Sremuš je biljka bogata prebioticima, to jest jedinjenjima koji su hrana za korisne bakterije u našem organizmu Foto: Shuttrerstock
Sremuš (lat. Allium ursinum) ili divlji beli luk je začin specifične arome, ali i tradicionalni narodni lek koji se koristi u terapiji mnogih tegoba. Veruje se da može da pomogne kod zubobolje, nadimanja, gripa. Sremuš je i jedan od vesnika proleća i odličan način da pročistimo krvne sudove i organizam od teških zimskih obroka. Divlji beli luk je bogat vitaminima i mineralima koji će nam obezbediti dobro zdravlje i dosta energije u ovo doba godine. Stručnjaci naglašavaju da će sremuš ispoljiti svoj pun potencijal, ako ga koristimo na određeni način.
Istraživanja napominju da je divlji luk u narodnoj medicini poznat kao namirnica bogata gvožđem, fosforom, natrijumom, bakrom. Sremuš ima i dosta vitamina A i C, dijetalnih vlakana i jedinjenja koja sadrže sumpor i deluju antibakterijski. Poznat je kao biljka koja čisti organizam, a preporučuje se da se koristi u svežem obliku, jer se kuvanjem i termičkom obradom, sušenjem, zamrzavanjem gube lekovita svojstva. Koristan je i u obliku kapi, tinkture od sermuša.
Fitoterapeuti savetuju da sremuš jedemo svakodnevno u kontinuitetu tokom dve nedelje, jer na taj način ova biljka najbolje ispoljava sva svoja svojstva. Ne savetuje se obrada, preporuka je da ga što manje seckamo.
Sremuš je biljka bogata prebioticima, to jest jedinjenjima koji su hrana za korisne bakterije u našem organizmu. Prebiotici hrane korisne bakterije u crevima i tako regulišu probavu, umanjuju tegobe kao što su zatvor, nadutost, gasovi. Sremuš i drugi prebiotici jačaju imunitet, smanjuju upale, regulišu probavu, jer kontrolišu apetit.
Sremuš u obliku kapi koristi se i kod povišenog holesterola i visokog pritiska. Smatra se da sremuš ima antivirusno i antibakterijsko svojstva. Jača kosti, deluje kao diuretik, smanjuje nivo „lošeg“ holesterola, štiti jetru. Veruje se da ima i antikancerogena svojstva, da može da ublaži simptome astme, kašlja i prehlade. Deluje i antipiretički i pomaže u snižavanju temperature.
Preporuka je da se kapi sremuša razblaže sa malo vode, ne mora da bude puna čaša. Piju se na prazan stomak, 15 do 30 minuta, pre obroka. Savet je da se hronični pacijenti koji piju i druge lekove, pre upotrebe konsultuju sa lekarom. Ukoliko se koriste uz lekove pravi se pauza od 2 sata između uzimanja lekova i kapi.
Sremuš i kapi sremuša jačaju i cirkulaciju deluju dobro na druge parametre metabolizma masti. Savetuju se i kod simptoma početne ili uznapredovane arterioskleroze.
Upotreba sremuša uglavnom nije praćena neželjenim reakcijama, ipak, oprez se savetuje na primer pacijentima sa autoimunim bolestima. Sremuš može da stimuliše imuni sistem, pa osobe sa autoimunim bolestima moraju da ga oprezno koriste. Ova biljka može i da izazove mučninu kod osoba sa jako osetljivim želucem. Savetuje se oprezna upotreba sremuša i kod trudnica i dojilja, preporuka je da se ako imamo hronične bolesti pre konzumacije posavetujemo sa zdravstvenim radnikom.
Sremuš je biljka koje se dodaje različitim salatama, varivima, pecivima, namazima. Može da bude jedan od sastojaka različitih pita, peciva, konzumira se u kombinaciji sa sirom, čvarcima, slaninom.