Najzdravije je da svakog dana jedemo hranu svih duginih boja Foto: Shutterstock
Raznovrsna hrana svakako je mnogo bolja od jednolične jer organizmu obezbeđuje brojne nutritivne sastojke. Čoveku je potrebna raznovrsna hrana kako bi „hranio“ različite bakterije u crevima, odnosno kako bi održavao mikrobiom. Raznolikost mikrobioma ukazuje na dobro zdravlje. Različitom hranom u organizam se unose različite hranljive materije. Dijetičari zbog toga predlažu da svake nedelje ishranu treba obogatiti drugačijim namirnicama, jer takav način rotiranja hrane donosi 4 benefita za organizam.
Istraživanja su pokazala da kada ispitanici jedu novu hranu uvek doživaljavaju veće zadovoljstvo. Takođe, preporuka stručnjaka je da svake nedelje treba probati jedan ili dva nova recepta koristeći nove sastojke, kao i da bi najbolje bilo da se svakog dana jede hrana svih duginih boja.
Ako jedemo istu hranu svaki dan propustićemo priliku da u organizam unesemo različite hranljive materije koje obezbeđuje raznolika ishrana. Na primer, indijski orah je dobar izvor magnezijuma, a ako uopšte ne jedemo semenke suncokreta i lešnike, lišavamo organizam vitamina E.
Isto pravilo važi i za boju hrane. Svaka boja duge donosi jedinstvene nutritivne prednosti, neophodne za optimalno zdravlje. Na primer, zeleno povrće i voće obezbeđuju mnogo fitonutrijenata na biljnoj bazi kao što je hlorofil. Ali, ne treba jesti samo „zeleniš“ jer onda će nam nedostaju fitonutrijenti iz crvene, narandžaste, žute i plave/ljubičaste biljne hrane.
Stručnjaci preporučuju da na tanjiru treba da se nađe raznovrsno voće, povrće, žitarice, mlečni proizvodi i posni proteini. Tako bi trebalo da bude i sa bojama pa bi bilo korisno da se obrok sastoji od duginih boja – ljubičastog karfiola, bele špargle, naranžastog slatkog krompira i šargarepe. Ako ne znate odakle da počnete, savet dijetetičara će uvek biti koristan.
Istina je da raznovrsna hrana može da smanji rizik od smrtnosti. Studija sprovedena na 59.000 žena otkrila je da su one koje su menjale 16 do 17 zdravih namirnica kroz svoju ishranu imale 42 odsto nižu smrtnost od bilo kog uzroka od onih koje su u ishrani koristile maksimalno do 8 namirnica. Istraživači su zaključili da je raznolikost namirnica podjednako važna, ako ne i više, od ograničavanja unosa nezdrave hrane. Dakle, umesto izbegavanja brze hrane obavezno bi trebalo povećati raznovrsnost hranljivih materija u ishrani sa puno povrća, voća, orašastih plodova i semena, zdravih masti i nemasnih proteina.
U jednoj studiji, istraživači su uporedili dve grupe muškaraca i žena, starosti od 40 do 69 godina. Prva grupa je uključila raznovrsnu hranu u svoju ishranu (kao što su riba, morski plodovi, povrće, morske alge, voće, orasi…). Druga je konzumirala uglavnom istu hranu. Studija je otkrila da su oni sa većom raznolikošću namirnica u ishrani bili pod manjim rizikom od metaboličkog sindroma. Ovaj sindrom, koji uključuje abdominalnu gojaznost, nizak HDL holesterol i visok nivo glukoze u krvi natašte, povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Višak centimetara oko struka lakše se smanjuje rotiranjem hrane i raznovrsnom ishranom koja pomaže da se poveća raznovrsnost dobrih bakterija u crevima. Veća raznolikost crevnih bakterija povezana je ne samo sa boljim ukupnim zdravljem, već i sa gubitkom težine. Istraživanja su pokazala da ljudi koji se pridržavaju vegetarijanske/veganske ishrane imaju bolju bioraznolikost u crevnim bakterijama u odnosu na one koji jedu životinjske proizvode.
Prednosti tako raznovrsnog mikrobioma creva su impresivne, navode naučnici, a studije pokazuju povećanje antiinflamatornih i antipatogenih efekata koji direktno imaju kardiovaskularne koristi. Drugi pozitivni efekti različitih bakterija podrazumevaju poboljšanje imuniteta i poboljšane crevne funkcije, koja se postiže unosom raznovrsnog voća i povrća u različitim bojama.