Svinjetina – potencijalne zdravstvene prednosti i rizici od ovog mesa u ishrani

Svinjetina je na našim prostorima najpopularnije meso koje se koristi u ishrani. Sprema se u raznim oblicima i može da se nađe u gotovo svakom obroku. A glavno pitanje je da li je svinjetina zdrava? Kao crveno meso, svinjetina ima reputaciju da je nezdrava. Međutim, dobar je izvor određenih hranljivih materija, kao i visokokvalitetnih proteina. Ako se konzumira umereno, može biti dobar dodatak zdravoj ishrani.

Kako prerađena svinjetina utiče na holesterol

Izveštaj The International Agency for Research on Cancer iz 2015. je otkrio da će konzumiranje 50 grama prerađenog mesa dnevno povećati rizik od raka debelog creva za 18 procenata. Prerađeno meso je svako meso koje je modifikovano na način da mu se produžava rok trajanja. Tu spada meso koje je soljeno, sušeno ili dimljeno. Šunka, kobasica ili slanina su tri primera prerađene svinjetine.

Druga studija udruženja American Heart Association pokazala je da muškarci koji jedu umerene količine prerađenog crvenog mesa, poput slanine i šunke, mogu da povećaju rizik od srčane insuficijencije. Istraživači preporučuju da se izbegava prerađeno meso. Ako se jede onda je preporuka samo jedna ili dve porcije nedeljno.

Studija iz 2013. godine objavljena u BMC Medicine analizirala je uzorak od pola miliona muškaraca i žena i otkrila je vezu između prerađenog mesa, koje uključuje šunku, slaninu i kobasicu, i kardiovaskularnih bolesti i raka. Pored toga, istraživači su otkrili da se što više jede prerađenog mesa, veća je verovatnoća za smrtnost u mlađoj životnoj dobi. Ali, šta je sa svinjetinom koja nije prerađena?

Svinjetina je odličan izvor gvožđa i vitaminima B6 i B12

Svinjetina je takođe dobar izvor vitamina i minerala kao što su fosfor, selen i tiamin. Bogatija je tiaminom, vitaminom B koji je potreban za niz telesnih funkcija, nego drugo crveno meso poput govedine i jagnjetine. Vitamini B6 i B12, koji se takođe nalaze u izobilju u svinjetini, neophodni su za formiranje krvnih zrnaca i funkciju mozga. Svinjetina je i odličan izvor gvožđa, hem-gvožđe koje se nalazi u crvenom mesu se veoma lako apsorbuje u ljudski probavni sistem. Selen u svinjetini je neophodan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, na primer.

Svinjetina ima potencijalne zdravstvene prednosti

Visokokvalitetni proteini u svinjetini su potpune aminokiseline i stoga savršeni građevinski blokovi za stvaranje novih mišića. Kako starimo, gubimo mišićnu masu, što može dovesti do stanja kao što je sarkopenija – ekstremna degeneracija mišića. Konzumiranje visokokvalitetnih proteina poput onih koji se nalaze u svinjetini – kao deo zdravog načina života koji uključuje vežbanje – može pomoći u usporavanju ili preokretanju sarkopenije. Takođe može pomoći u održavanju zdravog mišićnog tkiva koje neko već ima.

Svinjetina sadrži aminokiselinu beta-alanin, koja pomaže našem telu da formira jedinjenje koje se zove karnozin. Karnozin je važan za funkciju mišića. Studije su pokazale da visoke doze suplemenata beta-alanina, koje se uzimaju tokom 4-10 nedelja dovode do povećanja nivoa karnozina za 40-80 odsto u mišićima učesnika. Visoki nivoi karnozina su takođe povezani sa manjim umorom i većim performansama mišića kod ljudi.

Potencijalni rizici od svinjskog mesa

Svinjetina može biti bogata natrijumom i zasićenim mastima. Iako je bogata nekim važnim vitaminima i hranljivim materijama, takođe može biti bogata natrijumom i zasićenim mastima, a to su dve stvari koje treba izbegavati ukoliko želite zdravo da se hranite.

Ukoliko se pridržavate ishrane sa malo natrijuma zbog zabrinutosti za zdravlje srca i/ili izbegavate zasićene masti, trebalo bi da konzumirate vrlo mladu svinjetinu, najmanje obrađeno mesa koje možete da pronađete.

Određeni proizvodi od sušenog svinjskog mesa, poput slanine, sadrže sulfate ili sulfite, hemijske konzervanse koji su dozvoljeni za konzumaciju u malim količinama ili da se potpuno izbegavaju. Uvek treba imati na umu da način na koji se priprema svinjetina utiče na sadržaj masti. Umesto prženja, bolji je roštilj ili pečenje.

Svinjetina može da sadrži parazite tako da konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa može dovesti do parazitskih infekcija. Taenia solium, ili svinjska trakavica je crevni parazit. Većinu vremena je bezopasna, ali povremeno može izazvati bolest zvanu cisticerkoza, koja dovodi do epilepsije. Svinjetina takođe može biti uzrok trihineloze, infekcije parazitskih okruglih crva zvanih trihinela. Dok su simptomi trihineloze obično blagi, mogu postati ozbiljni – čak i fatalni – posebno kod starijih odraslih osoba.

Saveti za zdrav način pripreme svinjetine

Pokušajte da pređete sa slanine, šunke i kobasice na svinjetinu koja nije prerađena. To je zdravija alternativa. Potražite kod svog mesara svinjski file, krmenadle, kotlete bez kostiju….

Evo nekoliko saveta za zdravije pripremanje svinjetine:

• Odrežite sav višak masnoće pre spremanja. Napravite sopstvenu marinadu. Većina kupovnih marinada sadrže šećer i so. Svinjetina koja je marinirana može da se čuva u frižideru do pet, a može i da se zamrzne, ali onda obavezno mora da se pojede u roku od četiri meseca.
• Kad možete preskočite spremanje u tiganju. Umesto toga, pokušajte da pečete meso na roštilju. Još zdraviji način pripreme svinjetine je kuvanje na pari ili dinstanje.

Masti i holesterol

Svima treba malo masti. Ono što je važno jeste da znate koje su masti zdrave, a koje mogu negativno da utiču na zdravlje. Neki stručnjaci preporučuju ograničavanje količine zasićenih masti koje jedemo na manje od 7 procenata ukupnih kalorija, ili oko 15 grama dnevno. Zamenite ekstra zasićene masti nezasićenim mastima biljnog porekla, a ne ugljenim hidratima ili šećerom, kako  biste smanjili rizik od srčanih oboljenja.