Krompir je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima, a to ga čini zdravom namirnicom koja je pritom i bezglutenska. Relativno je jeftin, lako se uzgaja, a moguće ga je pripremiti na razne načine i uvek je ukusan. Zbog toga spada u red omiljenih namirnica, kako na posnoj, tako i na trpezi sa mesom.
Koje hranljive materije sadrži krompir
Ako ga upoređujemo sa drugim namirnicama, recimo da je krompir na nekoj umerenoj skali kalorijske vrednosti, a da na to najviše utiče način pripreme. Logično, ako je pržen i priprema se u dubokom ulju, imaće i neuporedivo više kalorija.
Krompir sadrži malu količinu masti a veću vlakana, bogat je vitaminima C i grupe B, kalijumom, manganom, magnezijumom i kalcijumom. Sadrži i fosfor, niacin i folate.
Antioksidansi iz krompira sprečavaju bolesti srca, dijabetes i rak
Takođe, krompir je bogat jedinjenjima kao što su flavonoidi, karotenoidi i fenolne kiseline. Ove supstance deluju kao antioksidansi u telu neutrališući potencijalno štetne molekule (slobodne radikale). Kada se slobodni radikali akumuliraju, oni mogu da povećaju rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes i rak.
Jedna laboratorijska studija pokazala je da antioksidansi iz krompira mogu da uspore rast ćelija raka jetre i debelog creva. Istraživanja su pokazala da ljubičasti krompir može da ima i tri do četiri puta više antioksidanasa od belog krompira. Potrebno je više istraživanja na ljudima kako bi se ovakve preporuke smatrale još relevantnijim.
Kako krompir može da poboljša kontrolu šećera u krvi
Krompir sadrži posebnu vrstu skroba poznata kao rezistentni (otporni) skrob. Ovaj skrob se ne razgrađuje, a kada stigne do debelog creva, postaje izvor hranljivih materija za korisne bakterije. Istraživanja povezuju rezistentni skrob sa mnogim zdravstvenim prednostima, uz smanjenje insulinske rezistencije, što, kao što je poznato, poboljšava kontrolu šećera u krvi.
Još uvek retke studije na ljudima sa dijabetesom tipa 2 pokazuju takođe da konzumiranje obroka sa otpornim skrobom pomaže u efikasnijem uklanjanju viška šećera u krvi. Naučnici su otkrili da rezistentni skrob smanjuje insulinsku rezistenciju za 33 odsto. Studije sprovedene na životinjama, pokazale su da miševi hranjeni rezistentnim skrobom imaju nižu insulinsku rezistenciju, a to znači da su njihova tela bila efikasnija u uklanjanju viška šećera iz krvi. Zanimljivo je da možemo da povećamo sadržaj otpornog skroba u krompiru. Da bismo to uradili, treba čuvati kuvani krompir u frižideru preko noći, a konzumirati ga hladnog.
Probava je bolja ako jedemo krompir
Rezistentni skrob u krompiru je izvor ishrane za korisne crevne bakterije. Pretvara se u niz kratkih lanaca masnih kiselina. Pozivitni efekti su smanjenje upale u debelom crevu, poboljšana odbrana debelog creva od infekcija i manji rizik od kolorektalnog raka. Otporni skrob u krompiru takođe poboljšava i probavu. Korisne crevne bakterije ga vare i pretvaraju u kratkolančane masne kiseline. Od velike je pomoći pacijentima sa inflamatornim bolestima creva, kao što su Kronova bolest, ulcerozni kolitis i divertikulitis.
Krompir je lako dostupna bezglutenska hrana
Većina ljudi ne doživljava štetu od konzumiranja glutena. Međutim, ljudi sa celijakijom ili osetljivošću (alergijom) na gluten mogu da imaju ozbiljne nelagodnost kada konzumiraju hranu koja ga sadrži. Simptomi su oštar bol u stomaku, dijareja, zatvor, nadimanje i osip. Krompir ne sadrži gluten, ali je i ovde veoma važan način pripreme, budući da ga sadrži veliki broj drugih namirnica sa kojima se krompir kombinuje.
Zadržava osećaj sitosti
Pored toga što je hranljiv, krompir održava sitost. U studijama, krompir uglavnom dobija visoke ocene u proceni koliko puta je osećaj sitosti nakon konzumiranja ove namirnice veći u odnosu na neke druge. Hrana poput krompira je zato važna u redukcionim režimima ishrane, jer je osećaj gladi manji u dužem periodu nakon obroka.
Naučnici pretpostavljaju da je jedan protein iz krompira, poznat kao inhibitor proteinaze krompira 2 (PI2), zaslužan za „obuzdavanje“ apetita. Naime, upravo on pojačava lučenje holecistokinina (CCK), hormona koji podstiče osećaj sitosti.
Krompir je po istraživanjima jedna od najomiljenijih namirnica
Ne samo da je krompir zdrav, već je i zgodan za kombinovanje sa drugim namirnicama i veoma ukusan. Može se pripremiti na mnogo načina, uključujući kuvanje, pečenje, barenje, na pari. Podsećamo da prženje krompira može dramatično da poveća sadržaj kalorija ako se koristi mnogo ulja.
Umesto toga, dobra ideja je da, recimo, isečete krompir, ispečete u rerni sa malo ekstra devičanskog maslinovog ulja i posipete ruzmarinom. Nemojte ga ljuštiti, već ga dobro i temeljno operite, ili ostavite u rastvoru vode i sode bikarbone da odstoji neko vreme. To će osigurati da iz krompira dobijemo maksimalnu količinu hranljivih materija.
