Jasna Ivić Papić: Ishrana je jedan od najbitnijih faktora u lečenju sindroma hroničnog umora, jer daje organizmu sve potrebne supstance koje podižu energiju i podržavaju imuni sistem da se izbori sa raznim teškoćama kroz koje prolazi čovek koji je hronično umoran Foto: Shutterstok/ Lična arhiva Jasna Ivić Papić
Pravilna ishrana je nezaobilazan faktor u lečenju hroničnog umora. Pažljivim izborom namirnica telu možemo da obezbedimo neophodnu energiju za normalan rad svih organa. Sindrom hroničnog umora opisuje se kao stanje naglašenog osećaja umora koji ne prolazi posle odmora. Lečenje je sveobuhvatno, često dugotrajno i zahteva od pacijenta, kojem je nekada teško da ustane iz kreveta, izvestan napor. Stručnjaci naglašavaju da ne postoji jedna terapija koja bi mogla da pomogne svim pacijentima sa sindromom hroničnog umora. Tretman je usmeren na smanjenje simptoma i poboljšanje funkcionisanja.
Prema nekim procenama, svako treće dete i svaka druga odrasla osoba u Srbiji nemaju tri obroka. Doručak se često preskače ili se „doručkuje“ samo kafa. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, naglasak je na brzoj hrani koja obiluje nezdravim masnoćama, velikim količinama soli i šećera. Malo i nedovoljno se unosi voće i povrće, ribu nikada ne jede 60 odsto dece i mladih u Srbiji. Stručnjaci opominju da su ovo poražavajući podaci. Stanovništvo se ne hrani pravilno niti zdravo, ne vodi računa o prevenciji bolesti. Obroci su neredovni, ritam dana je apsolutno poremećen. Prvi obrok, veliki broj ljudi, uzima dosta kasno i to nakon konzumiranja kafe.
– Doručkuje se uglavnom pecivo, posle kafe. Na samom početku radnog dana, veoma brzo posle takvog doručka javlja se umor. Konzumiraju se namirnice koje su nezdrave, brza hrana, testenine, beli hleb, gazirana pića, alkohol, nezdrave masti. Povećan je unos šećera, veliki broj osoba puši, slaba je fizička aktivnost i redak boravak na otvorenom. Kao posledica ovakvog načina života, dolazi do poremećaja funkcionisanja organa i vremenom bolesti, pre svega insulinske rezistencije, predijabetesa, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, bolesti vezanih za endokrini sistem, na kraju i do hroničnog umora. Telo koje se jako dugo iscrpljuje ovakvim načinom života postaje umorno. Ne unose se potrebne gradivne i energetske materije, niti vitamini i minerali koji su neophodni za pravilan rast, razvoj i održavanje funkcija organizma – kaže za portal eKlinika specijalista strukovni nutricionista – dijetetičar iz oblasti javnog zdravlja Jasna Ivić Papić.
Sindrom hroničnog umora (Chronic Fatigue Syndrome) ili mijalgični encefalomijelitis (Myalgic Encephalomyelitis) odlikuje se jakom iscrpljenošću, u najtežim oblicima moguće je da pacijenti leže prikovani za postelju. Bolest se javlja kod mladih ljudi i u bitnoj meri narušava kvalitet života i radno funkcionisanje osobe. Svetska zdravstvena organizacija priznala je bolest pod šifrom R-53.
– Ishrana je jedan od najbitnijih faktora u lečenju sindroma hroničnog umora, jer daje organizmu sve potrebne supstance koje podižu energiju i podržavaju imuni sistem da se izbori sa raznim teškoćama kroz koje prolazi čovek koji je hronično umoran. Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevan izbalansiran unos svih vrsta namirnica i više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine). Na taj način telu se obezbeđuje stalan priliv optimalne mešavine svih hranljivih materija neophodnih za dobro zdravlje – podseća Ivić Papić.
Sagovornica portala eKlinika objašnjava da ishrana mora da bude umerena. To znači da se ni u čemu ne preteruje, za sve treba naći adekvatnu meru koja je prilagođena pojedincu. Bitno je i da je hrana raznovrsna, što podrazumeva unos svih hranljivih materija: ugljenih hidrata, belančevina, masti kao i vitamina i minerala.
Sindrom hroničnog umora opisuje se kao stanje naglašenog osećaja umora koji ne prolazi ni posle odmora, objašnjava Ivić Papić.
– Ljudi kažu da su se osećali dobro, dok su bili na moru ili negde u prirodi, planini, ali da im se sve vratilo par nedelja po završetku odmora. Pojedine osobe sa ovim sindromom često nisu u stanju da obave ni jednostavne aktivnosti. Učestao je osećaj gubitka pažnje, koncentracije i fokusa, prisutna je stalna pospanosti. Nije neobično da ovakva stanja dovedu i do razvoja ozbiljnih depresija – ističe Ivić Papić.
Simptomi sindroma hroničnog umora i njihove posledice mogu biti ozbiljne i onesposobljavajuće. Kod 20 do 50 odsto pacijenata, javljaju se bol u stomaku, netolerancija alkohola, bol u grudnom košu, hronični kašalj, dijareja, vrtoglavica, suve oči ili usta, aritmija, bol u vilici, mučnina, jutarnja ukočenost, psihološki problemi (depresija, anksioznost, panični napadi), osećaj nedostatka vazduha, kožne senzacije, mravinjanje, mršavljenje.
– Osobe svih uzrasta, bez obzira na pol, etničku i socioekonomsku pripadnost mogu imati sindrom hroničnog umora. Najčešće se javlja kod ljudi starosne dobi između 40 i 50 godina, kod žena je četiri puta češći, nego kod muškaraca. Mnogo ređe se uočava kod dece, ali sindrom hroničnog umora može se razviti i kod dece, naročito u doba adolescencije. Ne postoji jedna terapija koja pomaže svim pacijentima sa ovim sindromom. Tretman mora biti usmeren na smanjenje simptoma i poboljšanje funkcionisanja. To pre svega, podrazumeva promenu životnog stila, uz medikamentoznu terapiju i pažljivo nadziranu fizikalnu terapiju – precizira Ivić Papić.
Sindrom hroničnog umora najčešća je propratna pojava koja je uslovljena savremenim načinom života, objašnjava Ivić Papić. Pacijenti se ne suočavaju samo sa umorom, već bolest prate i bolovi u zglobovima i mišićima, otežano je kretanje i normalno funkcionisanje.
– Moguća je i pojava bolnih limfnih čvorova, teško je buđenje, jer san ne deluje okrepljujuće. Javljaju se glavobolje, gubitak apetita ili pojačan apetit. Dolazi i do psiholoških problema, život obolele osobe postaje sve teži. Pojedini pacijenti žale se i na lošu probavu, otežano disanje i ubrzan rad srca, oslabljen imunitet, depresiju, anksioznost i napade panike, osetljivu kožu. Sve ovo utiče na svakodnevne aktivnosti, otežana je briga o sebi i o porodici. Ugrožena je i radna sposobnost, jer je licima sa sindromom hroničnog umora veoma teško da „izguraju“ ceo radni dan – navodi Papić Ivić.
Veliki problem je i činjenica da neki stručnjaci teško prepoznaju sindrom hroničnog umora. Na dijagnozu se često dugo čeka.
– Iako, lekari oklevaju da dijagnostikuju sindrom hroničnog umora, tačna dijagnoza veoma je važna za planiranje, evaluaciju i ishod tretmana. Prema istraživanjima, kasna dijagnoza povezana je sa slabijim ishodom tretmana. Duže prisustvo bolesti implicira komplikovaniji razvoj bolesti i teže lečenje – kaže Ivić Papić.
Sagovornica portala eKlinika objašnjava da je teško osobama sa ovakvim problemom dati adekvatnu preporuku.
– Treba motivisati takvu osobu dan započne sokom ceđenog limuna, naravno ako nema gastričnih tegoba, ukoliko ih ima, savetuje se blagi čaj sa malo meda. Preporuka je i malo raniji odlazak na spavanje i ranije buđenje, kako bi se uspostavio bolji bioritam i obezbedilo više vremena za jutarnju gimnastiku. Savetuje se obavezan doručak pre radnih aktivnosti, optimalno jedan sat posle buđenja. Potrebno je izbegavati mesne prerađevine, masna i jaka jela, energetske napitke i zaslađena gazirana pića, alkohol. Naglasak je na sezonskom voću, salatama sa maslinovim uljem, nemasnim mesima i ribi, mahunarkama, pečurkama, morska so se koristi u umerenim količinama – kaže Jasna Ivić Papić.
Obroci ne bi trebalo da budu preobilni, potrebno je napraviti raspored obroka naspram svih dnevnih obaveza. Važna je kontrola biohemijskih parametara.
– Posebnu pažnju treba obratiti na gvožđe koje je često nisko kod hroničnog umora. U tom slučaju prednost dajemo junećem mesu, ribi, zelenom povrću, cvekli i raznim čajevima i tinkturama na bazi koprive, crvenom bobičastom voću i što većim količina vitamina C. Ključna stvar je detoksikacija i što više fizičke aktivnosti, kako bi se dostigla dobra acidobazna ravnoteža i dotok kiseonika do svih tkiva, pogotovo centralnog nervnog sistema. Nisu moguće brze promene i boljitak, neophodne su barem tri nedelje, kako bi došlo do vidnih promena u psihofizičkom funkcionisanju – naglašava Ivić Papić.
Pogrešnim odabirom namirnica, nezdravim načinom ishrane sa previše šećera, peciva, sokova, kafe, pušenja, preobimnim ili premalim obrocima, stvaramo plodno za razvoj mogućih bolesti.
– Umesto da sprečavamo razvoj bolesti i radimo na prevenciji, od ovakvog načina ishrane organizam nema nikakve koristi. Naprotiv, kao posledica pogrešne i neadekvatne ishrane u javljaju se procesi i promene koje mogu da dovedu do raznih bolesti – kaže Ivić Papić.
Raznovrsnost hranljivih sastojaka i odgovarajući energetski unos, osnove su zdrave ishrane, koja je najbolji način da se postigne i održi željena telesna težina i zadovolje nutritivne potrebe. Sve ovo se, kako objašnjava Ivić Papić, postiže čestim i manjim obrocima – tri glavna obroka i dve užine.
– Racionalna ishrana predstavlja odnos između količine unete hrane i količine potrošene u organizmu za odgovarajuće procese, a to su: termoregulacija, rad unutrašnjih organa, fizičke aktivnosti i slično. Nepridržavanje ovog principa dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane-gojaznosti ili pothranjenosti. Uravnotežena ili umerena ishrana predstavlja optimalnu količinu hranljivih materija. Ona ne sme biti ni preobilna niti nedovoljna, ne samo u energetskom smislu, već i u pogledu drugih hranljivih sastojaka, posebno vitamina i mineralnih materija. Raznovrsna, mešovita ishrana obuhvata dva pojma: grupe namirnica i vrste jela. U dnevnom jelovniku potrebno je da budu zastupljene sve od 7 grupa namirnica. Potrebno je nastojati da ishrana bude što raznovrsnija – navodi Jasna Ivić Papić.