Bilo da je u pitanju smanjeno lučenje štitne žlezde, ili da je u pitanju njen povišen rad, mnogo se može regulisati pravilnom ishranom Foto: Shutterstock
Neke namirnice su dobre za štitnu žlezdu a neke mogu otežati njen rad. Jod je neohodan da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala i proizvodila dovoljno tiroidnih hormona. Pravovremeno dijagnostikovanje problema i pravilna ishrana veoma su važni za lečenje štitne žlezde. Ukoliko se sumnja da nešto nije u redu s funkcijom štitne žlezde, ne treba odlagati, već obavezno proveriti tireoidne hormone (T3, T4, TSH). Bilo da se otkrije da postoji smanjeno lučenje štitne žlezde, ili da je u pitanju njen povišen rad, leka ima. Takođe, veliki deo problema moguće je regulisati pravilnom ishranom i dobrim izborom namirnica za štitnu žlezdu.
Većina osoba ipak nema problem sa unosom dovoljne količinu joda, jer je kuhinjska so jodirana. Međutim, problem se može javiti ukoliko se drži dijeta sa niskim sadržajem natrijuma, onda je potrebno povećati unos joda iz drugih izvora.
– Mnoge vrste morskih algi su pune joda, zato je važno biti umeren i ne koristiti ih svakodnevno, kaže dr Mira Ilić, dijetetičar na Klivlendskoj klinici. Previše joda može biti jednako štetno za štitnu žlezdu kao i premalo. Jedan sveža salata od morskih algi jednom nedeljno i jedna porcija sušija, je sasvim dovoljna da zadovolji potrebe organizma za jodom.
Ukoliko se započne dan sokom od celera, možemo biti sigurni da smo učinili najbolje za svoju štitnu žlezdu. Sok od celera sadrži veoma bitne nutrijente koji pomažu u održavanju funkcije štitne žlezde. Ovaj sok je bogat različitim antioksidansima koji poboljšavaju rad štitne žlezde, a jedno od tih jedinjenje je luteolin. Ovo jedinjenje deluje antiinflamatorno i antioksidansno. Pored toga, sok od celera povećava kiselost u krvi, što jača imunitet i podržava funkciju štitne žlezde.
Mlečni proizvodi su bogati jodom, objavljeno je u istraživanju iz 2012. u časopisu Nutrition Reviews. Deo razloga zašto je tako je taj, što se stoci daju dodaci joda, a proces muže uključuje sredstva za čišćenje na bazi joda. Običan jogurt sa niskim sadržajem masti ili grčki jogurt je dobar izvor – može zadovoljiti oko 50 odsto dnevnog unosa joda.
Brazilski orasi su prepuni hranljive materije koja pomaže u regulisanju hormona štitne žlezde: selena. U naučnoj studiji iz 2003. godine koju su sproveli istraživači u Francuskoj, žene koje su konzumirale veće količine selena imale su manje šanse da obole od hipotireoze i oštećenje tkiva štitaste žlezde od onih koje nisu. Osim toga, dovoljan unos selena može pomoći da se spreči dugotrajno oštećenje štitne žlezde kod osoba koje imaju Hašimoto ili Grejvsovu bolest, prema rezulatima istraživanja objavljenih u časopisu Clinical Endocrinology.
Samo jedan brazilski orah sadrži 96 mikrograma, što je skoro duplo više od dnevno preporučenog unosa od 55 mikrograma selena. Maksimalna gornja granica selena je 400 mikrograma dnevno, tako da nikako ne treba preterivati. Previše selena može da izazove neprijatan zadah (kao posle konzumiranja belog luka), da dovede do gubitka kose, promene boje noktiju, pa čak izazove i srčanu insuficijenciju, kaže dr Ilić.
Kada se popije jedna šolja mleka sa niskim sadržajem masti, obezbedi se oko jedne trećine dnevnih potreba za jodom. Još jedna dobra ideja može biti čaša mleka obogaćena vitaminom D. Naučna studija iz 2013. godine pokazala je da je veća verovatnoća da će ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom (hipotireoza) imati manjak vitamina D u odnosu na njihove zdravije kolege. (Još jedan počasni mlečni proizvod je sir, posebno čedar jer samo jedna kriška sadrži 12 mikrograma joda i 7 IU vitamina D.)
Pošto se jod nalazi i u morskoj vodi, riba je još jedan dobar izvor ove hranljive materije. U stvari, istraživači odavno znaju da su ljudi koji žive u udaljenim, planinskim regionima bez pristupa moru izloženi riziku od gušavosti (strume). „Najubedljiviji dokaz koji imamo za probleme sa štitnom žlezdom je odsustvo adekvatne ishrane“, kaže Salvatore Karuana, MD, direktor odeljenja za hirurgiju glave i vrata na Odeljenju za otorinolaringologiju u Columbia Doctors.
Jedna porcija pečenog bakalara od 85 grama sadrži oko 99 mikrograma joda – ili 66 odsto dnevno preporučenog unosa. Konzervirana tunjevina je još jedna dobra opcija: porcija od 85 grama ima oko 17 mikrograma, zadovoljava oko 11 odsto dnevne količine joda.
– Osim ako hrana nije obogaćena jodom, američka Uprava za hranu i lekove ne zahteva od proizvođača da navedu ovaj podatak na svojim proizvodima. To je samo jedan od razloga zašto je teško znati koliko ovog nutrijenta ima u pojedinim namirnicama, kaže dr Ilić i dodaje: Ali nema sumnje da su školjke i škampi veoma dobar izvori joda. U stvari, samo 85 grama škampa (oko 4 ili 5 komada) sadrži više od 20 odsto preporučenog dnevnog unosa joda.
Po rečima dr Ilić, jedno veliko jaje sadrži oko 16 odsto joda i 20 odsto selena, što ga čini superhranom za štitnu žlezdu. Ako lekar drugačije ne posavetuje, jedno celo jaje dnevno zadovoljava za potrebe za jodom i selenom.
– Najbolja ishrana za štitnu žlezdu zahteva više od joda, selena i vitamina D, kaže dr Ilić. I – što nije iznenađujuće – hrana koja ima visok sadržaj antioksidanasa takođe je dobra za štitnu žlezdu. Naučna studija iz 2008. godine koju su sproveli istraživači iz Turske sugeriše da ljudi sa hipotireozom imaju veći nivo štetnih slobodnih radikala od onih koji nemaju ovaj problem.
Bobičasto voće je veoma bogato antioksidansima, rezultati su studije iz 2010. godine objavljene u časopisu Nutrition Journal. Istraživači su ispitali više od 3.000 namirnica i otkrili da su šumske jagode, kupine, godži bobice i brusnice posebno visoko rangirane.
Kada se malo pretraži na netu na nekoliko stranica se može naći tvrdnja da povrće poput brokolija, karfiola, kelja i prokelja, može da izazove problem sa radom štitne žlezde. Istina je malo drugačija kažu stručnjaci.
– Iako je tačno da ovo povrće sadrži jedinjenja koja se zovu glukoinolati, koji mogu da ometraju proizvodnju tiroidnih hormona u velikim količinama, malo je verovatno da mogu naštetiti štitnoj žlezdi ako se uzme normalna porcija. Jedan izveštaj objavljen u New England Journal of Medicine, ima priču od ženi (88 godina) koja je došla u hitnu sa problemom hipotireoza nakon što je pojela oko kilogram ipo brokolija. Međutim, po rečima dr Ilić to sigurno nije normalna količina.
– Povrće poput karfiola i kelja važno je da bude uključeno u ishranu i dobro je za zdravlje štitne žlezde. Tokom kuvanja oslobađaju se enzimi koji su povezani sa glukozinolatima, samo treba biti umeren – naglašava dr Ilić.
Osobe sa hipotireozom bi trebale da svedu korišćenje glutena na najmanju moguću meru, kaže Ruth Frechman, RDN, dijetetičar na Akademiji za ishranu i dijetetiku. Ukoliko je dijagnostikovana celijaka, gluten može iritirati tanko crevo i može ometati iskoristljivost lekova za zamenu hormona štitne žlezde.
U članku objavljenom u maju 2017. u časopisu Endocrine Connections navodi se da su hipotireoza i celijakija često prisutni zajedno, iako nijedno istraživanje nije pokazalo da dijeta bez glutena može da leči oboljenja štitne žlezde, možda bi bilo dobro potražiti savet lekara o eliminisanju glutena.
Ukoliko je ideja da se povećanjem unosa slane hrane, poveća unos joda, to nije dobra ideja, kažu stručnjaci.
– Više od 75 odsto unosa natrijuma u ishrani dolazi od upakovanih, prethodno prerađenih gotovih jela. Ono što je važno znati je da proizvođači ne moraju da koriste so obogaćenu jodom u svojim proizvodima a to obično i ne čine – kaže dr Ilić.
Prevelik unos natrijuma može dovesti do povećanja krvnog pritiska a nikako do dovoljne količine joda.
Dr Ilić upozorava i na štetno dejstvo konzumiranja veće količine kafe, jer ima i stumlativni i strumogeni efekat, što predstavlja problem onima koji imaju i hiper i hipotireozu. Ta činjenica je podržana argumentima da je kafa jak stumlans u proizvodnji hormona kod hipertireoze pa može pogoršati njenu funkciju, a kod hipotireoze kafa ometa preuzimanje joda i sprečava stvaranje tiroidnih hormona.
– Utvrđeno je da masti ometaju sposobnost apsorpcije lekove koji se koriste kao zamena hormona štitne žlezde, kaže Stephanie Lee, MD, PhD, pomoćnik šefa endokrinologije, ishrane i dijabetesa u Bostonskom medicinskom centru i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu u Masačusetsu.
Zato je savet da se izbaci pržena hrana i smanji unos namirnica poput majoneza, putera, margarina i masnog mesa.