Hormoni se često nazivaju „hemijskim glasnicima”, jer šalju signale raznim delovima našeg tela, govoreći im šta treba da urade (i kada to treba da urade). Ova mreža komunikacije reguliše sve vrste važnih funkcija, od upravljanja našim metabolizmom, preko poboljšanja raspoloženja, do pružanja dobrog noćnog odmora. Kada nam hormoni nisu u skladu, verovatno ćemo to i osetiti.
Veliki broj faktora doprinosi homeostazi naših hormona, a neki od njih su van naše kontrole. Ali naše navike u ishrani su oblast u kojoj možemo da preuzmemo kontrolu. Odabir određene hrane – i izbegavanje druge – može promovisati zdraviju ravnotežu hormona. Evo četiri navike u ishrani koje treba izbegavati da bi nam hormoni bili zahvalni.
Prejedanje ili nedovoljno hrane loše je za hormone
Biti dobro ishranjen doprinosi pravilno regulisanim hormonima, ali ako jedemo previše ili premalo, to može biti loše za naše hormone. Pad ili skok u težini usled prejedanja ili premalo jedenja može poremetiti našu hormonsku ravnotežu, što može uticati na naš apetit.
Izgleda da su ženski reproduktivni hormoni posebno pod uticajem promena u težini. Indeks telesne mase (BMI) i ispod normalnog i iznad normalnog povezan je sa većim rizicima od problema sa plodnošću povezanih sa hormonima.
Studija iz 2015. godine otkrila je da žene koje imaju prekomernu težinu ili su gojazne imaju veću verovatnoću da imaju sindrom policističnih jajnika i metabolički sindrom – dva stanja koja su smanjila njihovu plodnost. Žene koje su imale manju telesnu težinu, s druge strane, češće su imale druga hormonska stanja koja utiču na plodnost: disfunkciju jajnika i urođenu hiperplaziju nadbubrežne žlezde.
Reproduktivni hormoni nisu jedini koji mogu biti poremećeni preteranim ili premalim unosom kalorija. Gojaznost (podstaknuta visokokaloričnom ishranom) može izazvati promene u hormonima hipotalamusa i hipofize, što dovodi do veće verovatnoće od nastanka problema kao što su hipotireoza, Kušingova bolest, nedostatak hormona rasta i još mnogo toga.
Konzumiranje previše šećera može da poremeti hormone
Većina nas verovatno ima odnos „volim ali ne smem“ sa šećerom. Njegova ukusna aroma prija našim nepcima, ali njegovi efekti na naše zdravlje nisu tako slatki. Osim što doprinosi povećanju telesne težine (što samo po sebi može da poremeti naše hormone), šećer može izuzetno loše da utiče funkciju hormona i na druge načine.
Jedna studija sprovedena u laboratoriji otkrila je da konzumiranje velikih količina fruktoze i glukoze zapravo može da isključi gen odgovoran za regulisanje estrogena i testosterona. Narušavanje delikatne ravnoteže ovih polnih hormona moglo bi da ima efekat talasanja, povećavajući rizik od akni, neplodnosti, sindroma policističnih jajnika i raka materice (naročito kod žena sa prekomernom težinom, navodi se u studiji). Druga istraživanja sprovedena na životinjama otkrila su da je ishrana sa visokim sadržajem masti i šećera poremetila menstrualne cikluse i uzrokovala ciste na jajnicima.
Kada želite nešto slatko, držite se izbora sa nižim sadržajem šećera, poput tamne čokolade ili parfea od voća i jogurta.
Dijetalna gazirana pića utiču na hormone
Možda mislite da ako višak šećera nije poželjan, dijetalna gazirana pića mogu da budu dobar izbor. Ali, vodite računa o tome da veštački zaslađivači mogu da promene bakterije u crevima, narušavajući ravnotežu leptina i grelina, hormona koji regulišu osećaj gladi i sitosti. Iako je potrebno više istraživanja, nenutritivni zaslađivači povezani su sa problemima težine u vezi sa hormonima kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2016. godine napravila je korak dalje kako bi otkrila da li dijetalni gazirani sokovi (za razliku od druge hrane sa zaslađivačima) imaju jedinstven uticaj na hormone. Pokazalo se da je ispijanje dijetalnih gaziranih pića neznatno povećalo oslobađanje GLP-1, hormona uključenog u lučenje insulina.
Preterano konzumiranje alkohola i hormoni
Preterivanje sa konzumacijom alkoholnih pića predstavlja problem za zdravlje i dobru funkciju hormona. Prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati hormonske poremećaje koji ometaju komunikaciju između našeg endokrinog, nervnog i imunološkog sistema. Posledice mogu biti dalekosežne: loša kontrola šećera u krvi, metabolizam estrogena, problemi sa štitnom žlezdom, imunološka disfunkcija i drugi problemi s hormonima mogu da nastanu zbog unošenja previše alkohola.
