Foto: Shutterstock
Ašvaganda (Withania somnifera) je mali zimzeleni grm sa žutim cvetovima, čiji se koren i bobice koriste u tradicionaloj medicini Indije kao sredstvo za regulaciju količine šećera u krvi i kao sedativ. Ova biljka poznata je i pod imenom „indijski žen šen“ ili „zimska trešnja“, veruje se da pomaže u oporavku od jakog stresa, ublažava simptome depresije i anksioznosti. Sadrži kalcijum, gvožđe, cink, magnezijum, fenole, tanine, flavonoide, slobodne amino kiseline, proteine. U narodnoj medicini se spominje njeno umirujuće dejstvo. Veruje se i da je ovo i biljka koja može da pomogne u lečenju mnogih bolesti, pa i raka. Da li to zaista tako objašnjavaju stručnjaci Memorial Sloan Kettering Cancer Centre.
Ašvaganda se tradicionalno koristi kao sredstvo koje može da pomogne u kvalitetnom oporavku posle bolesti. Pojedini fitoterapeuti navode da jača vitalnost i kognitivne sposobnosti (pamćenje, učenje).
Ašvaganda se primenjuje u ajurvedi više od 3.000 godina. Ova biljka je adaptogen, što znači da pomaže u odbrani organizma u stresnim situacijama. Farmakolog Jason Hou iz Memorial Sloan Kettering Cancer Center Integrative Medicine pruža uvid u stav nauke, prema upotrebi ove biljke kao pomoćnog sredstva u terapiji karcinoma.
Ašvaganda bi mogla da bude u izvesnoj meri od koristi onkološkim pacijentima. Sama dijagnoza bolesti je stres za pacijente, koji se potom samo nastavlja u procesu lečenja operativnim zahvatom, radio i hemioterapijom. I kada se zaleče i uđu u stanje remisije mnogi pacijenti strahuju od vraćanja bolesti. Sve ovo u bitnoj meri utiče na psihu, veruje se da bi ašvaganda mogla da ublaži svakodnevne simptome stresa sa kojima se suočavaju onkološki pacijenti.
Laboratorijske studije rađene na životinjama pokazale su da ova biljka može da smiri upalne procese. Ipak, nema podataka koji bi mogli da podrže upotrebu ašvagande kao biljke koja može da spreči pojavu raka, ili da leči neke oblike bolesti.
Nema zvanične potvrde stručnih tela, kao što je Američka agencija za hranu i lekove, o bezbednosti ove biljke. Nekoliko studija ispitivalo je upotrebu ašvagande kod osoba koje se bore sa jakim stresom i anksioznošću, slabošću, neplodnošću, pa čak i rakom. Podaci potvrđuju da je upotreba ove biljke bezbedna za zdrave odrasle osobe. Preporuka je, ipak, da se hronični pacijenti, pre primene ašvagande, posavetuju sa svojim lekarom. Ašvaganda se uzima oralno u obliku kapsula, tableta i tečnih ekstrakata. Može se koristiti lokalno u obliku kreme za ublažavanje bolova.
Delovanje ašvagande nije ispitivano sa lekovima koji se koriste kod depresije ili anksioznosti. Dostupni podaci sugerišu da kod pacijenata koji pate od generalizovanog anksioznog poremećaja, ova biljka ima svoju primenu kada se kombinuje sa vrstom lekova, koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Stručnjaci ističu da je oprez neophodan jer ašvaganda može da izazove neželjene efekte i stupi u interakciju sa drugim lekovima. Preporuka je da se hronični pacijenti, pre primene konsultuju sa stručnim licem.
Uobičajeni neželjeni efekti su umerena pospanost, bolovi u stomaku i dijareja. Ašvaganda ima sedativni efekat, pošto se sedativi koriste pre i tokom operacije, preporuka je da se prestane sa uzimanjem ove biljke nedelju dana pre operacije.
U maloj studiji u kojoj su učestvovali muškaraci sa prekomernom telesnom težinom utvrđeno je da ašvaganda povećava nivo testosterona. Ipak, potrebno je više studija kako bi bilo potvrđeno ovo dejstvo. Ne preporučuje se trudnicima i dojiljama, jer nema dovoljno potvrda o delovanju ove biljke.
Kod osoba sa autoimunim poremećajima imuni sistem je preaktivan. Pošto ašvaganda može da stimuliše rad imunog sistema, moguće je da loše deluje na pacijente koji pate od autoimunih bolesti. I pored toga što se koristi kao sredstvo za ublažavanje stresa, anksioznosti, nesanice, ne postoji dovoljno kliničkih podataka koji mogu da potvrde ova svojstva ašvagande.