Izbor namirnica je uz fizičku aktivnost najvažniji za srce ali i opšte zdravlje Foto: Shutterstock
Srce, kao najvažniji organa u našem telu, ali i mišić, u toku dana napravi oko 100.000 otkucaja i ispumpa oko 7.500 litara krvi. Da bi to moglo da izvede, a i kako bi bilo što duže zdravo, o njegovom stanju se mora voditi računa najpre uz pomoć ishrane i fizičke aktivnosti. Stručnjaci podsećaju da možemo da smanjimo rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti ako jedemo određenu hranu svaki dan. Takva ishrana podrazumeva hranu zdravu za srce kao što su orasi, riba, integralne žitarice, maslinovo ulje, povrće i voće, ali, kažu lekari, ne treba se plašiti da se povremeno počastite čašom crnog vina ili komadićem crne čokolade.
Ishrana koja ima mnogo vlakana je najbolja za naše srce, ali i za organizam u celini. Ovsene pahuljice i mekinje su zdrav izbor za početak dana. Sadrže rastvorljiva vlakna, koja pomažu u smanjenju LDL „lošeg“ holesterola. Drugi dobri izvori su pasulj i cela zrna poput ovsa.
Steroli i stanoli, hranljive materije koje nalazimo u određenom voću, povrću, orasima i semenkama pokreću mehanizme regulisanja nivoa holesterola. Ove materije, naime, imaju svojstvo ometanja apsorpcije holesterola, antikarcinogeno, protivupalno i antioksidativno delovanje, kao i svojstvo prevencije ateroskelroze. Bademi, kikiriki, maslinovo ulje i prokelj su namirnice koje najviše sadrže sterole i stanole. Takođe, ima ih i margarin, sok od pomorandže i jogurt.
Kada začinimo hranu belim lukom, ili ga sirovog konzumiramo, tada ujedno štitimo i srce. Ljudi su vekovima koristili beli luk kao lek, a studije o ovoj namirnici i o njenim suplementima pokazuju da mogu da imaju uticaj na naš krvni pritisak i nivo holesterola.
Vitamin D igra važnu ulogu u održavanju zdravlja srca, ali je malo namirnica koje ga sadrže. Losos i tunjevina su neke od njih, na primer. Takođe ga možemo pronaći u mleku sa više masnoća. Vitamin D ne može da se apsorbuje bez sunčeve svetlosti. Budući da ga nema u većini namirnica, potrebno je proveravati njegove nivoe u organizmu, a ako nedostaje, treba uzimati tablete ili preporučene preparate.
Omega-3 masne kiseline zaslužne su za čistije arterije. Takođe, zadužene su da krvni pritisak bude ujednačen i regulišu nivo triglicerida. Trigliceridi su masti u krvi koje mogu da povećaju rizik od srčanih oboljenja. Odličan način da organizmu obezbedimo ovu hranljivu materiju je da barem dva puta nedeljno konzumiramo masnu ribu poput lososa ili skuše. Ako lekar kaže da je potrebno povećati unos omega-3 masti, u ishranu treba uvesti i riblje ulje.
Konzumiranje zelenog čaja smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Istraživanja kažu da jedinjnja iz ovog čaja, koja se nazivaju katehini, takođe mogu da smanje nivo holesterola. Osim toga, dobar je u redukcionim režimima ishrane, odnosno dijetama, zbog sagorevanja masti i kalorija.
Paradajz možemo da je jedemona više načina – svež, kao sos, prilog ili kao sok. Studije sugerišu da likopen, supstanca koju sadrži paradajz, smanjuje rizik od srčanih bolesti. Inače, studije su pokazale da kuvani paradajz sadrži više korisnih materija nego svež.
Voće, kao što su jabuke i jagode, sadrže pektin. To je vrsta rastvorljivih vlakana, koja pomažu u snižavanju LDL lošeg holesterola. Pektin se u domaćinstvima često koristi i kao sredstvo za zgušnjavanje u pripremi džemova i želea.
Nar, kao moćan antioksidans može da pomogne da arterije budu čiste i da na taj način zaštite naše srce. Nar sadrži veliku količinu vitamina C, koji ima i antiinflamatorna svojstva. Dobro je uzimati ga i u svežem obliku, ili kao sok.
Supstance zvane folati, kažu istraživanja, smanjuju rizik od srčanih bolesti i srčanog udara. Izvori su lisnato povrće poput spanaća i kelja, kao i sočivo, pasulj i špargle.