Namirnice koje izazivaju nadimanje često koristimo u ishrani, a da možda i ne znamo da nam prave probleme sa varenjem. Iako prekomerni gasovi i nadimanje ponekad mogu ukazivati na zdravstveni problem, oni se često javljaju zbog hrane koju jedemo. Znajući koja hrana izaziva gasove i nadimanje možemo pomoći sebi da smanjimo nadutost.
Skoro svako je bar jednom iskusio osećaj nadustosti. Dok su oslobađanje gasova i podrigivanje prirodni načini za telo da se oslobodi viška vazduha koji je zarobljen u crevima, prekomerna nadutost ponekad može biti neugodna i bolna.
Namirnice kije mogu izazvati nadimanje su: pasulj, brokoli, pšenica, luk, bali luk, mlečni proizvodi, alkohol, gazirana pića. Nadimanje može da bude posledica i konzumiranja piva, žvakaćih guma, tvrdih bombona, kao i masne hrane.
U nastavku teksta donosimo objašnjenje zašto ove namirnice izazivaju nadimanje i korake koji se mogu preduzeti da bi se nadutost smanjila.
Hrana koja može izazvati gasove često sadrži supstance koje imaju jednu od sledećih karakteristika: teško je razgradiva ili proizvodi gas kada je telo razgradi. Ukoliko brzo i halapljivo jedete, velika je verovatnoća da ćete iskusiti osećaj nadutosti.
Pasulj i neke druge mahunarke, kao što su grašak i sočivo, imaju reputaciju da su namirnice koje izazivaju gasove.
Pasulj sadrži velike količine složenog šećera zvanog rafinoza, koji telo ima problema da razgradi. Pasulj je takođe bogat vlaknima, a visok unos vlakana može povećati nadutost.
Međutim, ne povećavaju sve mahunarke podjednako nadimanje. Studija iz 2011. godine otkrila je da su ljudi koji su jeli pasulj primetili veću nadustost u odnosu na ljude koji su jeli grašak.
Poput pasulja i mahunarki, brokoli i drugo povrće krstaša sadrže velike količine rafinoze i vlakana.
Ostalo povrće krstaša koje sadrži rafinozu i ima visok sadržaj vlakana je: karfiol, prokelj, kupus i špargla. Neke od ovih namirnica, kao što su špargle, mogu izazvati gasove sa posebnim mirisom.
Pšenica i druge integralne žitarice, osim pirinča, sadrže rafinozu zajedno sa velikim količinama vlakana. I jedno i drugo može dovesti do povećanog nadimanja.
Neke integralne žitarice, kao što su pšenica, ječam i raž, takođe sadrže protein koji se zove gluten. Neki ljudi su osetljivi na gluten i mogu osetiti nadimanje nakon što konzumiraju ove namirnice.
Osetljivost na gluten se kreće od necelijakijske osetljivosti na gluten do celijakije, koja je ozbiljan autoimuni poremećaj.
Luk je uobičajena namirnica koja se koristi za pripremu različitih vrsta hrane. Ljudi uglavhnom konzumiraju luk sirov, dinstan ili kuvan. Luk sadrži fruktozu, koju creva razgrađuju tokom varenja. Razlaganje šećera izaziva stvaranje gasova i nadimanja.
Beli luk je još jedna namirnica koju ljudi širom sveta koriste u prilikom pripreme hrane, a takođe može izazvati nadimanje. U retkim slučajevima, osoba može imati alergiju ili netoleranciju na beli luk što izaziva nadimanje ali i gasove.
Mlečni proizvodi, kao što su mleko, sir i jogurt, često su odlični izvori proteina i kalcijuma.
Međutim, prema studiji iz 2013. godine, do 75 procenata svetske populacije će izgubiti sposobnost varenja laktoze, šećera u mlečnim proizvodima, kako stari. Osoba koja izgubi sposobnost varenja laktoze će imati nekoliko potencijalnih simptoma, uključujući nadimanje i gasove, ako konzumira mlečne proizvode.
Gazirana pića obiluju sodom. Kada ljudi piju ova napitke, javlja se nadutost. Kao rezultat toga, oni će često podrignuti kako bi ublažili pritisak gasa koji se nakuplja u njihovom stomaku. Međutim, u nekim slučajevima, vazduh se može zarobiti i izazvati nadimanje u crevima.
Pivo je gazirano piće koje ljudi proizvode fermentacijom raznih žitarica. Gas iz fermentisanih ugljenih hidrata i procesa karbonizacije može dovesti do nadimanja u crevima.
Masna hrana usporava varenje. Kada telo mora mnogo da radi na varenju hrane, kao što je slučaj sa prženom hranom, gasovi se mogu zarobiti u crevima, a to onda izaziva osećaj nadutosti.
Gasovi i nadutost se mogu smanjiti usvajanjem određenih mera, od kojih se mnoge odnose na ishranu. To uključuje: potapanje pasulja i mahunarki u vodu pre njihovog kuvanja, izbegavanje žvaka i tvrdih bombona, kao i gaziranih pića. Preporuka lekara je i da jedemo sporije da bi se smanjilo gutanje vazduha.
Neki lekovi protiv gasova koji se prodaju bez recepta takođe mogu pomoći u smanjenju nadutosti. Stručnjaci preporučuju i fizičku aktivnost kao i redovno vežbanje koje može pomoći da se gasovi brže kreću kroz creva a samim tim smanjiti nadimanje.
Preproručuje se da se u ishranu uključe namirnice koje smanjuju nadutost kao što su: nemasno meso, jabukovo sirće, čaj od kamilice, jaja, riba, zelena salata i tikvice. Kod smanjenja nadustosti od pomoći mogu biti i paradajz, grožđe i dinje, kao i pirinač, ali i čaj od nane.