Kofein ima stimulativnu moć zbog čega se smatra neprikladnim izborom za piće kasno uveče – barem osobama koje žele da se naspavaju. Ali, nova studija dodaje potpuno nove detalje o onome što nam je poznato o uticaju kofeina na mozak tokom sna.
Kofein menja način na koji mozak funkcioniše
Pokazalo se da kofein povećava složenost moždanih signala i pomera mozak bliže stanju „kritičnosti“, u testovima koje su sproveli istraživači sa University of Montreal u Kanadi. Ova kritičnost se odnosi na to da je mozak uravnotežen između strukture i fleksibilnosti, što se smatra najefikasnijim stanjem za obradu informacija, učenje i donošenje odluka.
Međutim, ovo stanje bi moglo da spreči miran san, ukazuju istraživači. Kofein ne samo da nas drži budnima, već zapravo menja način na koji mozak funkcioniše. Štaviše, naučnici su otkrili da su mlađi odrasli uzrasta od 20 do 27 godina više pogođeni na ovaj način.
Čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje regenerativnom stanju pod uticajem kofeina
Dalja analiza je otkrila da kofein utiče na spore oscilacije električne aktivnosti poznate kao delta, teta i alfa talasi. Ovo su pokazatelji dubljeg, regenerativnijeg sna, ali ih je kofein oslabio – posebno tokom faze spavanja sa brzim pokretima očiju koju mozak koristi da fiksira sećanja i obnovi naše kognitivne funkcije.
– Ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje regenerativnom stanju pod uticajem kofeina. Ova promena u ritmičkoj aktivnosti mozga može da pomogne da se objasni zašto kofein utiče na efikasnost kojom se mozak oporavlja tokom noći, sa potencijalnim posledicama po obradu pamćenja – kaže neuronaučnik Karim Jerbi sa University of Montreal.
Mozak ne može da se opusti i regeneriše ako se unosi kofein
Za ovu studiju, objavljenu u Communications Biology, istraživači su regrutovali 40 dobrovoljaca i merili njihove moždane obrasce putem elektroencefalograma (EEG) tokom dve noći. Jedne noći, učesnicima je dat placebo, a druge, kapsula koja sadrži 200 miligrama kofeina (što je ekvivalentno jednoj ili dve šoljice kafe). Različite statističke metode su korišćene za validaciju rezultata i kako bi se osiguralo da razlike uočene u aktivnosti mozga imaju veze sa unosom kofeina – pokazujući taj pomak ka kritičnosti i više uzbuđenih neurona.
– Iako je ovo korisno tokom dana za koncentraciju, ovo stanje bi moglo da ometa odmor noću. Mozak se ne bi ni opustio niti bi se pravilno regenerisao – objašnjava neuronaučnica Julie Carrier, sa University of Montreal.
Mlađi ljudi su osetljiviji na moć kofeina
Kada su u pitanju različite reakcije u različitim uzrastima, istraživači sugerišu da bi promene u mozgu kako starimo mogle da budu odgovorne. Molekuli adenozina se postepeno nakupljaju u mozgu tokom dana, što dovodi do većeg osećaja umora kako se približava vreme za spavanje. Kofein deluje tako što blokira receptore sa kojima adenozin interaguje, dajući nam privremeni nalet energije.
Adenozinski receptori su zastupljeniji u mozgu mlađih ljudi, što može objasniti zašto mlađi ljudi izgledaju osetljiviji na moć kofeina. To uključuje i pozitivne energizirajuće efekte i negativne efekte preterane aktivnosti mozga preko noći.
– Kofein je psihoaktivni stimulans koji ljudi svih starosnih grupa konzumiraju svakodnevno kroz širok spektar proizvoda kao što su kafa, čaj, bezalkoholna pića, energetska pića, čokolada i nekoliko farmaceutskih lekova. Stoga je ključno razumeti kako kofein utiče na mozak tokom spavanja i u različitim godinama – navode istraživači u svom objavljenom radu.
