Šta su „šumski antibiotici“ i kako priroda može da menja mentalno zdravlje za 20 minuta

Usmerena pažnja se lako iscrpljuje, dok je nevoljna pažnja otpornija na umor. Prirodna okruženja (parkovi, šume, morske i rečne obale) izazivaju blagu fascinaciju, što omogućava našem mozgu da se odmori

Mentalno zdravlje je svakodnevno na udaru stresa i aktivnosti na koje ne možemo da u potpunosti utičemo. Istina je da će pre čovek osvojiti Mars, nego što će uspeti u nekim situacijama da savlada duboku netrpeljivost prema drugom čoveku, koja na kraju utiče i na mentalno zdravlje. Zarobljeni u četiri zida i prikovani za ekran, gubimo dodir s prirodom i pored toga što se upravo u njoj krije lek. Pojedini stručnjaci smatraju da boravak od 20 minuta u prirodi može pomoći u savladavanju potištenosti, depresivnog raspoloženja, pa čak i osećaja beznađa.

Kampovanje u prirodi

Preporučujemo

Dešava se da ljudi odrastu u prirodi, ali da s vremenom izgube svaki kontakt sa zelenilom, kada se presele u veliki grad. Sve više mladih u velikim svetskim metropolama otkriva da je priroda moćan alat za bolje mentalno zdravlje i lek koji mnogi zanemaruju. Zato se organizuju kampovi u prirodi koji doprinose kako mentalnom, tako i fizičkom zdravlju. Ljudi sve više uviđaju koliko boravak u prirodi može doprineti zdravlju i psihičkom miru.

"Šumski antibiotici" smanjuju stres i pritisak, jačaju imunitet

Kada boravimo u šumi, izlažemo se delovanju tzv. šumskih antibiotika — supstanci koje drveće i biljke ispuštaju u vazduh. Te supstance nazivaju se fitoncidi. Reč je o biološki aktivnim materijama koje biljke, naročito drveće poput bora, jele, čempresa i breze, luče kako bi se odbranile od mikroorganizama i insekata.

Fitoncidi imaju antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva. Kada boravimo u šumi, mi ih udišemo. Oni jačaju imunitet, smanjuju stres i krvni pritisak, štite od upala i infekcija, poboljšavaju san i raspoloženje.

Mentalno zdravlje se obnavlja u dodiru sa prirodom

Dr Mark G. Berman, profesor na Univerzitetu u Čikagu, autor je knjige „Priroda i um: Nauka o tome kako priroda poboljšava kognitivno, fizičko i socijalno blagostanje“. On smatra da priroda može da osnaži našu pažnju.

Profesor veruje da je nedostatak pravog kontakta s prirodom, kao i nespremnost da u nju zakoračimo, doprineo porastu stresa, hroničnih bolesti, usamljenosti i drugih problema mentalnog zdravlja. Ponovno povezivanje s prirodom može biti deo rešenja.

Berman svoj rad naziva „neuronaauka životne sredine“ i tvrdi da kontakt s prirodom, bez obzira da li je u pitanju nacionalni park, lokalna bašta ili zatvoren prostor oplemenjen biljkama, može da usmeri i obnovi naše često preopterećene i iscrpljene umove.

Šta su usmerena i nevoljna pažnja?

Teoriju obnove pažnje 1992. razvili su psiholozi Stephen i Rachel Kaplan sa Univerziteta u Mičigenu.

Teorija pažnju deli na dva tipa:

Usmerena pažnja – koristimo je za posao, sport, gledanje u ekrane (skrolovanje).

Nevoljna pažnja – aktivira se kad se opušteno šetamo prirodom.

Usmerena pažnja se lako iscrpljuje, dok je nevoljna pažnja otpornija na umor. Prirodna okruženja (parkovi, šume, morske i rečne obale) izazivaju blagu fascinaciju, što omogućava našem mozgu da se odmori.

Međutim, problem je što su mnogi ljudi danas zarobljeni u betonu i ekranima. Od 2007. godine, više od polovine svetske populacije preselilo se u urbane sredine, a stručnjaci procenjuju da će do 2050. godine oko 70 odsto živeti u gradovima.

I saksija sa cvećem pomaže

Dobra vest je da ne moramo da boravimo u prašumi da bismo osetili blagodeti prirode. Dovoljno je uneti dašak prirode u prostor u kojem boravimo. Biljke, slike i arhitektonski elementi koji podsećaju na obrasce iz prirode mogu da ojačaju pažnju i podstaknu razmišljanje. Veruje se da čak i veštačke biljke i slike pejzaža mogu da imaju pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.

Studije uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance pokazale su da je povezanost moždanih mreža u stanju mirovanja bila veća kada su ispitanici posmatrali slike prirodnog, u poređenju s urbanim okruženjem.

Pravilo 20-5-3

Stručnjaci preporučuju boravak u prirodi prema pravilu 20-5-3, koje je razvila dr Rachel Hopman-Droste:

• 20 minuta u zelenom prostoru 3 puta nedeljno
• 5 sati u poludivljem okruženju jednom mesečno
• 3 dana bez mobilnih telefona i tehnologije jednom godišnje

Priroda kao otkrovenje

Manny Almonte iz organizacije Camping to Connect, koja vodi tinejdžere iz Njujorka na izlete u prirodu, govori kako mladi reaguju na ta pravila.

– Oduzimamo im telefone, iako su unapred upoznati sa tim. Svaki put, kada im zatražimo da ih odlože, na licima im se vidi bol. Ali to nije ništa u poređenju sa reakcijom kad im kažemo da izuju cipele i bosim stopalima stanu na travu. Ne znaju kako da to urade, kako da se opuste. Ipak, kada to uspeju, vidi se promena energije. Za ovu decu, dozvola da osete travu pod stopalima često je pravo otkrovenje – kaže Almonte.