Naslovna / Ishrana

Nadutost je očekivana nuspojava preteranog uživanja u hrani. Uoči praznika, lekari savetuju da izbegavate ove 23 namirnice

Priredio/la: I. V. |11:00 - 20. 11. 2024.

Kako starimo, mnogi od nas gube enzime potrebne za efikasno varenje ugljenih hidrata, što može da dovede do nadimanja i ako se to dešava više od jednom nedeljno, tokom nekoliko meseci, savet je da se vodi dnevnik pojedene hrane

nadutost Preterano uživanje u hrani obično je praćeno nuspojavom – nadutošću Foto: Shutterstock

Nadutost tokom ovog perioda godine, kada počinjemo preterano da uživamo za vreme porodičnih, slavskih okupljanja, a i tokom praznika, obično je sasvim očekivana nuspojava. Kad je stomak nadut imamo osećaj da je zategnut, pun a često i bolan. Nadimanje je obično problem sa varenjem, mada hormoni i stres takođe mogu da izazovu ovaj stanje.

Nadutost se manifestuje kao zarobljeni gas u stomaku

Uoči prazničnih dana gastroenterolog dr David Szafron sa Baylor College of Medicine ima nekoliko saveta o tome šta izaziva nadimanje, koje vrste hrane su veliki okidači za to i kada se treba obratiti lekaru. Kao prvo dr Szafron nadimanje definiše kao osećaj „zarobljenog“ gasa u stomaku, punoće ili stomačnog pritiska. Može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, u zavisnosti od toga šta ga je izazvalo.

– Još uvek učimo na koje načine može da dođe do nadimanja. Neki od najčešćih uzroka su hrana, i način na koji je naše telo obrađuje, lekovi, neravnoteža u crevnim bakterijama, promene u pokretljivosti creva, prethodne operacije, zatvor i poremećaji interakcije creva i mozga, kao što je povećana osetljivost nerava u crevima – objašnjava dr Szafron.

Koje namirnice najviše izazivaju nadustost?

Dr Szafron ističe da dva glavna krivca za nadutost mogu da budu laktoza i fruktoza.

– Kako starimo, mnogi od nas gube enzime potrebne za efikasno varenje ovih ugljenih hidrata, što može da dovede do nadimanja. Neki od njih su špargle, karfiol, beli luk, luk, pečurke, jabuke, trešnje, mango, breskve, kruške, lubenica, leblebije, pšenično brašno, većina testenina, krem sir, kravlje mleko, ovseno mleko, sojino mleko, pasulj, tofu, kobasica, indijski orah i pistaći – navodi dr Szafron i podseća da čak i veštački šećeri kao što su manitol, ksilitol i sorbitol mogu da izazovu  nadimanje.

Dnevnik ishrane pomaže da se utvrdi kojea hrana nam ne prija

Lekari navode da svako od nas iskusi nadimanje u nekom trenutku, ali, ako se to dešava više od jednom nedeljno tokom nekoliko meseci, savet je da se vodi dnevnik unete hrane kako bi se otkrilo koja hrana stvara probleme. 

– Često će se pojaviti obrazac koji pokazuje koju hranu treba izbegavati ili jesti umereno – kaže dr Szafron i dodaje da osim promena u ishrani, vežbanje i dobre navike creva takođe mogu da pomognu u sprečavanju nadimanja.

Vežbanje može da pomogne u stimulaciji creva i ublažavanju simptoma nadimanja. Kada jedemo  hranu koja može da izazove nadimanje, trebalo bi uzimati manje porcije takve hrane. A ako  nadimanje i posle toga i dalje traje to i postane dovoljno jako da izazove gubitak težine, povraćanje ili jak bol, odmah se treba obratiti svom lekaru, savetuje dr Szafron.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo