Mogu li omega-3 masti mogu biti korisne za mentalno zdravlje Foto: Shutterstock
Procesuirane namirnice kao što su slane grickalice, slatkiši, gazirani sokovi, mesne prerađevine s velikim procentom soli, nisu dobre za zdravlje. Smatra se da ova hrana izaziva insulinsku rezistenciju, visok krvni pritisak, neke oblike kancera, ali i slabi pamćenje.
Studija istraživača Ohio University, objavljena u časopisu Brain, Behavior, and Immunity, ipak, tvrdi da bi omega 3 masne kiseline mogle da smanje negativne efekte procesuirane hrane na kognitivne funkcije i pamćenje. S druge strane, veliki broj naučnika gleda sa skepsom na ove zaključke i ističe da ni jedna vrsta hrane nije mogla da zaustavi ili poboljša kliničku sliku najtežih demencija, ni Alchajmerove bolesti.
Istraživači koji donekle veruju u blagodeti omega 3 masti za ljudski mozak, analizirali su uticaj ishrane bogate prerađenim namirnicama na pamćenje pacova i pokušali da pronađu odgovor na pitanje – da li bi suplementacija omega 3 mastima mogla pozitivno da utiče na kognitivne funkcije? Zaključili su da bi omega 3 masne kiseline mogle da umanje dejstvo pojedinih, ali ne i svih upalnih procesa. Oni napominju da njihovi rezultati ne znače da bi suplementi omega-3 mogli da nadoknade negativne efekte prerađene hrane.
Ugljeni hidrati su neophodan izvor energije, dele se na jednostavne i složene. Složeni ugljeni hidrati se duže vare i imaju mnoge nutritivne prednosti koje regulišu nivoa šećera u krvi. Nasuprot tome, rafinisani ugljeni hidrati se brzo vare, imaju manje nutritivnih koristi, a povećavaju nivo šećera u krvi i rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Zdravstveni stručnjaci dovode u vezu ishranu bogatu rafinisanim ugljenim hidratima sa poteškoćama u učenju i pamćenju, kao i sa povećanjem telesne težine kod glodara, primata i ljudi. Istraživanje u časopisu Brain, Behavior, and Immunity pokazalo je da su stariji, ali ne mladi pacovi, koji su jeli brzu hranu sa visokim sadržajem masti imali slabije pamćenje i veći nivo upalnih procesa u različitim delovima mozga.
Neka ranija istraživanja primetila su da omega-3 dokozaheksaenska kiselina (DHA) može da smanji upalne procese u mozgu, koji se dovode u vezu sa traumatskim povredama mozga, moždanim udarom i slabljenjem kognitivnih funkcija u starijem životnom dobu.
Stručnjaci priznaju, da ipak malo znamo o tome kako procesuirana hrana sa visokim nivoom rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti i manjkom vlakana utiče na starenje mozga. Istraživači sa Ohio University sproveli su studiju na pacovima, kako bi razumeli uticaj načina ishrane na neke neurološke smetnje. Otkrili su da ishrana bogata prerađenom hranom narušava pamćenje starijih, ali ne i mladih pacova i da dodatak omega-3masti može donekle poništiti negativne efekte pogrešnog načina ishrane na kognitivne funkcije.
Na pitanje da li su ovi rezultati bili iznenađujući, dr Ruth Barrientos, glavni autor ovog istraživanja i vanredni profesor Ohio University napominje da su mnoge studije ispitivale uticaj ishrane bogate mastima i šećerom na pamćenje, ali da je malo studija ispitivalo kratkoročne efekte ovakve hrane na mozak.
– Ne samo da smo primetili veoma značajna oštećenja pamćenja, već smo, takođe, videli značajno povećanje telesne težine – kaže Ruth Barrientos.
Naučnici ističu da ova studija ukazuje na to, koliko brza hrana može biti loša za dobro funkcionisanje mozga starijih osoba. Druga istraživanja su pokazala, kako se tvrdi, koliko omega-3 masti mogu biti korisne, ali ova studija je otišla korak dalje i naglasila da unos ovih masti može biti veoma dobar za mentalno zdravlje.
Naučnici Ohio University ispitivali su pacove stare od tri do 24 meseca. Pošto, ženke pacova nisu bile dostupne u starijoj starosnoj kategoriji, za potrebe istraživanja su korišćeni isključivo mužjaci pacova. Na početku istraživanja, mlađi pacovi su imali prosečnu težinu od oko 300 grama , a stariji oko 550 grama. Otkriveno je da su stariji pacovi koji su jeli procesuiranu hranu imali lošije rezultate pamćenja od mlađih koji su koristili isti način ishrane.
Istraživači su izolovali različite oblasti mozga pacova kako bi analizirali njihovu RNK. Pacovi, koji su jeli samo prerađenu ishranu, imali su značajno veću ekspresiju gena za upale, od onih koji su konzumirali i zdrave i prerađene namirnice sa dodatkom omega 3 masti.
Autori, studije, su ipak, otkrili da dodatak omega 3 masti nije imao uticaj na sve gene koje je studija istraživala. To znači, da suplementi omega 3 ne moraju nužno da anuliraju negativne efekte rafinisane hrane. Stručnjaci podvlače da bi ljudi morali zato da biraju hranu sa većem sadržajem složenih ugljenih hidrate i vlakana.
Prerađena i rafinisana hrana nije poznata mikrobiomu naših creva, podvlače naučnici, to znači da bi ovakav način ishrane mogao da izazove upale u mozgu koje utiču na pamćenje. Skoro da je prerađena hrana patogen, tvrde stručnjaci.
Studije su pokazale da stalna konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti može usloviti metaboličke poremećaje. Naučnici tvrde da je hipokampus, koji je odgovoran za pamćenje, prilično osetljiv na metaboličke promene, posebno kod starijih osoba.
Opšti zaključak je da ishrana bogata prerađenom hranom sa rafinisanim ugljenim hidratima narušava kognitivne funkcije, pojačava upale i telesnu težinu kod starijih pacova.
Pojedini stručnjaci, ipak naglašavaju da rigorozna istraživanja nisu pokazala da do danas postoji hrana, sastojak ili dodatak ishrani, koji na primer, može da spreči, leči ili umanji efekte Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije na mozak.
Nije jasno iz ove studije je da li omega 3 masti mogu imati slične efekte na ljude, niti da li ovakva zdrava ishrana može da deluje protiv mehanizama koji izazivaju demenciju, tvrdi ova grupa stručnjaka.
Mali broj studija je konkretno ukazao na značaj omega-3 kiselina za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ni jedno istraživanje nije bilo u stanju ubedljivo da pokaže da uzimanje omega-3 masti može da umanji probleme sa pamćenjem i razmišljanjem, smatraju oni.