Najveći izvori stresa u 2023. godini u savremenom svetu u najtešnjoj su vezi sa materijalnom egzistencijom, navodi izveštaj koji je objavila The American Psychological Association. Ekonomska pitanja, nasilje, zdravstveni problemi, globalni svetski konflikti, percipirani su kao najčešći izvori stresa.
Novčani i zdravstveni problemi kao izvori stresa
U istraživanju je učestvovalo oko 3.185 osoba različitog društvenog statusa. Najčešći izvori stresa koji se uvek pojavljuju su novčani, poslovni i zdravstveni problemi, kaže Lynn Bufka iz The American Psychological Association.
– Sve ovo su polja nad kojima nekada nemamo kontrolu, dodatno breme je i činjenica da povrh svega moramo da razmišljamo o tome koliko ćemo novca izdvojiti za dnevne potrepštine, stanarinu ili kredit – kaže Bufka.
Skoro za 63 odsto osoba glavni izvor stresa bio je novac. Zbog nestabilne ekonomske situacije i ratnih sukoba nije iznenađenje, što je novac primarni stresor, smatra Bufka. Beleži se rast cena hrane i stanarine u velikoj većini zemalja sveta.
Akumulacija hroničnog stresa
Zdravlje je, kako se beleži, bilo izvor stresa za 65 odsto osoba u 2023. godini. Stručnjaci naglašavaju da je pandemija covid 19 posebno uticala na mentalno i fizičko zdravlje. Porasla je briga građana za zdravlje, ali sa druge strne i sama bolest često je posledica delovanja stresa.
Akumulacija hroničnog stresa može da bude okidač za upalu koja nekada i neprimetno ugrožava naš imuni sistem. Sve ima za posledicu i porast osećaja depresije i anksioznosti, javljaju se problemi sa digestivnim sistemom, u najtežim slučajevima preti srčani i moždani udar. U isto vreme, mediji su puni crne hronike koja beleži masovna ubistva i ratna razaranja, i produkujeu osećaj nesigurnosti i straha koji su, takođe, snažni izvori stresa.
Ne postoji jedan lek za svaki oblik stresa
Psiholozi naglašavaju da se jedan terapijski model ne može primeniti na sve osobe koje su pod velikim i stalnim stresom. Bitno je da svako pronađe neku aktivnost koja će delovati kao „ventil“ i umanjiti stres. Izleti u prirodu, šetnja u parku, slušanje omiljene muzike, mogu biti veoma lekoviti.
Psiholog Jennifer Anders naglašava da se stresa ne možemo rešiti jednim potezom. Neophodna je stalna briga o mentalnom zdravlju. Postoji, ipak, nekoliko načina na koje možemo lakše prebroditi svakodnevni stres.
Otkrijmo izvore stresa i pokušajmo da ih ograničimo
– Osnovno je prepoznati i ograničiti izvore stresa. Na primer, ako smo pod stresom zbog male količine slobodnog vremena nastojmo da kažemo „ne“ nekim ne baš neophodnim aktivnostima. Otkrićemo možda na kraju da nešto i nije tako neodložno kao što nam se u prvi mah čini.
Mnoge osobe u savremenom svetu su u dobroj meri nepotrebno opterećene socijalnim mrežama, tačnije svojom slikom u njima. Kada primetimo da nas digitalni svet uvlači u svoj vrtlog, pokušajmo jednostavno da i na kratko vreme isključimo mobilni telefon. Ukoliko je nemoguće da isključimo mobilni telefon, savet je da ograničimo notifikacije, kažu stručnjaci.
Usmerimo se na ono što možemo da kontrolišemo
Psiholozi naglašavaju da usmerimo napore na činjenice koje možemo da kontrolišemo. Na primer, ne možemo da utičemo na naše genetsko nasleđe, ali možemo da eliminišemo iz našeg života faktore rizika koji dovode do bolesti. Dobar način da savladamo stres jeste da se usmerimo na one činioce koje je moguće da kontrolišemo, kao što su način ishrane, fizička aktivnost, doprinos porodici i zajednici na pozitivan način.
Vreme za odmor
Neprestane brige u velikoj meri negativno deluju na naše mentalno zdravlje i emocije. Bitno je da izdvojimo vreme za sebe i odmor kao deo dnevnog i nedeljnog rasporeda. Boravak u prirodi, šumi, parku, na čistom vazduhu umanjuje delovanje hormona kortiloza. Preporuka je da barem nekoliko minuta dnevno boravimo na dnevnoj svetlosti i tako delujemo na psihičko i fizičko zdravlje.
Profesionalna pomoć
U slučaju da nam ništa ne pomaže da umanjimo svakodnevni stres, preporuka je da potražimo pomoć stručnjaka koji nam može pomoći da se izborimo sa depresivnim ili anksioznim raspoloženjem.
Psiholozi naglašavaju da je stres normalna reakcija na opasnu ili ugrožavajuću situaciju. S druge strane, dobro doziran stres može da nas natera da se potrudimo i da povoljno deluje na naše sposobnosti.
Niko nije imun na stres
Niko nije do kraja imun na stres, na neku nepredviđenu situaciju. Razgovor sa bliskim prijateljima i članovima porodice može mnogo da nam pomogne u procesu savladavanja stresa. Zdrav i inteligentan humor još jedan je dobar način borbe protiv stresa. Iskren smeh će smiriti osećaj napetosti, pritiska, redukovaće nivo hormona stresa.
Stručnjaci kažu da se često sreću sa osobama koje potcenjuju moć malih navika na mentalno zdravlje. Na prvi pogled, neke nebitne sitnice mogu biti dobar način da se izborimo sa stresom.
Psiholozi naglašavaju da je bitno i da u situacijama stresa pokušamo da budemo objektivni. Postoji velika verovatnoća da naš stres i nije tako veliki kao što nam se čini. Savet je da na stresnu situaciju ne odgovaramo uvek izrazom besa, preporučuje se i da napišemo na papir ono što nas najviše muči. Postoji velika verovatnoća da će izvori našeg stresa tada dobiti neku sasvim drugačiju dimenziju koja će nam pomoći da sagledamo realno problem i pronađemo najbolje rešenje.
