Neka istraživanja pokazuju da konzumacija soje može da utiče na sposobnost apsorbcije lekova za štitnu žlezdu Foto: Pexels
Hipotireoza je oboljenje koje se teško kontroliše, a hrana koju jedemo može da ometa lečenje. Neki hranljivi sastojci u velikoj meri utiču na funkciju štitne žlezde, a određena hrana može da inhibira sposobnost tela da apsorbuje sintetske hormone koji se uzimaju kao deo lečenja štitaste žlezde. Prema izveštaju American Thyroid Association 12 procenata stanovništva u jednom trenutku života ima problem sa štitnom žlezdom.
Neki faktori za nastanak oboljenja štitne žlezde, kao i kod drugih oboljenja, van naše kontrole su. Pre svega, porodična istorija bolesti i okruženje u kome se živi. Ishrana igra važnu ulogu u nastanku i lečenju mnogih bolesti. Budući da sami kontrolišemo ono što jedemo možemo da izaberemo hranu koja je pogodna za pravilan rad štitne žlezde.
Biljna vlakna i kafa se preporučuju u ishrani kod nekih oboljenja. Kod oboljenja štitne žlezde to nije slučaj. Kada je u pitanju hipotireoza može da se uživa u svim grupama namirnica, ali unos hrane treba da bude umeren. Ipak, postoje neke namirnice koje treba izbegavati kao što su pržena i slana prerađena hrana, peciva, torte, kolači, sladoled i naravno preterano konzumiranje alkohola.
Već dugo postoji zabrinutost zbog potencijalno negativnih efekata koje određena jedinjenja u soji – nazvana izoflavoni, mogu da imaju na štitnu žlezdu. Neki istraživači veruju da previše soje može da poveća rizik od hipotireoze. Studija objavljena u martu 2019. u časopisu Scientific Reports, pokazala je da soja nema uticaj na hormone štitne žlezde i veoma malo podiže nivoe hormona koji stimulišu rad štitaste žlezde.
Dakle, ne postoje posebne smernice za upotrebu soje u ishrani kod oboljenja štitne žlezde. Ali, neka istraživanja sugerišu da konzumacija soje može da utiče na sposobnost apsorbcije lekova za štitnu žlezdu. Iz tog razloga, možda treba da se sačeka četiri sata nakon što ste jeli hranu na bazi soje pre nego što uzmete svoju redovnu terapiju. Dobro je proveriti sa lekarom šta je najbolje za vas.
Krstasto povrće, kao što su brokoli i kupus, puno je vlakana i drugih hranljivih materija. Ovo povrće može da ometa proizvodnju hormona štitaste žlezde ako postoji nedostatak joda u organizmu. Dobra je ideja da se ograniči unos brokolija, kupusa, karfiola, kelja, repe… Istraživanja kažu da varenje ovog povrća može da blokira sposobnost štitne žlezde da koristi jod, koji je neophodan za normalan rad štitne žlezde. Prema nalazima Mayo Clinic, trebalo bi da se konzumira baš velika količina krstastog povrća da bi ono zaista imalo uticaj na unos joda.
Ljudi sa hipotireozom treba da minimizuju unos glutena, proteina koji se nalazi u hrani prerađenoj od pšenice, ječma, raži i drugih žitarica. Ako je dijagnostikovana celijakija, gluten može da iritira tanko crevo i može da ometa apsorpciju lekova koji imitiraju rad hormona štitne žlezde. U članku objavljenom u maju 2017. u časopisu Endocrine Connections navodi se da se hipotireoza i celijakija često javljaju zajedno. Iako nijedno istraživanje nije pokazalo da ishrana bez glutena može da leči oboljenja štitne žlezde, možda ćete ipak želeti da se posavetujete sa lekarom o tome da li bi vredelo da eliminišete gluten iz ishrane, ili da se testirate na celijakiju.
Ako odlučite da jedete gluten, obavezno izaberite hleb i testeninu od celog zrna. Oni su bogati vlaknima i drugim hranljivim materijama. Takođe, mogu da poboljšaju nepavilnosti u radu creva, jer problem u radu creva je uobičajeni simptom hipotireoze. Lekovi za hipotireozu se uzimaju nekoliko sati pre ili posle unosa hrane bogate vlaknima. Tako se sprečava ometanje apsorpcije leka koji imitira rad hormona štitne žlezde.
– Utvrđeno je da masti ometaju sposobnost tela da apsorbuje lekove za štitastu žlezdu – kaže dr Stephanie Lee endokrinolog sa Boston University School of Medicine. Masti takođe mogu da ometaju sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone. Neki zdravstveni radnici preporučuju da se izbaci sva pržena hrana i smanji unos masti iz namirnica kao što su puter, majonez, margarin i masni komadi mesa.
Hipotireoza može da uspori metabolizam. To znači da je lako dobiti kilograme ako niste pažljivi. Najbolje je smanjiti količinu šećera koja se unosi ili se potpuno eliminiše iz ishrane.
Prerađena hrana obično ima puno soli, a ljudi sa hipotireozom treba da izbegavaju so. Nedovoljna aktivnost štitne žlezde povećava rizik od visokog krvnog pritiska, a previše soli dodatno povećava ovaj rizik.
Vlakna u određenoj količini su dobra, ali ako se uzimaju previše mogu da zakomplikuju lečene hipotireoze. Trenutne smernice za dijetetska vlakna su 25 do 38 grama za odrasle do 50 godina. Količine dijetetskih vlakana iz celih žitarica, povrća, voća, pasulja i mahunarki koje prelaze ovaj nivo utiču na probavni sistem i mogu da ometaju apsorpciju lekova za štitnu žlezdu.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Thyroid, utvrđeno je da kofein blokira apsorpciju zamene hormona štitne žlezde. Ljudi koji su uz jutarnju kafu uzimali lekove za štitnu žlezdu imali su nekontolisan nivo hormona. U prvi mah naučnici to nisu mogli da shvate. Danas savetuju uzimanje lekova sa vodom i da prođe 30 minuta od uzimanja leka i onda može da se uživa u omiljenoj kafi.
Konzumacija alkohola može da izazove pustoš i na nivoe tiroidnih hormona i na sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone prema studiji objavljenoj u časopisu Indian Journal of Endocrinology and Metabolism. Čini se da alkohol ima toksični efekat na štitnu žlezdu i potiskuje sposobnost tela da koristi tiroidne hormone. U idealnom slučaju, osobe sa hipotireozom treba da isključe alkohol u potpunosti ili da piju s velikom merom opreza.