Problemi sa pamćenjem čest su i frustrirajući potencijalni simptom depresije. „Problemi sa pamćenjem i kognitivni problemi mogu otežati svakodnevno funkcionisanje i učiniti ga opasnijim, jer osobe sa značajnim oštećenjima mogu da zaborave da ugase šporet, mogu da uzmu isti lek dva ili čak tri puta, mogu da prođu kroz crveno svetlo dok voze i mogu čak i da se izgube,” kaže dr James C. Jackson, psihijatar, direktor bihevioralnog zdravlja u ICU Recovery Center na Vanderbilt University Medical Center u Nešvilu, Tenesi. Međutim, za probleme sa pamćenjem zbog depresije postoje koraci koji mogu da se preduzmui da bi je rešili i smanjili njen uticaj na život.
Šta uzrokuje gubitak pamćenja kod velikog depresivnog poremećaja
Kada čuje izraz „gubitak pamćenja”, neko možda pomisli da gubi pamćenje koje je nekada bilo tu, kaže dr Avigail Lev, klinički psiholog i direktor Bay Area CBT Center u San Francisku. „Ali kod depresije problem nije toliko gubitak pamćenja, već prepreke za čuvanje, konsolidovanje i vraćanje sećanja,” objašnjava dr Lev.
Neki ljudi sa velikim depresivnim poremećajem (MDD) imaju probleme sa pamćenjem jer to stanje može dovesti do promena u delovima mozga poput hipokampusa, koji igra važnu ulogu u pamćenju, učenju i regulisanju emocija, dodaje dr Jackson.
Istraživanje pokazuje da neki ljudi sa MDD imaju značajno manji volumen mozga u hipokampusu od ljudi bez MDD. Smatra se da ovo skupljanje hipokampusa doprinosi problemima sa pamćenjem kod osoba sa depresijom, navodi se u pregledu objavljenom u Trends in Neurosciences.
Ljudi koji ne doživljavaju depresiju svakog dana stiču stotine novih neurona (nervnih ćelija) u hipokampusu, kaže dr Aron Tendler, psihijatar i glavni medicinski službenik u BrainsWay, proizvođaču uređaja za transkranijalnu magnetnu stimulaciju za stanja kao što je MDD. Ali pregled objavljen u Trends in Neurosciences ukazuje na to da ljudi sa hroničnom depresijom ne dobijaju toliko novih neurona, često zbog stresa, što rezultira manjim volumenom u hipokampusu, dodaje dr Tendler.
Pored toga, problemi sa pamćenjem kod ljudi sa depresijom često su povezani sa problemima sa pažnjom i koncentracijom, objašnjava dr Jackson. Zbog poteškoća sa pažnjom ili koncentracijom, koji su takođe uobičajeni simptomi depresije, ponekad se informacije ne skladište pravilno u mozgu kao pamćenje, dodaje dr Jackson.
Dr Lev dodaje da ako neko sa depresijom takođe ima problema sa spavanjem, to takođe može uticati na sposobnost hipokampusa da obrađuje i čuva uspomene.
– Tokom REM faze sna, hipokampus obrađuje informacije i premešta ih iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Problemi sa spavanjem (još jedan potencijalni simptom depresije) mogu da ometaju sposobnost mozga da skladišti dugoročna sećanja – objašnjava ona.
Postoje i neki dokazi da antipsihotični lekovi, benzodiazepini i neki antidepresivi mogu doprineti problemima pamćenja ili kognitivnih funkcija, kaže dr Jackson. Na primer, jedna studija je pokazala da su antiholinergični lekovi povezani sa povećanim rizikom od blagog kognitivnog oštećenja i kognitivnog pada kod starijih odraslih osoba, posebno među onima sa genetskim faktorima rizika za Alchajmerovu bolest. Određeni antidepresivi i antipsihotici imaju antiholinergičke efekte.
Potencijalne posledice gubitka pamćenja
Problemi sa pamćenjem za neke ljude sa depresijom mogu biti zabrinjavajući simptom. Može biti frustrirajuće ako stalno imate problem da se setite gde ste ostavili stvari, događaja koji su se desili ili nečega što je neko rekao.
Ako se ne rešavaju, problemi sa pamćenjem mogu imati značajan uticaj na druge oblasti našeg života. Na primer, nekim ljudima sa depresijom može biti izazov da donose odluke o budućnosti ili prave dugoročne planove, kaže de Lev.
Na poslu problemi sa pamćenjem mogu uticati na naš učinak tako što možemo da počnemo da propuštamo rokove ili zaboravljamo važne delove osnovnih zadataka. Depresija takođe može uticati na našu radnu memoriju ili na sposobnost mozga da koristi informacije bez gubljenja pojma o tome šta radimo, dodaje dr Lev.
Problemi sa pamćenjem takođe mogu dovesti do izazova u vezi, posebno ako imamo problema da se setimo važnih događaja, datuma, obaveza ili planova, dodaje dr Jackson.
Istraživanja pokazuju da problemi sa pamćenjem mogu dugo trajati kod ljudi sa MDD. Pregled podataka iz 252 studije pokazao je da se problemi sa kognitivnim funkcijama, uključujući pažnju, radnu memoriju i dugotrajnu memoriju, mogu nastaviti čak i nakon što neko doživi remisiju od velike depresivne epizode. Ovi problemi se obično dešavaju tokom dugog vremenskog perioda, zbog čega je rano lečenje veoma važno.
Šta ljudi sa depresijom mogu preduzeti da upravljaju gubitkom pamćenja
Postoje koraci koje možemo preduzeti da bismo rešili probleme sa pamćenjem povezane sa MDD i smanjili njegov uticaj na naš život.
1. Pridržavajte se svoje terapije za lečenje depresije
Prvo treba da razgovaramo sa svojim lekarom o svemu onome što nas brine. Ako imamo depresiju i već se lečimo, obavezno treba da se pridržavamo svoje terapije. Rešavanje osnovnog uzroka naših problema sa pamćenjem – naše depresije – može pomoći u smanjenju njihovog uticaja, kaže dr Jackson.
Ako sumnjamo da imamo depresiju, lekar nam može pomoći da dobijemo odgovarajuću dijagnozu i lečenje. Najčešći tretmani za depresiju su psihoterapija i lekovi.
Za starije osobe zabrinute zbog gubitka pamćenja ili kognitivnih problema, dr Jackson preporučuje da pregled neuropsihologa, koji može da utvrdi glavni uzrok problema sa pamćenjem. Oni posebno zahtevaju pažnju kod odraslih starijih od 65 godina, koji su u većem riziku od razvoja stanja povezanih sa pamćenjem, poput demencije. Starija životna dob i depresija povezani su sa povećanim rizikom od demencije, navode u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
2. Vežbajte redovno
Uključivanje redovnih vežbi u plan lečenja može pomoći u poboljšanju depresije, što zauzvrat može pomoći u smanjenju simptoma kao što su pamćenje ili kognitivni problemi, kaže dr Jackson. Kako kažu u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, redovna fizička aktivnost može smanjiti rizik od kognitivnog pada uopšte. Istraživanja takođe sugerišu da vežbanje može pomoći ljudima sa MDD da žive duže i može poboljšati mentalne i fizičke rezultate u celini.
3. Pronađite načine da ublažite stres
Uz depresiju, hronični stres takođe može doprineti problemima sa pamćenjem, kaže dr Tendler. Sistematski pregled 13 studija pokazuje da stres može ometati sposobnost prisećanja na dugotrajna sećanja.
Određene tehnike upravljanja stresom, kao što su meditacija ili svesnost (praksa u kojoj pokušavate da ostanete fokusirani na sadašnji trenutak, a ne na prošlost ili budućnost), mogu pomoći u ublažavanju stresa, što bi zauzvrat moglo da pomogne u poboljšanju problema sa pamćenjem tokom vremena, kaže dr Lev. Drugi isprobani načini za smanjenje stresa ako imamo depresiju, kako kažu u Fondaciji za mentalno zdravlje, uključuju hranljive namirnice, vežbanje, ograničavanje alkohola ili droga i dovoljno sna svake noći.
4. Pokušajte da se klonite alkohola i rekreativnih droga
Poremećaji upotrebe supstanci obično se javljaju zajedno sa stanjima mentalnog zdravlja kao što je depresija. Približno jedna trećina ljudi sa MDD takođe ima poremećaj upotrebe supstanci, navode u Američkim centrima za zavisnost.
Može da nam se čini da supstance poput alkohola ili droga mogu u nekom trenutku da pruže olakšanje, ali zloupotreba ovih supstanci može na kraju izazvati više problema na duži rok. Istraživanja pokazuju da prekomerno konzumiranje alkohola može negativno uticati na kognitivno zdravlje i može izazvati probleme sa spavanjem, kaže dr Jackson.
Štaviše, alkohol može pogoršati simptome depresije. Kako se navodi u Clearview Treatment Programs, alkohol može intenzivirati i produžiti određene simptome depresije, uključujući probleme sa pamćenjem ili koncentracijom. Zato je najbolji izbor da se držimo podalje od alkohola i rekreativnih droga.
