Višnje nisu samo ukusno voće – one su i pravi mali rudnik hranljivih materija i moćnih antioksidanasa, koji mogu pozitivno da utiču na zdravlje srca, kvalitet sna, pa čak i da ublaže simptome artritisa i gihta, kažu istraživanja.
Da li su višnje jednako hranljive u svim oblicima
Ovo voće može se konzumirati u različitim oblicima (sveže, kao sok ili ekstrakt). U kom god obliku da ih odaberete, prepune su vitamina, minerala i biljnih jedinjenja sa snažnim blagotvornim dejstvima. Treba napomenuti da se u većini istraživanja koriste koncentrisane proizvodi od višanja, poput soka ili ekstrakta, pa nije uvek jasno koliko svežih višanja bi trebalo pojesti za isti efekat. U svakom slučaju, treba ih uvrstiti u ishranu u toku sezone, a u vansezoni možete imati koristi od zamrznutih.
1. Bogat izvor hranljivih materija: Šta sve sadrže?
Sve vrste višanja obiluju vlaknima, vitaminima i mineralima. Jedna šolja (154 g) svežih, očišćenih slatkih višanja sadrži:
- 97 kalorija
- 25 g ugljenih hidrata
- 3 g vlakana
- 12 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina C
- 10 odsto kalijuma i bakra
- 5 odsto mangana
- manje količine vitamina B6 i K.
Poznato je da je vitamin C važan izuzetno važan za imunitet i zdravlje kože, dok je kalijum ključan za kontrakcije mišića, rad nerava, regulaciju krvnog pritiska i funkciju bubrega.
2. Veoma bogate antioksidansima i antiinflamatornim jedinjenjima
Bez obzira na sortu, višnje su pune antioksidanasa i jedinjenja koja smanjuju upalu. Ova svojstva pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa, koji se povezuje sa hroničnim bolestima i prevremenim starenjem. Posebno su bogate polifenolima, biljnim jedinjenjima koja štite ćelije od oštećenja, smanjuju upale i doprinose opštem zdravlju.
Ishrana bogata polifenolima može da smanji rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, neuroloških poremećaja, pa čak i pojedinih vrsta raka, navodi se u studijama.
3. Mogu da ubrzaju oporavak nakon fizičke aktivnosti
Zahvaljujući antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima, višnje mogu pomoći mišićima da se brže oporave posle vežbanja. Studije pokazuju da konzumacija proizvoda od kiselih višanja čak i nekoliko dana pre treninga može da smanji oksidativni stres, umanji oštećenja mišića i srca i da ublaži osećaj umora.
Jedna studija sa sportistkinjama pokazala je da su žene koje su pile sok od kiselih višanja imale manju upalu mišića i brži oporavak posle napornih sprintova.
4. Potencijalni doprinos zdravlju srca
Uključivanje više voća u ishranu, poput višanja, može pozitivno uticati na zdravlje srca. Kalijum i antioksidansi iz višanja, posebno antocijanini, flavonoli i katehini, štite srce smanjujući upalu i oštećenja ćelija. Analiza iz 2020. godine pokazala je da kalijum snižava krvni pritisak, čime se umanjuje rizik od srčanog udara i šloga.
Takođe, jedna velika studija koja je pratila više od 84.000 osoba tokom pet godina pokazala je da visoka konzumacija polifenola značajno smanjuje rizik od srčanih bolesti.
5. Moguće ublažavanje simptoma artritisa i gihta
Zahvaljujući moćnim antiinflamatornim svojstvima, višnje mogu pomoći osobama koje pate od artritisa i gihta. U nekim laboratorijskim studijama pokazano je da višnje smanjuju oksidativni stres, inhibiraju zapaljenske proteine i snižavaju nivo mokraćne kiseline, što je ključno kod obolelih od gihta.
Jedna studija iz 2023. sa 282 muškarca pokazala je da su oni koji su uzimali dodatak na bazi kiselih višanja imali značajno manje napada gihta tokom 12 nedelja, u poređenju sa onima koji su koristili natrijum-bikarbonat.
6. Kvalitet sna
Višnje, naročito kiselije sorte, mogu poboljšati kvalitet sna zahvaljujući biljnim jedinjenjima koja utiču na lučenje melatonina, hormona odgovornog za regulaciju sna. Jedna manja studija pokazala je da su stariji ispitanici sa nesanicom, nakon dve nedelje konzumacije soka od kiselih višanja ujutru i uveče, spavali u proseku 84 minuta duže.
