Nije važno samo šta jedete: Naučnici tvrde da i vreme poslednjeg obroka može da utiče na zdravlje

Nije važno samo šta i koliko jedemo, već možda i u koje doba dana završavamo poslednji obrok. Malo istraživanje pokazalo je da su starije žene koje su hranu unosile tokom osam do devet sati dnevno bolje rešavale pojedine zadatke planiranja i rešavanja problema. Nalaz je zanimljiv, ali još ne dokazuje da ovakav način ishrane sprečava demenciju.

Mnogi prvi obrok pojedu rano ujutru, a poslednju užinu kasno uveče, pa se dnevni period tokom kojeg unose hranu proteže na 12, 14 ili više sati. Istraživači sada proveravaju da li bi kraći period za obroke i izbegavanje kasnog jela mogli da imaju koristi ne samo za telesnu masu i metabolizam već i za mozak.

Mala klinička studija, čiji su rezultati predstavljeni na godišnjem skupu Američkog društva za ishranu Nutrition 2026, ponudila je prve nagoveštaje da bi vreme obroka moglo da utiče na neke kognitivne sposobnosti žena u srednjem i starijem životnom dobu.

Ipak, važno je odmah naglasiti: istraživanje nije pokazalo da vremenski ograničena ishrana sprečava demenciju, niti da je određeni raspored obroka odgovarajući za sve starije ljude.

Šta se dogodilo kada su žene jele samo devet sati tokom dana?

U istraživanju je učestvovalo samo 47 žena, starih od 50 do 79 godina, koje su imale prekomernu telesnu masu ili gojaznost. Sve su tokom šest meseci dobile savet da dnevni energetski unos smanje za približno 500 kalorija.

Od ukupnog broja učesnica, 26 je dobilo dodatno uputstvo da sve obroke i užine rasporedi unutar perioda kraćeg od devet sati dnevno i da prestane da jede oko četiri sata pre odlaska na spavanje. U praksi je to najčešće značilo da su jele između 10 i 18 časova. Njihov prosečan period za unos hrane iznosio je 8,2 sata. Ostale žene zadržale su uobičajeni raspored, sa približno 12 sati između prvog i poslednjeg dnevnog obroka.

Posle šest meseci obe grupe smršale su u proseku oko 6,8 kilograma. Razlika u gubitku težine između njih nije bila značajna, što je istraživačima omogućilo da provere da li je kraći period za jelo možda imao dodatne efekte nezavisno od samog mršavljenja.

Bolji rezultati nisu zabeleženi na svim testovima

Žene koje su jele tokom osam do devet sati dnevno ostvarile su bolje rezultate na testovima prostornog planiranja i rešavanja problema od učesnica čiji su obroci bili raspoređeni tokom približno 12 sati.

Primećen je i nagoveštaj da su pravile manje grešaka na testovima pamćenja i učenja. Međutim, ta razlika nije bila dovoljno izražena da bi se moglo pouzdano tvrditi da je nastala zahvaljujući promenjenom rasporedu obroka. Na testovima reakcije i istovremenog obavljanja više zadataka nije bilo značajne razlike između dve grupe.

Prof. Sue Shapses, nutricionistkinja sa Univerziteta Rutgers i glavna istraživačica, ocenila je efekte kao skromne. Rezultati, prema njenim rečima, ukazuju na moguću bolju sposobnost pamćenja informacija potrebnih za svakodnevne zadatke, kao i na manje grešaka povezanih sa pažnjom, pamćenjem i rešavanjem problema. Detalji istraživanja objavljeni su u saopštenju Američkog društva za ishranu.

Zašto bi raniji završetak obroka mogao da utiče na mozak?

Odgovor još nije poznat. Jedno od mogućih objašnjenja povezano je sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim biološkim satom koji usklađuje san, budnost, lučenje hormona, telesnu temperaturu i metabolizam. Organizam ne obrađuje hranu na isti način u svako doba dana. Osetljivost na insulin i sposobnost regulacije šećera u krvi uglavnom su bolje ranije tokom dana, dok kasni i obilni obroci mogu nepovoljnije da utiču na glukozu i masnoće u krvi.

Dugotrajno narušena kontrola šećera, bolesti krvnih sudova i hronična upala povezani su sa lošijim zdravljem mozga. Zbog toga je moguće da raniji obroci posredno utiču na kognitivne sposobnosti preko metabolizma, krvnih sudova i zapaljenskih procesa. To je, međutim, za sada samo biološki prihvatljiva pretpostavka. U ovoj studiji nije dokazano kojim mehanizmom je raspored obroka mogao da utiče na rezultate testova.

Novija sistematska analiza objavljena u časopisu BMJ Medicine pokazala je da vremenski ograničen unos hrane može skromno poboljšati pojedine pokazatelje metaboličkog zdravlja, a da raniji period za obroke uglavnom daje bolje rezultate od kasnog. Veza između dužine perioda za jelo i zdravstvenih efekata ipak nije bila dosledna.

Studija nije dokazala zaštitu od demencije

Istraživanje je obuhvatilo samo 47 žena i trajalo je šest meseci. U njemu nisu učestvovali muškarci, osobe normalne telesne mase niti veoma stari i krhki ljudi, pa se rezultati ne mogu automatski primeniti na celu populaciju. Nalazi su predstavljeni na stručnom skupu, ali kompletan rad još nije prošao recenziju i objavljen u naučnom časopisu. Ne znamo ni da li su promene na testovima dovoljno velike da bi učesnice primetile stvarno poboljšanje u svakodnevnom životu.

Takođe, nisu praćene dovoljno dugo da bi se utvrdilo da li je kod njih zaista ređe nastalo blago kognitivno oštećenje ili demencija. Bolji rezultat na jednom testu posle šest meseci nije isto što i dokaz da je sprečeno propadanje kognitivnih sposobnosti.

Prof. Wendy Hall, stručnjak za nauku o ishrani sa King’s College London, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je da ovakav način ishrane ima biološkog smisla, ali je naglasila da tek kompletna, recenzirana studija može pokazati da li su zabeležene promene klinički značajne.

Ko ne bi trebalo samostalno da uvodi ovakav režim?

Starijim osobama nije uvek korisno da dodatno skraćuju period tokom kojeg jedu. Kod ljudi koji su neuhranjeni, krhki, nenamerno gube težinu ili već unose premalo proteina i energije, post može povećati rizik od gubitka mišićne mase, slabosti i padova.

Pre promene rasporeda obroka sa lekarom bi trebalo da razgovaraju osobe koje:

• imaju dijabetes i koriste insulin ili lekove koji mogu izazvati hipoglikemiju
• uzimaju terapiju koja mora da se pije uz hranu
• imaju bolest bubrega, jetre ili druge hronične bolesti
• nenamerno mršave ili imaju slab apetit
• imaju ili su ranije imale poremećaj ishrane
• oporavljaju se od bolesti ili operacije

Kod starijih ljudi cilj ne treba da bude što duži post, već dovoljno kvalitetna ishrana, očuvanje mišića i raspored obroka koji se može bezbedno održavati.

Vreme obroka je samo jedan deo slagalice

Ova studija otvara zanimljivo pitanje: možda mozak ne reaguje samo na sastav hrane već i na vreme kada je jedemo. Ipak, prerano je preporučiti da svi prestanu da jedu tačno četiri sata pre spavanja ili da sve obroke smeste u devet sati.

Za očuvanje kognitivnog zdravlja i dalje su najvažniji dobro regulisani krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, fizička aktivnost, kvalitetan san, izbegavanje cigareta, društvena povezanost, lečenje oštećenja sluha i uravnotežena ishrana.

Raniji završetak večere možda će jednog dana postati deo tih preporuka. Za sada je to obećavajući trag koji tek treba potvrditi u većim i dužim istraživanjima.

(eKlinika.rs)