Kristini su sa dijagnozom dva raka zakasnili šest meseci: „Dotakla sam dno i pitala se ko će me sada ovakvu voleti?“

- Za mene je emocionalna trauma bila veća od fizičke iako sam ostala bez grudi. Osetila sam se izgubljeno i izolovano - prenosi svoje iskustvo lepa Kristina Hendi, koja se u poslednjem trenutku izdigla sa psihičkog dna u borbi sa dve dijagnoze teške bolesti - rakom dojke i štitne žlezde

Kristina Hendi (Christine Handy) je američka manekenka, književnica, motivaciona govornica, ali i majka i supruga, čiji se život iz korena promenio kada joj je u 41. godini dijagnostikovan rak dojke, ubrzo i rak štitne žlezde. Bila je sportistkinja, vodila je zdrav način života, bez porodične istorije bolesti, i uprkos tome, suočila se sa dijagnozom koja ju je bacila na kolena.

Neverovatan propust lekara i šokantna dijagnoza šest meseci nakon prvog pregleda i napipane kvržice

Preporučujemo

Sve je počelo 2012. godine kada je, dok se tuširala u hotelskoj sobi u Njujorku sa rukom u gipsu nakon operacije, napipala kvržicu na dojci. Otišla je kod lekara na pregled, ali je vraćena kući i otpuštena bez biopsije.

Kada se vratila u bolnicu šest meseci kasnije, 2015. godine, urađeni su joj biopsija i PET skener. Tada je dijagnostikovano da ima dva primarna karcinoma: karcinom dojke HER2 pozitivnog tipa u stadijumu 4, koji se proširio na pluća, i karcinom štitne žlezde.

Kristina je bila preplavljena emocijama zbog dijagnoze, koja je kasnila pola godine.

- Pomislila sam: zašto ja? Nemam faktore rizika. Nisam razumela. A onda sam shvatila da u tome mora biti neka svrha - ispričala je ova lepa, hrabra žena, koja je ipak smogla snage da se izdigne iz emocionalnog ponora koji dijagnoza raka često donese.

Rak i Kristinin duh, naporan i zahtevan tok lečenja

Lečenje je bilo intenzivno i dugotrajno. Kristina je primila 28 hemioterapija tokom 15 meseci. Usledila je dvostruka mastektomija, a potom i brojne rekonstruktivne operacije. Tokom lečenja koristila je brojne inovativne lekovele, a učestvovala je i u studiji krioterapije kako bi umanjila simptome neuropatije, pre svega žarenje i utrnulost u ekstremitetima.

Nakon operacija (lumpektomije i tireoidektomije), odmah je započela zračenje. Ceo proces je, kako je sama govorila, bio iscrpljujući i fizički i emocionalno.

Neželjeni efekti i loše psihičko stanje: "Rak me je isrcpeo iako sam mentalno jaka"

Fizičke posledice su bile teške: problemi sa srcem, gubitak zuba, bolovi u zglobovima, rana menopauza i gubitak plodnosti, umor. Međutim, psihološki teret bio je još veći.

- Za mene je emocionalna trauma bila veća od fizičke. Pitala sam se: ko će me sada voleti? Moja spoljašnja vrednost se srušila, kao model nisam mogla da ne mislim o tome. Osetila sam se izgubljeno i izolovano. Iako sam imala podršku porodice i prijatelja, nisam imala druge pacijente ili preživele koji bi me vodili kroz proces. Kasnije sam uz pomoć terapeuta i grupa podrške počela da izlazim iz tame. Shvatila sam da imam izbor: da budem žrtva ili ponovo izniknem poput vinove loze. Da pokažem snagu ili očaj. Odabrala sam snagu i rešila da budem hrabrost - ohrabruje i druge koji se bore, uz savete za način kako to uraditi.

Preokret i transformacija: Zapisi, knjiga, film...

U trenutku slabosti Kristina je odlučila da piše. Počela je da vodi dnevnik i dokumentuje svoje iskustvo, što je kasnije postalo osnova za njenu knjigu Walk Beside Me. Knjiga je postala bestseler, a uskoro će biti i filmski adaptirana.

- Zar nije vreme da imamo film o raku u kojem junakinja preživi? Pisanje me je izlečilo iznutra, ali je i poslužilo kao alat za druge. Želela sam da podelim istinu, sirovu i iskrenu priču od početka do kraja - rekla je.

Povratak na modne piste bez grudi

Naša junakinja se sa 50 godina vratila modelingu, uprkos tome što nije imala grudi. Prošetala je pistama New York Fashion Week i Miami Swim Week, postala simbol snage i redefinisala značenje lepote.

- Žene moraju da vide i vole i ovakvo telo. Naša celovitost dolazi iz vere i samopouzdanja. Nije u grudima.- konačno je i sama shvatila.

Nosila je cipele sa visokom štiklom, trenirala hod, učila iz YouTube tutorijala, sve da bi pokazala svetu da je i dalje celovita — možda i više nego ikad.

Današnja misija: "Niko ne treba da prolazi sam kroz rak"

Kristina sada već 10 godina živi bez dokaza o bolesti, iako dijagnoza i dalje utiče na njen život. Trči i vežba koliko god može, ali je svesna da nikada više neće biti sportista kakav je bila. Dobija terapiju na svake 3 nedelje, a i dalje se nosi sa nuspojavama lekova koje trenutno uzima: prevremena menopauza, bolovi u zglobovima i prstima... Prima dva leka za rak i terapiju za štitnu žlezdu.

Postala je ambasadorka Learn Look Locate, suosnivač GRASP platforme, član tima MBCBrainMets.org koji pruža informacije i resurse za pacijente sa karcinomom dojke i moždanim metastazama, i mentorka drugim ženama i pacijentima. Posebno se zalaže za ravnopravnost u zdravstvu.

- Imam glas, i koristiću ga. Niko ne treba da prolazi sam kroz rak. Ako sam mogla da se preobrazim iz sebične, žene kojoj su bile važne materijalne stvari i spoljašnjost u osobu koja živi za druge, svako može - naučila je i ona svoju lekciju.

Dakle, Hendi nije samo preživela. Ona je svedočanstvo da je kroz bol moguće pronaći svrhu. Njena priča je poruka: nada postoji, i nikada niste sami.

Veća podrška je neophodna: "Rak je iskustvo koje vas nikada ne napušta"

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Kristina postala pomoćnik pacijentima bio je da pomogne ljudima da obrade svoju dijagnozu zajedno sa drugim važnim informacijama od strane stručnjaka.

- To je ogromna količina informacija koja vas preplavi. Teško je da se skoncentrišete jer se stalno plašite smrti… Teško je uopšte čuti šta vam govore i da to sve obradite - upozorava.

Kristina takođe zna, kao preživela, da je rak iskustvo koje vas nikada zaista ne napušta. Imala je osećaj da su ljudi oko nje očekivali da jednostavno „pređe preko toga“ i da nastavi dalje. Danas Kristina razgovara sa drugim preživelima od raka i to i uživo i putem interneta: učestvuje u X diskusijama pod oznakom #BCSM (Breast Cancer Social Media), povezuje se s pacijentima i preživelima putem Facebook grupa i učestvuje na panelima gde govori o svom iskustvu. Nada se da će nastaviti da inspiriše druge i poboljša pristup pacijenata kliničkim ispitivanjima.