Hrana jeste lek, ali zdrava salata ne može da zameni antibiotik

Zdrava i izbalansirana ishrana nesumnjivo je jedna od skoro najboljih zaštita od nekada i teških bolesti. Stručnjaci naglašavaju da se zdravim životnim navikama i pravilnom ishranom, mogu sprečiti mnoga životno ugrožavajuća stanja ili i preokrenuti na bolje tok postojeće bolesti.

Svi upozoravaju, ipak da, postoji i vreme kada lek ne može zameniti nijedna vrsta hrane. Jednostavno zdrava vitaminska salata, u nekim situacijama nikada neće moći da zameni antibiotik. Ni zdrava hrana nije svemoguća.

Hrana koja može spasiti život

Energija koju telo crpi iz hrane je snažan pokretač svih delova tela, pa čak i raspoloženja. Ali da li ste znali da da vam hrana koju jedete nekada može spasiti život?

Pokret koji zagovara ideju „hrane kao leka“ vuče korene iz epidemije HIV virusa iz 1980. godine, kada su neki stručnjaci izašli u javnost s tvrdnjom da neki programi ishrane mogu da ublaže posledice AIDS-a.

Ideja je opstala i sada mnogi smatraju da određeni načini ishrane imaju uticaj na prevenciju bolesti.

– Već je decenijama poznato da se oko 80 odsto svih hroničnih bolesti i prevremenih smrtnih ishoda mogu sprečiti rutinskom fizičkom aktivnošću, izbegavanjem duvanskog dima i optimalnom ishranom. Jedina komplikovana varijabla u svemu ovome je ishrana, zato što neki ljudi umeju nekada da preteraju sa količinama hrane – kaže dr David Katz, bivši predsednik Američkog koledža za medicinu životnog stila.

Loša ishrana „odgovorna“ za 11 miliona smrtnih ishoda

Koju hranu najčešće jedete? Odgovor može imati bitnu ulogu u predviđanju rizika za nastanak nekih bolesti. Loša i neadekvatna ishrana odgovorna je, svake godine, za 11 miliona smrtnih slučajeva na svetu nastalih usled kardiovaskularnih bolesti, određenih vrsta karcinoma i dijabetesa tipa 2, navodi se u studiji objavljenoj u aprilu 2019. godine u časopisu Lanset (The Lancet).

U Sjedinjenim Američkim Državama svakog dana oko 900 osoba umre od neke bolesti srca, moždanog udara ili dijabetesa tipa 2. Smatra se da su ove smrti u mnogome posledica loše i neodgovarajuće ishrane, tvrdi studija objavljena u časopisu Journal of the American Medical Association. Autori studije su zaključili da od posledica loše ishrane više šanse da preminu imaju siromašniji i slabije obrazovani socijalni slojevi.

Da li u Srbiji od posledica loše ishrane pre umiru siromašniji ljudi, oni koji nemaju dobre informacije i svest o značaju zdrave hrane, još nije poznato, ali zna se da od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji umre oko 52.000 ljudi.

Svake godine, nestane grad veličine Zaječara. Smatra se da su loše životne navike jedan od kamena temeljaca za nastanak mnogih bolesti srca.

Crveno meso, grickalice, gazirana slatka pića

Navike u lošoj ishrani podrazumevaju upotrebu mnogo, posebno, crvenog mesa, nezdravih punih aditiva mesnih prerađevina, velike količine slatkih i gaziranih napitaka, a premalo upotrebe u svakodnevnoj ishrani voća, povrća, orašastih plodova, testa od celog zrna, ribe i omega 3 masnih kiselina. Neki oblici ishrane mogu sprečiti nastanak mnogih hroničnih bolesti. Dr Katz ukazuje na značaj DASH načina ishrane, čiji je cilj da smanji krvni pritisak i loš LDL holesterol.

DASH od Dietary Approaches to Stop Hypertension (dijetetski pristup zaustavljanju hipertenzije) zasniva se na unosu dovoljnih količina voća i povrća, savetuju se proteini iz nemasnih izvora – piletine, ribe i pasulja. Ovaj način ishrane sadrži malo crvenog mesa, malo soli, šećera i masti.

Kako se hranom mogu sprečiti ozbiljne bolesti?

Jedno istraživanje iz 2015. objavljeno u časopisu Alzheimer’s & Dementia, je pokazalo da MIND način ishrane koji kombinuje DASH i Mediteransku ishranu, zasnovanu na unosi ribe, voća, povrća može biti od značaja u sprečavanju Alchajmerove bolesti, najčešćem tipu demencije, određenih oblika kancera i srčanih bolesti.

Dr Katz navodi podatak da je Program prevencije dijabetesa, pokazao da je, kod osoba sa preddijabetesom, gubitak kilograma od 7 procenata, zasnovan na ishrani sa niskim sadržajem masti i redovnim vežbanjem, doveo do smanjenja šećera u krvi.

– Dobro balansirana ishrana je lek, a ne samo prevencija, ne samo promocija zdravlja, ona može da leči i preokrene tok bolesti – veruje dr Katz.

Obazrivo i sa zdravom hranom

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralim žitaricama, biljem, orašastim plodovima, mahunarkama, uključujući i mediteransku ishranu, povezana je sa brojnim prednostima. Prema studiji iz 2019. objavljenoj u Journal of American Heart Association, ovaj način ishrane snižava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Neki stručnjaci smatraju da promene u načinu ishrane mogu da utiču na tok bubrežnih bolesti, nekih oblika kancera, bolesti gastrointestinalnog trakta. Ipak, kada je u pitanju primena određenog načina ishrane valja biti obazriv.

Sve više ljudi, kako naglašavaju stručnjaci, koristi neproverene i pomodne načine ishrane u nadi da će poboljšati zdravstveno stanje ili izgubiti kilograme. Na primer, sve više ljudi samovoljno, iako nemaju dijagnozu celijakije, primenjuje ishranu bez glutena. Nema pouzdanih podataka, da je ovaj način ishrane imao uticaja na zdravstveno stanje osoba koje ne pate od celijakije.

Čovek je svaštojed

Stručnjaci upozoravaju da se, posebno kada je reč i restriktivnim načinima ishrane, koji podrazumevaju potpunu ili delimično izbacivanje iz jelovnika, pre primene posavetujemo sa lekarom.

Čovek je svaštojed ali najbolji načini ishrane zasnivaju se na neprerađenim ili minimalno obrađenim namirnicama. Svi savetuju povrće, voće, integralne žitarice, pasulj, sočivo, orašaste plodove i običnu vodu kao piće.

Pozitivni trendovi

Uočava se pozitivan trend, da mlađe generacije od 18 do 24 godine vode veoma računa o načinu ishrane. Sve je više u svetu specijalizovanih servisa koji prave hranu samo na primer za dijabetičare i bubrežne bolesnike.

Na raspolaganju su i brojne platforme i aplikacije sa sličnim sadržajem. Stručnjaci, ipak, stalno naglašavaju da se pre primene neke od platformi, obavezno posavetujete sa lekarom. Valja naglasiti da se upotreba ovih aplikacija plaća na mesečnom nivou.

Ishrana ipak nije svemoguća

Najbolji pristup je primena zdrave ishrane kao dodatka. Jasno je, kako naglašava struka, da ćete uz dobru ishranu i zdrave životne navike izbeći mnoge bolesti. Naglašava se i da ne treba posmatrati hranu isključivo kao lek, jer u tom slučaju možemo razviti i neke probleme i nezdrav odnos prema ishrani.

Dr Katz upozorava da ne forsirate primenu bilo koje hrane zbog njene lekovite moći ili verujući da lek možete u potpunosti zameniti hranom.

– Postoji vreme kada je lek i propisana terapija najbolji način da izlečite neke bolesti. Ukoliko vam je potreban antibiotik uzmite ga. Na neka stanja ishrana nema uticaja, ona nije svemoguća. Potrebno je da problem sagledamo iz svih uglova, i da izvučemo maksimum iz lekova, ali i hrane. Ovaj balans je najbolji put – savetuje dr Katz.