Pol igra značajnu ulogu u kontroli stresa i reakcije na stresne situacije, a te veštine suočavanja muškaraca i žena sa stresom se potpuno razlikuju. Naučne studije o rodu i stresu otkrile su da tokom dužeg stresa muškarci doživljavaju mehanizam „bori se ili beži“, dok žene obično imaju tendenciju da „leče i neguju“.
Hormoni su ključni za odgovor na stresne situacije
Jedan od najvažnijih razloga zašto muškarci i žene različito reaguju na stres su hormoni. Tri hormona igraju ključnu ulogu u odgovoru na stres – kortizol, epinefrin i oksitocin. Kada dođe do stresa, hormoni kortizol i epinefrin zajedno podižu krvni pritisak i nivo šećera u krvi, a sam kortizol smanjuje efikasnost imunog sistema.
Ljudi su nekada mislili da postoji razlika u količinama kortizola, koji se oslobađa tokom stresne situacije kod žena. Mislilo se da žene oslobađaju više ovog hormona, a to je proizvelo sve vrste ludih teorija o tome zašto su žene tako emocionalne. Ali, činjenica je, kažu stručnjaci, da ne postoji stalna razlika u proizvodnji kortizola između muškaraca i žena i sve se svodi na hormon oksitocin.
Na stresne situacije muškarci reaguju na dva načina
Bez obzira na izvor stresa, bilo da se radi o pandemiji, ratu, hroničnoj bolesti ili teškim ekonomskim uslovima, identifikovane su jasne razlike između uobičajenih efekata na muškarcima i ženama. Ove varijacije javljaju se iako i muškarci i žene imaju hormon stresa kortizol.
Klasični simptom „bori se ili beži“ evoluirali su kao mehanizam za preživljavanje, koji pomaže ljudima da brzo reaguju na preteće situacije boreći se protiv opasnosti ili bežeći na sigurno. Generalno, ovaj mehanizam se najizraženije aktivira kod muškaraca.
Kao odgovor na stresne situacije, oslobađa se niz hormona stresa. Ovi hormoni dovode do fizioloških promena, kao što su lupanje srca, napeti mišići, znojenje i ubrzano disanje. Neki muškarci se ljute ili svađaju, što je deo „borbe“. Drugi su emocionalno preplavljeni osećanjem bespomoćnosti, anksioznosti i frustracije, motivišući ih da se povuku i „spavaju“, što je način da pobegnu od stresa.
Ženska reakcija slična majčinskoj – leči i neguj
Lučenje hormona oksitocina je primarni razlog zašto žene ne pokazuju tako često sklonost ka „bori se ili beži“ sindromu. Oksitocin može izazvati efekte nalik stresu, kao i snižavanje nivoa kortizola i krvnog pritiska. On igra vitalnu ulogu u homeostazi, balansirajući biološke sisteme tela i doprinoseći opuštanju tela.
Biološka životna iskustva kroz koja žene prolaze, kao što su trudnoća, dojenje i briga o deci, mogu da ih navedu da se prirodno okrenu intimnom kontaktu, empatiji i emocionalnom izražavanju. Žene stoga češće biraju tretman, davanje, prijateljstvo i dele svoja osećanja sa drugima kao način da se izbore sa stresom. Ukratko, lična veza je često veliki deo ženskog načina kontrolisanja stresa. Prema American Psychological Association, ova sposobnost povezivanja sa drugima može da bude razlog zašto žene češće preuzimaju odgovornost za svoj stres i način kako se bori protiv njega.
Premošćavanje jaza između muškaraca i žena kada su stresne situacje u pitanju
Stručnjaci ističu da treba shvatiti da su razlike prirodne i neizbežne. Primenom reakcije „borba“, muškarci mogu da reaguju na stres sa visokim nivoom praktičnosti. S druge strane, žene sposobnije da se smire, podele, oslobode usamljenosti i pruže podršku u vreme nevolje. U partnerskoj vezi, svaki pol mora da razume i poštuje jedinstvene potrebe drugog. Na primer, žena treba da poštuje potrebu muškarca koji „beži“ za tišinom, dok muškarac treba da poštuje ženinu potrebu za zagrljajem i fizičkim dodirom.
Kako bismo uspeli u komplikovanom zadatku prevazilaženja razlika između muškaraca i žena, neophodna je komunikacija, podrška i lični, otvoreni diskurs, smatraju psiholozi. Poslednjih godina, kako ističu, došlo je do mnogih promena u rodnim ulogama, što je dovelo do promena u tipičnim odgovorima na stres pa uobičajene reakcije muškaraca i žena na stres nisu tako crno-bele kao u prošlosti.
