Raspremanje stvari (proces odlaganja raznih fizičkih stvari oko vas tamo gde im je mesto) ne samo da olakšava pronalaženje onoga što tražite, već može poboljšati i vaše raspoloženje i stanje uma na mnogo načina. Živimo u vremenu kada se mnogi od nas osećaju preopterećeni stresom. Ipak, mnogi od nas ne shvataju kako naše lične navike mogu doprineti našoj ljutnji i anksioznosti. Kao prvo, nered i haos mogu izazvati uznemirenost, što može biti jedan od razloga zašto metoda sređivanja i minimalizam imaju toliko pristalica.
– To ljudima daje obnovljen osećaj kontrole nad svojim okruženjem – kaže dr Catherine Roster, profesor marketinga i direktor Behavioral Lab u Anderson School of Management na University of New Mexico u Albukerkiju, koja je proučavala kako efekat nereda utiče na naše psihičko blagostanje.
– Kada ljudi prođu kroz proces čišćenja, osećaju slobodu i oslobođenje. To je vraćanje osećaja majstorstva i kontrole. Osećaju se kompetentnijim i efikasnijim – objašnjava ona.
Zašto nered utiče na naše blagostanje
Uprkos prednostima rasterećenja, lako je odlagati kada su u pitanju zadaci za koje nam se čini da nas preopterećuju ili su nam stresni – poput hvatanja u koštac sa prepunom fiokom svega i svačega ili sortiranja ogromne gomile odeće za kojom nismo posezali mesecima.
Nered utiče na naše emocionalno i fizičko blagostanje na brojne načine:
Nered u kancelariji može da utiče na našu manju produktivnost i na veći burnout
Kada smo u pretrpanom, neorganizovanom okruženju to može da ugrozi našu pažnju, koncentraciju i fokus – pa čak i da iscrpi naše kognitivne resurse, navodi se u istraživanju zasnovanom na rezultatima skeniranja funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Štaviše, život u pretrpanom prostoru povezan je sa samoprocenama o smanjenoj produktivnosti i hroničnom odlaganju, prema studiji čiji je koautor dr Roster.
– Nered odražava preobilje imovine koja zajedno stvara haotične i neuredne životne prostore. Nered je često rezultat prevelike vezanosti za naše lične stvari, što otežava odvajanje od njih. Nije problem izobilje koliko vezanost za izobilje – objašnjava dr Joseph Ferrari, vodeći autor studije i profesor psihologije na DePaul University u Čikagu.
Značajno je da odugovlačenje i nered mogu biti dvosmerna ulica. Jedna studija (u kojoj su koautori takođe dr Ferrari i dr Roster) otkrila je da neodlučnost i odugovlačenje na poslu povećavaju nered u kancelariji.
I nered ne utiče samo na radni učinak. Jedna studija objavljena 2021. otkrila je da nered u kancelariji (kao što su papir, smeće i kancelarijski materijal) negativno utiče na zadovoljstvo poslom i povećava rizik od sagorevanja na poslu, posebno za zaposlene koji su na višim funkcijama (kao što su menadžeri ili vlasnici kompanija).
Nered kod kuće može umanjiti sreću i učiniti da se osećamo manje bezbedno
Naravno, kancelarija nije jedino mesto gde ćemo naći nered. Nered u kući takođe može negativno uticati na naš život. U drugom radu (dr Ferrari i dr Roster autori), odgovori odraslih u Sjedinjenim Državama i Kanadi otkrili su da nered može imati negativan uticaj na subjektivno blagostanje i sreću. Iako se dom obično smatra sigurnim i bezbednim mestom, nered ugrožava deo te bezbednosti, prema odgovorima ankete.
– Kada ima nered veliki, gubite kontrolu nad svojim fizičkim okruženjem, što je veoma porazno i može izazvati stres, depresiju ili anksioznost – kaže dr Roster.
Jedna studija ispitala je kako su članovi porodice pričali o svom životnom okruženju u oblasti Los Anđelesa. Žene koje su svoje domove opisivale kao pretrpane imale su povećan nivo hormona stresa kortizola i veće depresivno raspoloženje tokom dana u poređenju sa ženama koje su opisivale svoje domove kao mirnije i okrepljujuće. (Muškarci nisu iskusili isti stres ili poremećaje raspoloženja na osnovu svog kućnog okruženja. Istraživači navode da žene osećaju veći nivo odgovornosti za dom.)
Nered može predstavljati opasnost po bezbednost
Nered takođe može predstavljati opasnost po bezbednost ako na podu postoje predmeti ili žice o koje neko može da se spotakne, ili opasnost po zdravlje ako su vaše gomile stvari postale magneti za prašinu ili bube. Pored toga, nered može postati izvor napetosti ili trvenja između ljudi u istom domaćinstvu – posebno ako imaju različito shvatanje o tome šta je prihvatljivo kada je u pitanju urednost.
Nered može da utiče i na društveni život, jer u nekom trenutku počinje da vas biva sramota, a ljudi prestaju da vam dolaze, kaže dr Roster.
Konačno, postoje čak i neki dokazi da bi vremenom boravak u pretrpanom prostoru mogao da utiče na vaše navike u ishrani. Jedna studija pokazala je da su učesnici koji su provodili vreme u haotičnoj, neurednoj kuhinji jeli više kolačića od onih u urednijoj kuhinji. Međutim, studija je takođe otkrila da je prisećanje na vreme kada su učesnici osećali kontrolu navelo da jedu manje kolačića u neurednoj kuhinji, što sugeriše da način razmišljanja može da utiče na žudnju u haotičnom prostoru.
Koja količina raspremanja umanjuje anksioznost i pospešuje blagostanje
Ako nered doprinosi stresu, može li rasterećenje i organizovanje naše okoline ublažiti taj stres i poboljšati naš osećaj blagostanja? Da, ali treba znati da se svi razlikujemo kada je u pitanju prihvatljiva količina nereda.
– Nered je u očima posmatrača, u smislu da neki nered može uznemiriti neke ljude i biti sasvim u redu za druge – objašnjava dr Darby Saxbe, profesor psihologije na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu. Njeno istraživanje fokusira se na to kako porodično i kućno okruženje utiču na naša tela i zdravlje, i ona je bila vodeći autor u prethodno pomenutoj studiji koja se bavila odnosom između nivoa kortizola i mere u kojoj su žene opisivale svoje domove kao pretrpane.
– Nered je širok spektar – neki ljudi sa ekstremnom količinom nereda s tim uopšte nemaju problema, dok drugi zbog nereda mogu biti prilično uznemireni i onda kada ga zaista nema mnogo – objašnjava dr Roster.
Ako se potrudimo da raspremimo, možemo da imamo osećaj da smo skinuli veliki teret. Bez obzira na to šta fizički smatramo neredom, ma koliki da je, postoji stalni vizuelni podsetnik na stvari koje treba da se urade, objašnjava dr Saxbe i dodaje:
– Raspremanje stvari vam omogućava da precrtate stavke sa liste obaveza, što vam daje osećaj dostignuća. Uklanjanje nereda takođe uklanja vizuelne poremećaje. To je lak način da počnete iznova, da krenete dalje.
Smanjivanje nereda malo po malo i organizovanje takođe pomaže veću produktivnost, osećaj reda i osećaj samoefikasnosti, kao i poboljšanje raspoloženja. Gledano na drugi način, raspremanje, odlaganje stvari i otklanjanje gomile nepotrebnih stvari način je „upravljanja simboličkim zagađenjem”, zaključili su istraživači u jednoj analizi.
Kada je raspremanje briga o sebi, a kada to nije
Naravno, bilo šta možete da dovedete do ekstremnog nivoa, tako da ako raspremanje stvari postane opsesija ili postanete super strogi prema tome da sve bude na određenom mestu, možete preterati. Kao što dr Saxbe kaže: „Ako vas raspremanje stvari sprečava da pažnju posvetite drugim stvarima u vašem životu, to nije ni korisno ni dobro.” Drugim rečima, važno je da pronađete ono što vam odgovara u ovoj oblasti i da budete dovoljno fleksibilni da se odreknete kontrole kada vam to odgovara (bilo da je to tokom vikenda ili kada su posebne prilike ili na određenim mestima u vašem domu ili kancelariji). Ali vredi se potruditi da pronađete svoju ličnu meru jer, u pravoj količini, raspremanje može biti dobro za vaše mentalno i emocionalno blagostanje na mnogo načina.
U tom pogledu, raspremanje svakako može biti oblik brige o sebi. Ne zaboravite da je briga o sebi sve ono što činite da biste očuvali svoje fizičko i emocionalno zdravlje na načine na koje to najbolje možete da uradite.
Još treba da se uradi na polju pozitivne psihologije kako bi se bolje definisale potencijalne koristi raspremanja nereda, kaže dr Roster i dodaje:
– To je oblik brige o sebi, kao što je nečinjenje oblik umanjivanja sebe.
