Žaklina Stevanović: Kada mi je doktor rekao da je promena maligna, cela ordinacija se okrenula oko mene Foto: Žaklina Stevanović/privatna arhiva
Retko ko očekuje da će ga u nekom trenutku života pogoditi vest kakva je: maligno je, imate rak. Prosto, koliko god da se na loše stvari pripremamo, teško ko će tada ostati pribran i hladne glave. Tako bilo i sa Žaklinom Stevanović iz Vranja (52), kojoj je, na sreću, informacija da ima rak dojke samo na trenutak zazvučala strašno.
Operacija dojke, terapije, opadanje kose… Sve su to veliki stresovi koji menjaju čoveka, a iskustvo naše sagovornice možda pomogne brojnim ženama koje trenutno prolaze kroz isto.
Prošlo je godinu dana od postavljanja Žaklinine dijagnoze. Da je bilo lako, nije, kaže.
– Ali evo me, hvala Bogu živa sam. Nema tu mnogo izbora, ni filozofije. Ja sam se koliko sam mogla hrabro borila sa svim izazovima koje donosi rak. Iza mene je period operacije, teških terapija. Ako bih morala da kompletno svoje iskustvo i poruku da definišem u jednoj rečenici bilo bi: idite redovno na preventivne preglede – ovako počinje svoju ispovest za eKlinika portal Žaklina Stevanović.
Na redovne kontrole dojke išla je osam godina unazad. Međutim, tog 27. oktobra 2023. godine, doktorka je primetila promene na cistama. Žaklina je odmah upućena na dalja ispitivanja.
Već 24. novembra bila je na operaciji u Beogradu.
– Doktorove reči da je nalaz maligni su me toliko pogodile, da mi se cela ordinacija okrenula. Posle prvog šoka samoj sebi sam rekla – moram da se borim. Tako je i bilo – priseća se naša sagovornica još uvek relativno svežih događaja.
Godinu dana borbe: hemioterapije, zračne terapije, mučnine, opadanje kose…
– Bilo je teško jer je lečenje zahtevno i dugotrajno, ali sve sam izdržala. Iako sam znala da će mi opasti kosa, nije mi bilo prijatno kada sam prvi put sebe u ogledalu videla bez nje. Ipak, podsećam sve žene da kosa raste, a da je krajnji cilj nešto drugo: pobediti rak – odlučna je naša sagovornica.
Na pitanje ko joj je bio najveća podrška, bez dvoumljenja odgovara da su to bili porodica i prijatelji. I to je imalo neki njen „red“. Priča nam da im je najpre svima objasnila kakav će biti tok lečenja i upozorila i na neke neprijatne stvari koje donosi terapija. Onda su i porodica i prijatelji svakog trenutka, sve vreme bili uz nju. To joj je mnogo značilo a zahvalnost koju oseća je velika i ne može se, iskrena je Žaklina, opisati rečima.
Najteže je sada iza nje. I dalje ide na redovne kontrole, a svim ženama savetuje da brinu o sebi, kontrolišu se i nikako ne zaborave da je rak izlečiv u ranoj fazi.
– Sve sam dobro podnela zahvaljujući tome što sam inače psihički jaka. Psihička jačina je već pola posla. Kod mene je tako, jer inače problemima u životu pristupam na isti način. Na stvari gledam realno, pa sam tako gledala i na ovu moju bolest. Znam da ima žena koje su psihički slabije i nisu spremne da optimistički podnesu dijagnozu karcinoma. Njima bih savetovala da obavezno potraže pomoć psihologa. Meni to nije bilo potrebno, ali ima onih kojime zaista jeste – savetuje u najboljoj nameri žena, koju pre svega odlikuje pozitivan duh.
Žaklina je postala članica Društva onkoloških pacijenata Vranje, koje smatra svojim novim domom.
– Među članovima udruženja sam shvatila da nisam sama. Mnogo je lakše kada to spoznate. Druženje sa ženama koje imaju ista iskustva mi izuzetno prija. Naša zajednička poruka je: volite sebe tako što će vam zdravlje biti na prvom mestu! – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal Žaklina Stevanović iz Vranja.