Stres u saobraćaju umanjuje sposobnost racionalnog odgovora na okolnosti, a često situaciju diktiraju impulsivne reakcije i nerezonske stvari koje u saobraćajnom kolapsu bez kontrole izlete iz nas (psovke, izlivi besa, verbalni ili fizički incidenti)
Niko nije imun na stres koji donosi saobraćaj bez obzira na to da li ste vozač ili pešak Foto: Shutterstock
Saobraćajna gužva i buka mogu da izazovu ozbiljan stres, umor, razdražljivost i bes kod bilo kog učesnika. U prednovogodišnjoj euforiji sva ova stanja se često intenziviraju, a mnogi ljudi nemaju dovoljno kapaciteta ni alata da se sa njima adekvatno izbore.
Ovom aktuelnom temom bavio se dr Sunny Joseph, klinički psiholog. Doktor kaže da saobraćaj sam po sebi utiče na učesnike na različite načine i da je opisani spektar osećanja logičan.
– Kašnjenje zbog gužvi, glasno trubljenje, revolt zbog postupaka drugih učesnika u saobraćaju, ograničenja i prekoračenja brzine… Sve to utiče i na pojedinca i na one oko njega, a jedna od najvećih posledica svakodnevnog, nezaobilaznog rituala je stres. Stres je veoma širok pojam sa više dimenzija. Na psihološkom nivou, može izazvati anksioznost, nedostatak kontrole, frustraciju na poslu ili probleme u načinu na koji reagujemo kada smo frustrirani – objašnjava stručnjak.
Na kognitivnom nivou, posledice saobraćajnog stresa mogu da budu osećaj nedostatka kontrole, osećaj bespomoćnosti i slaba tolerancija na frustraciju. Sve navedeno umanjuje sposobnost racionalnog odgovora, a često situaciju „preuzmu“ impulsivne reakcije, pa i nerezonske stvari koje u saobraćajnom kolapsu bez kontrole izlete iz nas (psovke, izlivi besa, verbalni ili fizički incidenti).
Na fizičkom nivou, neko može da doživi visok krvni pritisak, pojačanu aktivnost u autonomnom nervnom sistemu (delu mozga odgovornom za kontrolu nesvesnih poput disanja, otkucaja srca i varenja) i promenu telesne temperature. Dugoročno, sposobnost imunskog sistema da izdrži pritisak se smanjuje, posebno kada je aktivnost ANS visoka.
Dr Joseph kaže da ne postoji osoba koja je potpuno imuna na stres i saobraćaj, a da u vreme praznika neke navike moraju da budu i u višem nivou prioriteta.
– Da bismo se bolje suprotstavili ovom vidu stresa, pre svega treba da držimo dobrih navika u kvalitetu sna. Tako će telo biti odmornije da se suoči sa stresnim izazovima. Kada nismo naspavani sve izgleda još strašnije nego što jeste. Dovoljan unos tečnosti, redovna ishrana i umerena fizička aktivnost kao i balansiranje vremena između posla i porodičnog života mogu pomoći da se prevaziđe umor, ali i stres. Ništa značajno drugačije od svakodnevnih saveta za kanalisanje stresa. Ipak, nesporno je da se u vreme novogodišnjih i Božićnih praznika više nerviramo, više žurimo a gužve su sve veće. Samim tim jači je i stres – konstatuje doktor, koji napominje da je dodatni faktor rizika to što su u ovom periodu iz navedenih razloga češće i saobraćajne nesreće.
Nisu samo profesionalni vozači pogođeni zastojima i gužvama u saobraćaju. Pojedinci u kolima od kuće do posla prelaze i više desetina kilometara. Oni su stalno pod ogromnim pritiskom. Nivo njihovog stresa je svakodnevno visok. Pretpraznične gužve to samo pojačavaju. No, ni pešaci nisu lišeni stresa, gužve, buke, zagađenja.
– Ljudi sa anksioznim ili paničnim poremećajem često brinu da će se zaglaviti u saobraćajnoj gužvi. Posredi je strah da neće dobiti pomoć u slučaju nesreće ili nekog drugog problema. To ih čini još nesigurnijim u odnosu na to kako se svakodnevno osećaju. Kada se desi da se zaglave u gužvi i zbog toga se ne osećaju dobro, trebalo bi da primenjuju poznate tehnike za suzbijanje paničnog napada. Pre svega da dišu, sklone se na stranu i urade kratku meditaciju ili srede misli uz opuštajuću muziku, a onda se lagano vrate u saobraćaj ukoliko se osete spremnim i sigurnim – savetuje dr Sunny Joseph.