ishrane svaki drugi dan, obično se hrana ne konzumira najmanje 14 sati, uglavnom od ranih večernji časova do sledećeg jutra.
Osobe koje u svrhu poboljšanja zdravlja praktikuju isprekidani post, navode da posle 18 meseci mogu da se uoče prve promene, smanjuje se procenat telesnih masnoća, regulišu se vrednosti krvnog pritiska, bolji je nivo energije.
Postoji više oblika isprekidanog posta
Čovek savremenog doba, za razliku od nekih prošlih vremena, konzumira hranu uglavnom tokom celog dana. Isprekidani post dozvoljava konzumaciju hrane samo tokom 8 sati, samim tim manje je vremena za jelo, a višak kalorija je krivac za epidemiju gojaznosti, objašnjava stručnjak za ishranu Krista Varady sa University of Illinois u Čikagu.
Najpopularniji oblik isprekidanog posta je u konzumacija obroka u ograničenom vremenu tokom 8 sati, ali postoje i vidovi ovog načina ishrane koji uključuju duže periode uzdržavanja od hrane, kaže istraživač isprekidanog posta Courtney Peterson sa University of Alabama.
Gubitak kilograma, regulacija glukoze
Iako je isprekidani post u velikoj većini posledica želje da se izgube dodatni kilogrami, pojedina istraživanja navode da ovaj način ishrane ne može u bitnijoj meri da utiče na telesnu težinu. Kao bitna prednost isprekidanog posta navodi se mogućnost regulacije nivoa šećera u krvi.
Krista Varady navodi da je prošle godine objavljena studija koja navodi da je kod osoba na isprekidanom postu zabeležen i gubitak telesne težine i regulacija glukoze. Konkretno, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogli su da konzumiraju obroke od podneva do 20 časova, bez kalorijskih ograničenja ili modifikacije načina ishrane.
Krista Varady smatra da je sa gubitkom kilograma došlo i do regulacije šećera, a Courtney Peterson ističe da je bolja glukoza zabeležena i kod osoba bez viška kilograma.
Zdravlje srca
Adekvatan nivo glukoze dovodi i do boljeg funkcionisanja kardiovaskularnog sistema. Kada je telo dovoljno dugo bez hrane ponestaje glukoza, a telo kako bi obezbedilo energiju počinje da sagoreva masti i oslobađa ketone. Na ovaj način manje je štetnih materija u telu, a arterije su zdravije.
Kako bi došlo do ovog poseca nekom će biti potreban duži, a nekom kraći post, naglašavaju stručnjaci. Neka istraživanja beleže da je kod pojedinih osoba došlo i do sniženja vrednosti holesterola i regulacije krvnog pritiska.
Istraživanje koje je predstavljeno na skupu stručnjaka okupljenih oko American Heart Association, preispituje vrednosti isprekidanog posta i povezuje ovaj način konzumacije obroka sa većim rizikom od srčanog udara. Stručnjaci ipak naglašavaju da je u mnogim crtama ovo istraživanje bilo manjkavo. U pismu koje su potpisala 34 naučnika precizira se da su ispitanici najverovatnije bili bolesni pre nego što su se priključili studiji.
Obroci od 8 do 16 časova
Navedene studije su ispitivale vrednosti isprekidanog posta kada se hrana konzumirala od podneva do 20 časova. Postoji i strategija kada su obroci raspoređeni u vremenu do 8 do 16 časova. Stručnjaci smatraju da bi ovaj drugi raspored mogao da bude korisniji jer je više usklađen sa našim biološkim časovnikom. Dnevna svetlost budi hormone, obezbeđuje bolji rad pankreasa, smatra profesor Satchin Panda sa Salk Institute.
Obrnuti proces nastaje sa zalaskom sunca, organizam se uspavljuje, ali usporava se i rad pankreasa , kaže Panda.
– Telo bolje vari hranu tokom dana. Obroci u toku dana mogu da budu izrazito korisni jer je naše telo u ovom periodu metabolički pripremljeno za unos kalorija – objašnjava endokrinolog dr Victoria Catenacci sa University of Colorado Anschutz Medical Campus.
Obrok do 19 časova
Prof. Panda smatra da ćemo uvek imati dosta zdravstvenih koristi pre svega ako se uzdržimo od unosa hrane 3 sata pre spavanja, prof. Peterson naglašava da je kod velikog broja osoba koje su poslednji obrok imale u 18 ili 19 časova zabeleženo bolje zdravstveno stanje, nezavisno od gubitka kilograma.
Stručnjaci kažu da najviše prednosti ljudsko telo ima od 16 – to časovnog posta, ali koristan je post i od 14 sati, s tim da pojedine studije navode da su ovom slučaju efekti veoma individualizovani.
Manji broj studija ispitivao je post od 18 sati, kada je zabeležen je veći osećaj gladi. Još manje studija je ispitivalo postove duže od 18 sati kada je vremenski okvir za obroke ograničen na 6 časova dnevno. Nisu zabeležene veće prednosti kada je u pitanju nivo energije i raspoloženje.
Kako se izboriti sa osećajem gladi?
Prof. Panda ističe da je doslednost najbitnija ako se odlučimo na ovaj način konzumacije obroka. Kod nekih osoba beleži se osećaj gladi, moguće je i da osobe sa predijabetesom na ovaj način izbegnu bolest. I pored u nekim slučajevima teškoća naročito na samom početku isprekidanog posta, većina osoba prilagodi se u roku od dve nedelje.
– Kada se ljudi naviknu nisu više gladni – kaže prof. Krista Varady. Stručnjaci skreću pažnju da isprekidani post sam po sebi nije čarobni štapić, mora kako bi ispoljio svoj pun potencijal da bude praćen zdravim i uravnoteženim obrocima. Lekari kažu da neće biti koristi ako tokom isprekidanog posta obroci budu sastavljeni od većih količina crvenog mesta ili industrijskih namirnica.
Kako bi se na primer izbegao osećaj gladi pojedine osobe piju zeleni čaj bez dodataka, ili samo toplu vodu. Večera je obavezno sastavljena i od proteina kako ne bi došlo do naleta gladi tokom noći.
Ne utiče na dužinu životnog veka
Isprekidani post može da prevenira bolesti, ali ne može da produži životni vek. Pojedini stručnjaci ne veruju da autofagija može da zaustavi ćelijska oštećenja, s druge strane smatra se da isprekidani post može da u izvesnoj meri utiče na životni vek ako je usklađen sa cirkadijalnim ritmom.
Kada je u pitanju granica posta nema preciznih podataka, iako se smatra da dugi postovi u trajanju od 20 sati mogu da oštete mišiće. Veliki problem je i što bi post od 20 sati sa veoma kratkim prozorom za obroke mogao da nepovoljno utiče na nivo glukoze. Komplikacija je i činjenica da bi na ovaj način osoba imala samo jedan izrazito obilan obrok koji bi moga da utiče na pojavu stomačnih problema, da deluje na vrednosti krvnog pritiska.
U studijama koje su ispitivale delovanje posta u trajanju od 16 sati nisu uočene slične zdravstvene tegobe. U slučaju da koristimo lekove koji deluju na nivo šećera u krvi potrebno je da se o svim pojedinostima posavetujemo sa lekarom.
Isprekidani post se ne savetuje trudnicama i dojiljama, niti osobama koje su imale ili imaju neki od poremećaja ishrane. Stručnjaci ističu da su osobe sa poremećajima ishrane zato obično isključeni iz istraživanja koja procenjuju delovanje posta na ljudsko telo.
