Foto: Shutterstock
Psihijatar je neko ko će nas saslušati i objasniti nam kako možemo na najbolji način da pronađemo rešenje problema. Prijatelj je neko ko će nas zagrliti i biti uz nas u procesu ozdravljenja. Često se ipak postavlja pitanje: „Da li razgovor sa prijateljem može da zameni psihijatra?“
Iskren prijatelj je od velike pomoći u situacijama velikog životnog stresa, gubitaka najbližih članova porodice. On nije neko ko će po svaku cenu da nam povlađuje, pravi prijatelj će nas pravedno kritikovati, reći i nešto što ne volimo da čujemo, a što će nas trgnuti i naterati da razmislimo o nekim postupcima. Stručnjaci smatraju da nam ovakve osobe mogu dosta pomoći, ali i uputiti nas, ako je neophodno na razgovor sa psihijatrom ili psihoterapeutom.
Usponi i padovi, tuga kao i radost, sastavni su deo života i nisu bolest. Problem se javlja ako nas neko osećanje jako blokira i onesposobi za svakodnevno funkcionisanje. U takvim prilikama pomoć prijatelja više je nego dragocena, ali potreban je i stručan savet. Ozbiljne psihoze ne mogu da se leče razgovorom sa prijateljem, ali prijatelj može da bude više nego dragocena osoba u procesu kontrole bolesti.
Postoje situacije kada prijatelji ne mogu da zamene terapeuta, ali i situacije kada psihijatar ne može da zameni prijatelja. Psihijatar nam neće nikada davati ishitrene savete. Prijatelj će nastojati da nas savetuje, a moguće je da i pored prisnosti, nećemo biti u stanju da mu kažemo sve što nas muči.
Tužna je istina da mnoge osobe nemaju iskrene prijatelje, s kojima bi mogle da porazgovaraju, pa traže pomoć psihoterapeuta ili psihijatra. Moguće je da imamo na hiljade virtuelnih prijatelja koji će nam nesebično deliti savete preko neke od društvenih mreža, ali da ni jedan od ponuđenih saveta ne bude od pomoći, nego da dodatno produbi osećaj jakog nezadovoljstva, tuge, depresije.
Psihoterapeuti potvrđuju da im se mnoge osobe obraćaju, jer se jednostavno osećaju usamljeno, iako imaju porodicu, veliki broj poznanika. U isto vreme sa svih strana propagira se da „moramo“ da budemo srećni i uspešni, pa ma šta taj „uspeh“ značio, neke osobe iako nemaju psihičku bolest jednostavno se stalno osećaju zakočeno, nezadovoljno.
Pravi prijatelj će nastojati da nas sasluša i moguće je da ćemo se bolje osećati posle razgovora. Stručan psihoterapeut zna kako da sluša, on neće čuti samo govor, već će posmatrati i neverbalnu komunikaciju. Najbolje je ukoliko imamo sreću da može da nas sasluša i prijatelj i psiholog.
S druge strane, bitno je naći i stručnjaka kojem nećemo biti samo još jedan klijent. Ne možemo od profesionalca da očekujemo isti stepen emocija kao od prijatelja, ali važno je da posle razgovora imamo jasniju predstavu o svojem problemu i najboljim načinima njegovog prevazilaženja. Kliničar će biti neutralan i objektivan, a prijatelj će možda u sve uneti i mnogo emocija, koje nekada mogu i da pomognu, ali da budu i nešto što može da zamaskira mogući problem.
I pored toga što u psihijatriji postoje različite škole i mišljenja, psihijatar će nešto samo predložiti i za razliku od prijatelja neće dati izričit savet. Psihijatar će nastojati da nam pomogne kako da nađemo rešenje za nefunkcionalan brak, ali neće nam nikada direktno reći da se razvedemo ili promenimo posao koji nam ne odgovara.
Veoma je teško i našim najbližim da nam kažu šta da radimo u nekoj komplikovanoj situaciji, većina roditelja nikada ne bi savetovala decu da tek tako odustanu od studija, s druge strane poznati su ljudi koji su napustili školu i iz garaže pokrenuli posao koji je doveo do velikog tehnološkog napretka. Stručnjaci za mentalno zdravlje znaju da je nemoguće nekom tek tako reći: “Ovo je najbolje za tebe“.
Dobar prijatelj i stručan psihoterapeut neće nikada reći da se po svaku cenu razvedemo, nego će nas pitati kako se osećamo u braku i na taj način nam pomoći da dođemo do nekog zadovoljavajućeg rešenja. Kvalitetan psihoterapeut, ali i mudar prijatelj će nas sa dosta takta podstaći na razmišljanje.
Potrebno je pre svega kao i uvek u životu pronaći balans. Terapija ne može biti zamena za prijateljstvo, ali ni prijateljstvo ne može da bude zamena za terapiju. U kriznim situacijama veoma je dobro da prijatelji nastoje da najbolji način pomognu, jer je nekada moguće da živimo u delu zemlje u kojem nema stručnog psihijatra, u malom mestu u kojem ne radi ni lekar opšte prakse.
S druge strane, ima osoba koje nastoje da nikada ne budu nekom na teretu, bitno je prepoznati takve ljude i bez suviše insistiranja dati do znanja da smo uz njih. Najbolje bi bilo kada bismo u teškim situacijama mogli da dobijemo zagrljaj od prijatelja i stručan savet psihoterapeuta. Bitno je i da porodica i veoma bliski prijatelji budu neko ko će prvi uputiti na stručnu pomoć osobu sa simptomima ozbiljnih neuroza i psihoza.
Čoveku koji pati od velikog depresivnog poremećaja, bulimije, nekom ko pokušava samoubistvo, osobi koja nastoji da se izbori sa alkoholizmom ili narkomanijom, iskren prijatelj i prava podrška porodice i prijatelja mogu dosta da pomognu u procesu ozdravljenja, koje ipak u ovim slučajevima mora da počine posetom psihijatru.