Moguće je da postoje neke navike koje nas čine nesrećnim, jer možemo započeti dan krajnje pozitivno, spremni da krenemo u akciju, a onda tokom dana osetimo da nam raspoloženje pada. Stvari poput preteranog razmišljanja, stresa, očekivanja, stalnog upoređivanja sa drugima samo su neke od navika koje nas čine nesrećnim. Možda toga nismo ni svesni, ali ako ove navike uspemo da eliminišemo, mogli bismo da budemo radosniji. Zato treba da identifikujemo razloge koji nas čine nesrećnim i zamenimo ih onim što nas čini srećnijim, predlaže psiholog i emocionalni terapeut Anisha Jhunjhunwala.
Nepotrebne navike koje nas čine nesrećnim
1. Preterano razmišljanje
Preterano razmišljanje jedna je od najvećih navika koje nas čine nesrećnim.
– Kada se usredsredimo i razmišljamo o problemima, stalno preispitujemo svoje postupke. Fokusiramo se na negativne misli i preterano analiziranje situacija može dovesti do toga da živimo u stanju iščekivanja i brige. Da bismo ovo zaustavili treba da se pomerimo sa perspektive orijentisane na probleme u perspektivu orijentisanu na rešenje – kaže Jhunjhunwala. Na primer, ako ste pod stresom oko roka na poslu, umesto da se fokusirate na potencijalne probleme, podelite zadatke na korake kojima se može upravljati i usredsredite se na efikasno dovršavanje svakog od njih.
2. Stres zbog malih stvari
Još jedna navika koja nas čini nesrećnim je stres. Stres zbog manjih situacija i stvari može se ublažiti razvijanjem mudrosti za uočavanje značaja različitih pitanja.
– Veoma je važno postaviti granice i razumeti kojim ljudima i situacijama treba da dozvolimo da utiču na naše blagostanje. Razmislite, na primer, o komentaru prijatelja koji može da utiče na vaše raspoloženje – kaže Jhunjhunwala. Započinjanje unutrašnjeg dijaloga pomaže u određivanju značaja njihovog mišljenja. Postavljanjem granice u odnosu na meru u kojoj spoljne primedbe treba da imaju uticaja održavate emocionalnu ravnotežu.
3. Dugotrajna ljutnja
Uporno pamćenje uvreda i nepravdi iz prošlosti ograničava sposobnost da se živi u sadašnjosti, podstičući stalno razmišljanje o prošlim događajima.
– Zamislite da se ljutite na prijatelja zbog neslaganja iz prošlosti. Kada razmislite o uticaju koji to danas na vas ima, odlučićete da ga prepustite zaboravu, oslobađajući se mentalnog tereta. Ovaj čin praštanja stvara prostor za pozitivniju i ispunjeniju sadašnjost – objašnjava Jhunjhunwala.
4. Odugovlačenje, odlaganje i oklevanje
Odlaganje je jedna od navika koja nas čini nesrećnim. Kašnjenja u obavljanju zadataka često imaju osnovne razloge, kao što su nedostatak uživanja ili uočene teškoće. Razumevanje i prihvatanje osnovnog uzroka odlaganja je ključno.
– Zamislite scenario u kojem odlažete izazovan projekat. Identifikujte poteškoću, potražite pomoć ili razdvojite zadatak na manje korake, čineći ga lakšim za upravljanje i smanjujući odugovlačenje – kaže Jhunjhunwala.
5. Upoređivanje sa drugima
Kada se stalno upoređujete sa drugima to skreće pažnju sa ličnog rasta i razvoja.
– Svi smo bili u situaciji da skrolujemo kroz društvene mreže i na kraju se osećamo nesavršeno, neadekvatno. Pomerajući fokus ka sebi i svojoj suštini, slavite sopstvena dostignuća – kaže Jhunjhunwala. Koncentrišući se na svoje jedinstveno putovanje, izbegavate nepotrebne kolizije sa ometanjima spoljašnjih poređenja, podstičući osećaj zadovoljstva.
6. Prerano odustajanje
Izgradnja zdravih navika zahteva svestan napor i posvećenost ličnom blagostanju.
– Moramo se fokusirati na ono što nas u našim životima čini nesrećnim i kako to možemo da promenimo. Uključivanjem pozitivnih navika u naš svakodnevni život, možemo stvoriti osnovu za trajno zadovoljstvo i sreću – kaže Jhunjhunwala. Ali, tome moramo da budemo predani, jer je prerano odustajanje navika koja će nas učiniti nesrećnim.
7. Ne koncentrišete se da upoznate sebe
U svakodnevnim brojnim obavezama lako se izgubimo u zadacima koji su pred nama i izgubimo dodir sa svojim unutrašnjim ja.
– Ova nepovezanost može dovesti do poteškoća u razumevanju naših misli i osećanja, što može da dovede do toga da se osećamo nesrećno i do razvoja nezdravih navika – upozorava Jhunjhunwala.
8. Ne spavamo dovoljno
Rad koji je objavio National Heart, Lung and Blood Institute fokusira se na to kako san utiče na naše zdravlje. Kaže se da san pomaže u opuštanju mozga i pomaže da se pripremimo za sledeći dan. Nedostatak sna, posebno kod dece i tinejdžera, može dovesti do promena raspoloženja, impulsivnosti. Nedostatak sna takođe može dovesti do depresije.
9. Izlaganje negativnosti
Studija objavljena u Wiley British Journal of Psychology ističe da negativne informacije o svetu oko nas mogu uticati na naše raspoloženje i nivo sreće. Zato pokušajte da održite pozitivnost tako što ćete držati negativne informacije i vesti podalje od sebe.
