Kopriva (Urtica Dioica) je samonikla biljka bogata gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, vitamina C, K. Najpoznatije je pomoćno lekovito sredstvo protiv malokrvnosti. Fitoterapeuti navode da lekovita svojstva imaju list, koren i seme koprive. Zdravi i mladi listovi koprive, koja se u narodnu zove i „žara“, beru se u proleće. Prema predanju, kopriva je narodni lek protiv kašlja, žutice, grudobolje, visoke temperature. Lekovita sredstva ovog korova potvrdila su i savremena istraživanja, veruje se da kopriva snižava visok šećer i krvni pritisak. Listovi koprive peckaju, pa ih treba brati u rukavicama.
Kopriva „štit“ od slobodnih radikala
Koprivu su kao lekovitu biljku koristili stari Egipćani za lečenje bola u donjem delu leđa i artritisa. Kopriva se danas primenjuje u obliku suplemenata, kapi, čaja, kao osušena ili zamrznuta. Od mlade koprive može da se napraviti i jelo. Kopriva je riznica vitamina A, C, K, B, sadrži minerale – kalcijum, gvožđe, kalijum i natrijum.
U koprivi ima i linolne, linolenske, palmitinske, stearinske, oleinske kiseline. Sadrži i sve esencijalne aminokiseline, polifenole (kvercetin, kafeinska kiselina, kumarin), pigmente (beta-karoten, lutein, luteoksantin). Puna je antioksidansa koji štite telo od slobodnih radikala, ubrzanog procesa starenja i teških bolesti.
Kopriva pomaže kod upala
Hronična upala je okidač za razvoj mnogih bolesti. Studije rađene na životinjama tvrde da kopriva preventivno deluje na nastanak upalnih procesa. Pojedine studije na humanoj populaciji potvrdile su da kopriva može da ublaži simptome artritisa. Utrljavanje kreme od koprive, na delove tela zahvaćene artritisom, značajno je smanjilo bol kod pacijenta. I pored obećavajućih rezultata, ova istraživanja nisu dovoljna i stručnjaci ne mogu sa velikom sigurnošći da preporuče koprivu kao sredstvo koje će ublažiti ili sprečiti pojavu simptoma upale.
Benigno uvećanje prostate
Benigno uvećanje prostate uočava se kod više od 50 odsto muškaraca starijih od 51 godine. Benigna hiperplazija prostate praćena je tegobama pri mokrenju, koje je praćeno slabijim i tankim mlazom, prekidima, do potpune nesposobnosti mokrenja. Neke studije navode da kopriva može ublažiti ove simptome.
Istraživanja rađena na životinjama otkrivaju da ova biljka može da spreči pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron, snažniji oblik testosterona. Dihidrotestosteron je hormon odgovoran za rast i razvoj prostate. Nije, ipak, do kraja jasno koliko je kopriva efikasna u poređenju sa konvencionalnim tretmanima.
Polenska groznica
Polenska groznica (alergijski rinitis) posledica je alergijskog odgovora na alergene polena, grinja, životinjske dlake. Pacijenti se žale na kijavicu, zapušen nos, kašalj, svrab ili suzenje očiju, svrab u nosu, grlu, pritisak u sinusima. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da ekstrakti koprive mogu da spreče upalu zbog koje dolazi do razvoja ove sezonske alergije.
Smatra se da kopriva svojim svojstvima može da blokira histaminske receptore i onemogući simptome alergije. Studije na humanoj populaciji, potvrđuju malo jače svojstvo koprive od placeba u tretmanu simptoma polenske groznice. Potrebna su dodatna istraživanja koja bi mogla da potvrde ili negiraju lekovito svojstvo koprive, kada je u pitanju alergijski rinitis.
Kopriva snižava visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak je jak faktor rizika za srčani i moždani udar. Kopriva se u tradicionalnoj medicini koristila kao sredstvo za snižavanje visokog krvnog pritiska. Studije na životinjama pokazuju da kopriva može na nekoliko načina regulisati hipertenziju. Kopriva stimuliše oslobađanje azotnog oksida koji deluje kao vazodilatator, to jest, ima svojstvo da opušta i širi krvne sudove i tako snižava pritisak. Pojedina jedinjenja koprive mogu delovati kao blokatori kalcijumovih kanala.
Ova klasa lekova koristi se u terapiji hipertenzije i drugih bolesti srca. Blokatori kalcijumovih kanala opuštaju krvne sudove i smanjuju brzinu kojom se kalcijum premešta u krvne sudove, srčani mišić i ćelije koje kontrolišu rad srca. Nisu do kraja jasni efekti koprive kada je u pitanju regulacija visokog pritiska. Potrebne su dodatne studije.
Kopriva može da utiče na vrednosti šećera u krvi
Istaživanja na životinjama i humanoj populaciji pokazuju da kopriva može da snizi visoke vrednosti šećera u krvi. Veruje se da kopriva sadrži jedinjenja koja oponašaju delovanje insulina. Tromesečna studija u kojoj je učestvovalo 46 osoba dala je ohrabrujuće rezultate. Učesnici studije su tri puta dnevno uzimali, tokom tri meseca 500 mg ekstrakta koprive, posle čega su utvrđene niže vrednosti šećera. Potrebno je, ipak, više istraživanja koja bi mogla da potvrde ovo svojstvo koprive.
Kopriva može, kako se pretpostavlja, da deluje na prekomerno krvarenje, posebno posle operacije. Veruje se da ova biljka, zbog antioksidativnog svojstva, ima mogućnost da zaštiti jetru od toksina, teških metala i upala. Prirodni je diuretik, pomaže organizmu da se oslobodi viška soli i vode i tako snižava krvni pritisak. Smatra se da je kopriva melem za brže zarastanje rana i lečenje opekotina.
