Luj Paster otkrio je da je beli luk sposoban da ubije bakterije na isti način kao i penicilin Foto: Shutterstock
Svež beli luk od davnina se u medicinske svrhe koristi zbog lekovitih moći, posebno zbog antioksidativnih, antifungalnih, antivirusnih i antibakterijskih svojstava. Osim toga beli luk poznat je i kao namirnica koja jača imunitet, leči razne zdravstvene tegobe, a njegova jedinjenja koriste se i u borbi protiv karcinoma. Ljudi koji traže prirodan način da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti, napada astme, prehlade ili gripa, abnormalnog gubitka kose, karcinoma ili nekih stanja kože verovatno će najviše koristi imati od svežeg belog luka, ako ga jedu svaki dan.
Medicinska upotreba belog luka kao antifungalnog sredstva potvrđena je brojnim istraživačkim radovima, a to svojstvo sprečavanja gljivičnih infekcija pripisuje se alicinu – jedinjenju koje nastaje kada se svež čen belog luka zgnječi ili isecka. Kako bi se maksimalno povećao sadržaj alicina u jelima od belog luka, iseckani ili zgnječeni beli luk trebalo bi dodati jelu nekoliko minuta pre upotrebe. Istraživanja pokazuju da ostavljanje seckanog ili zgnječenog belog luka da odstoji 10 do 15 minuta pre upotrebe može značajno da poveća količinu alicina koji proizvodi.
Zbog svog antifungalnog svojstva beli luk se koristi za lečenje akni i stanja uzrokovanih prekomernim rastom Candida gljivica u telu. Takođe, smatra se da beli luk ima lekovita svojstva protiv peruti zbog sposobnosti da se bori protiv Pityrosporum ovale – male gljivice koja živi na koži glave i koja može da izazove pojavu peruti.
Mnoga lekovita svojstva svežeg belog luka dovode se u vezu sa njegovim jakim antioksidativnim svojstvima, koja se opet mogu pripisati alicinu, istom jedinjenju koje je odgovorno za antifungalna svojstva zgnječenog svežeg belog luka. Alicin spada u jedno od najmoćnijih antioksidanata u hrani. Pored alicina, svež beli luk sadrži antioksidativne vitamine i minerale kao što su vitamin C, cink i selen.
Antioksidansi u svežem belom luku pomažu u zaštiti tela od slobodnih radikala, štetnih molekula kiseonika, koji napadaju zdrave ćelije i mogu da izazovu njihovo oštećenje. Zbog svog destruktivnog dejstva na ćelije, slobodni radikali su prilično zaslužni za razvoj nekoliko bolesti – očne poremećaje, demenciju, reumatoidni artritis, kardiovaskularne probleme, dijabetes, aterosklerozu, oslabljen imuni sistem, određene vrste raka, pa čak i za Alchajmerovu bolest.
Pored sprečavanja uobičajenih bolesti i stanja, svež beli luk neutrališe slobodne radikale i pomaže koži da izgleda mlada, boreći se protiv preranog starenja izazvanog prekomernim izlaganjem sunčevoj svetlosti. Kada je koža izložena sunčevoj svetlosti ona stvara moćne enzime zvane metaloproteinaze, koji pomažu u „popravljanju“ vezivnog tkiva oštećenog suncem. Međutim, nisu sve metaloproteinaze dobre – neke uništavaju kolagen vlakna, što može da uzrokuje stvaranje bora.
Još u 19. veku francuski hemičar i mikrobiolog Luj Paster ispitao je upotrebu svežeg soka belog luka kao potencijalnog antibakterijskog sredstva i otkrio da je beli luk sposoban da ubije bakterije na isti način kao i penicilin. Shodno tome, beli luk se široko koristio kao antibakterijski agens za dezinfekciju i zarastanje rana tokom Drugog svetskog rata. Od tada, nekoliko istraživačkih studija potvrdilo je antibakterijska i antivirusna svojstva belog luka.
Pored svoje sposobnosti da kontroliše bakterijske i virusne infekcije, pokazalo se da se beli luk bori i leči infekcije uzrokovane drugim mikrobima. Zbog lekovitih svojstava belog luka koja potiču od njegovog antibakterijskog i antivirusnog delovanja, ova lekovita biljka se takođe koristila u lečenju nekih infekcija koje je teško lečiti zbog prisustva bakterija, koje su postale otporne na antibiotike.
Brojni laboratorijski testovi otkrili su da ekstrakt belog luka veoma efektan protiv ćelija raka. Takođe, nekoliko epidemioloških studija podržava ideju da beli luk, posebno svež, može da pomogne u prevenciji određenih vrsta karcinoma. Najjači dokazi za antikancerogene efekte svežeg belog luka odnose se na karcinom želuca i rak debelog creva. Svež beli luk ispoljava svoje antikancerogene efekte kroz više mehanizama – sprečavanjem proizvodnje slobodnih radikala, aktivacijom enzima koji detoksikuju one karcinogene i zaustavljanjem ćelijskog ciklusa. Pored toga, pokazalo se da beli luk izaziva apoptozu, poznatu kao programirana ćelijska smrt, odnosno normalan način tela da se oslobodi nepotrebnih ili abnormalnih ćelija. Međutim, ćelije raka koriste mehanizme koji im omogućavaju da izbegnu apoptozu tako da mogu nekontrolisano da rastu na račun zdravih ćelija i tkiva.
Istraživanja pokazuju da zdrava ishrana, bogata belim lukom, može uspešno da se koristi kao komplementarni, zamenski tretman za insulinsku rezistenciju, fiziološko stanje koje ostaje glavni medicinski izazov 21. veka. Insulinska rezistencija se dovodi u vezu sa brojnim bolestima i stanjima – preddijabetesom i dijabetesom tipa 2, viškom telesne težine (posebno oko struka), akni kod odraslih i bolestima srca.
Kod ljudi otpornih na insulin, ćelije tela više nisu u stanju da efikasno reaguju na delovanje hormona insulina. Prema studiji objavljenoj u European Journal of Pharmacology, zdravstvene prednosti belog luka za ljude otporne na insulin mogu da imaju veze sa uljem belog luka i dialil-trisulfida u belom luku. Ova dva jedinjenja poboljšavaju sposobnost tela da efikasno reaguje na delovanje insulina i tako se bori protiv insulinske rezistencije.