Citrusi i beli luk neophodni su za zdravlje Foto: Unsplash
Dodavanjem pojedinih biološki aktivnih komponenti u ishranu, mogu se sprečiti neke virusne infekcije, jer će se naš organizam uz ove prirodne dodatke lakše izboriti.
Ovakvu vrstu ishrane treba stalno praktikovati bez obzira na godišnje doba, bez obzira da li smo u pandemiji ili ne, savetuje ruska lekarka Julia Chekhonin, koja se bavi proučavanjem uticaja hrane na opšte zdravlje ljudi.
− Sadrži fitoncide (visoko aktivne biljne materije, koje imaju sposobnost da suzbiju rast gljivica, bakterija i nekih virusa) i alicin, koji takođe „ubija“ viruse i bakterije. Fitoncidi su biljna odbrana, vrsta fitoimuniteta koji pomaže čoveku u borbi protiv virusa. Ali, to ne znači da ako je osoba već bolesna, da se može izlečiti belim lukom. Radi se o preventivnom delovanju. U isto vreme, beli luk je začin koji može poboljšati ukus govoto svih jela. Bolje je koristiti seckani beli luk, rendani ili tucani, jer takav oslobađa više isparljivih komponenata – fitoncida. Inače, beli luk možete dodati ne samo u topla jela i salate već ga možete staviti u maslac i tako namazati na hleb. Ali, važno je zapamtiti da velike količine belog luka mogu izazvati gastritis ili druge poremećaje digestivnog sistema – kaže Julia Chekhonin.
− Korica limuna ili pomorandže takođe može pomoći našem imunološkom sistemu. Bogata je esencijalnim uljima i biološki aktivnim supstancama koje štite od štetnih efekata patogena i virusa. Zato je vrlo dobro ako smo okruženi aromama kore citrusa. Citruse možemo koristiti ne samo za hranu, već se na primer, ulje citrusa može dodati lampama ili mirisnim svećama. Za razliku od belog luka, aroma agruma je mnogo lepša i podnošljivija kao miris koji se širi vašim domom – savetuje Julia Chekhonin.
− Nedavno su se pojavili dokazi da crni biber sadrži biološki aktivnu supstancu piperin, koja je navodno sposobna da pokaže antivirusno dejstvo čak i kod razvijene infekcije. Ali, ovo je za sada samo pretpostavka koja zahteva dalja istraživanja i potvrde. Biber, kao i drugi začini, može poboljšati ukus hrane. Ali pošto ima prilično jak ukus, čak delimično i „agresivan“, nije koristan za sve. Začine treba pažljivo koristiti, pitati lekare koji začin odgvara vašem digestivnom traktu, naročito ako imate problema sa želucem, crevima… Paprika i drugi začini i začinsko bilje imaju svojstvo podsticanja apetita i varenja. Zbog toga, ako imate prekomernu težinu, ne preporučuje se dodavanje začina. Ali onima koji pate od smanjenog apetita, nedostatka telesne težine, začini će pomoći u poboljšanju apetita, varenja, a u isto vreme i u odbrani organizma od virusa – kaže ruska lekarka.
− Karanfilić je bogat fitoncidima. Sadrži esencijalno ulje, koje takođe ima antibakterijska i antivirusna svojstva. Karanfilić se može dodati kafi, crnim i biljnim čajevima i drugim toplim napicima. Zaista će poboljšati ukus i pomoći u zaštiti od virusa.
− Sadrži folnu kiselinu – vitamin B9 koji je izuzetno važan jer učestvuje u sintezi krvnih zrnaca i neophodan je za normalnu funkciju nervnog sistema. Nedostatak folne kiseline kod trudnica može dovesti do oštećenja fetusa. Zbog toga se sveže bilje može i treba jesti svakodnevno, tako što ćemo ga dodaati u gotovo sva jela. Čak i u fermentisanom mleku, kefiru, jogurtu, dodajte sveže listove spanaća, pera mladog luka, zelenu salatu, prokelj… Ali, nemojte u tom slučaju dodavati so, jer ga već ima i u kefiru i u jogurtu. Preporučljivo je inače, ograničiti unos soli, posebno ako imate viši krvni pritisak – savetuje ruska doktorka.
− Najidealniji dodatak jutarnjoj ovsenoj ili heljdinoj kaši je voće. Tako ćete uneti bar malu količinu voća, jer većina nas preko dana zaboravi na voće. Na primer, dodavanjem jabuke ili smrznutog bobičastog voća u ovsenu kašu, smanjićete sadržaj kalorija u jelu. Odnosno, u činiji je manje kaše, deo te količine menja voće koje je manje kalorični izvor vlakana. Osim toga, kaša sa voćem poboljšava varenje i pomaže imunološkom sistemu da „ojača“.