Punomasni mlečni proizvodi su korisni i ne povećavaju telesne masti ili nivo holesterola, otkriva nova studija

Kanadska studija, koju je vodio Harvey Anderson, istraživač sa University of Toronto, nudi nove dokaze u prilog konzumiranja punomasnih mlečnih proizvoda. Rezultati studije, nedavno objavljeni u časopisu Journal of Nutrition, pokazuju da se tri dnevne porcije punomasnih mlečnih proizvoda mogu uključiti u ishranu osobe bez negativnog uticaja na telesnu težinu ili sastav, energetski metabolizam ili nivo masnoća u krvi.

Test sa tri različita režima ishrane 

U cilju testiranja uticaja mlečnih masti na organizam, kanadski istraživački tim analizirao je podatke 74 odrasla ispitanika sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Učesnici su nasumično raspoređeni u tri različita režima ishrane, prateći zvanični Kanadski vodič za ishranu:

Preporučujemo

• Ishrana sa niskim sadržajem mlečnih proizvoda i restrikcijom kalorijskog unosa
• Energetski neutralna ishrana koja je uključivala tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno
• Ishrana bez kalorijskog ograničenja sa tri dnevne porcije punomasnih mlečnih proizvoda.

Nakon dvanaestonedeljnog praćenja, rezultati su iznenadili zagovornike tradicionalnih restriktivnih dijeta. Između grupe koja je drastično smanjila unos mlečnih proizvoda i onih koji su svakodnevno konzumirali tri porcije punomasnog mleka, jogurta ili sira, nisu uočene značajne razlike u varijacijama telesne mase, ukupnom sastavu tela - procentu masti i mišića, niti u nivoima serumskog holesterola.

Bolji pritisak i višak nutritijenata su ključne koristi

Nasuprot tome, grupa koja je konzumirala veće količine mlečnih proizvoda pokazala je merljive zdravstvene benefite. Kod ovih ispitanika zabeleženo je značajno poboljšanje vrednosti krvnog pritiska, kao i znatno viši unos esencijalnih mikronutrijenata i makronutrijenata - prvenstveno kalcijuma, proteina i vitamina D.

- Kod pacijenata koji su unosili tri porcije mlečnih proizvoda dnevno nismo registrovali nepovoljne nivoe holesterola ili lipida u krvi, niti bilo kakve dokaze o razvoju insulinske rezistencije -  ističe vođa studije dr Harvey Anderson, profesor nutricionih nauka na Temerty Medicine University of Toronto.

Hipoteza o mlečnoj matrici

Zvanične dijetetske smernice širom sveta decenijama su jednoglasno preporučivale isključivo obrano mleko i proizvode sa niskim procentom masti. Glavni argument bio je smanjenje unosa zasićenih masnih kiselina, za koje se smatralo da direktno podižu holesterol i povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Međutim, profesor Anderson naglašava da novije studije na ljudima konstantno ne uspevaju da dokžu direktnu vezu između punomasnih mlečnih proizvoda i narušavanja zdravlja. Štaviše, istraživanja poput onog koje je vodila dr Kozeta Miliku, takođe sa Temerty Medicine University of Toronto, ukazuju na jasne zaštitne efekte koje mlečni proizvodi imaju na organizam.

Objašnjenje ovog fenomena naučnici pronalaze u konceptu poznatom kao hipoteza o mlečnoj matrici. Naime, fizička i hemijska struktura hrane utiče na to kako organizam metaboliše nutrijente, što znači da izolovana masna kiselina nema isti efekat kao kada se unese u sklopu prirodne namirnice.

- U mlečnim proizvodima, dva ključna proteina - kazein i surutka - hemijski su povezani sa mastima i pomešani sa ostalim hranljivim materijama. Ova kompleksna fizička struktura omogućava sporo, kontinuirano i stabilno oslobađanje nutrijenata u organizam, zbog čega je njihov pozitivan uticaj na zdravlje daleko veći od prostog zbira pojedinačnih sastojaka - objašnjava dr Anderson.

Poseban značaj za gerijatrijsku populaciju

Ovi nalazi imaju izuzetnu kliničku važnost za starije pacijente. Usled prirodnog usporavanja metabolizma i smanjenih energetskih potreba, starije osobe često imaju problem da kroz manju količinu hrane unesu adekvatne količine proteina i mikronutrijenata. Punomasni mlečni proizvodi predstavljaju im poznatu, lako dostupnu i nutritivno izuzetno gustu opciju koja im pomaže da zadovolje dnevne potrebe organizma, a da pritom ne podižu rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 ili drugih hroničnih bolesti.

„Jedite jednostavno, konzumirajte raznovrsne namirnice i budite umereni u svemu”

U širem medicinskom kontekstu, ova studija se pridružuje rastućem broju dokaza koji zahtevaju promenu paradigme u nutricionističkim naukama. Umesto dosadašnjeg redukcionističkog pristupa koji posmatra i izoluje pojedinačne hranljive materije (poput samih zasićenih masti), dijetetske smernice bi morale da tretiraju hranu kroz njenu celokupnu, prirodnu perspektivu.

U eri agresivnih marketinških kampanja, instant-dijeta i često kontradiktornih nutricionističkih saveta, profesor Anderson zaključuje sa jednostavnim, ali klinički opravdanim savetom za opštu populaciju:

- Jedite jednostavno, konzumirajte raznovrsne namirnice i budite umereni u svemu.

(eKlinika.rs)