Kada promene raspoloženja mogu biti simptom bipolarnog poremećaja

Postoji mnogo razloga zbog kojih neko ima promene raspoloženja tokom dana i u većini slučajeva, ti emocionalni usponi i padovi ne predstavljaju bipolarni poremećaj. Bipolarni poremećaj, ranije nazvan manična depresija, ima različite znake i simptome. Mnoge efikasne opcije lečenja mogu pomoći da se raspoloženje stabilizuje tako da osoba može da uživa u ispunjenom i zdravom životu.

Šta znače promene raspoloženja

Promene u našim emocijama i raspoloženju normalan su, uobičajen i zdrav način reagovanja na događaje koji se dešavaju u našim životima, kaže Robert McFerren, licencirani nezavisni klinički socijalni radnik i klinički direktor u Pathlight Mood & Anxiety Center u Sijetlu.

Emocije se mogu brzo promeniti kao odgovor na određenu situaciju, kaže dr Hayden Center Jr., licencirani profesionalni savetnik i saradnik fakulteta na Walden University. Na primer, recimo da dan počinjemo srećni, a onda saznamo da nam je prijateljica izgubila posao. Možda će to biti razlog da od srećne osobe postanete zabrinuta ili čak tužna.

S druge strane, promene raspoloženja traju duže – satima ili danima – i nisu nužno specifične za situaciju.

– Neko može biti u disforičnom raspoloženju nekoliko dana, što znači da se oseća veoma potišteno i depresivno – kaže dr Center, a McFerren dodaje da „promene raspoloženja mogu biti intenzivnije i nemaju uvek očigledan okidač”. Pored toga, doživljavanje ekstremnog stresa, nedostatak sna ili nizak nivo šećera u krvi, ili uzimanje određenih lekova, može dovesti do promena raspoloženja, kaže dr Center. Uzrok mogu da budu hormoni ili traumatska iskustva, napominje McFerren. Drugim rečima, uzroci promena raspoloženja razlikuju se od osobe do osobe.

Kada promena raspoloženja može biti simptom bipolarnog poremećaja

Promena raspoloženja koja traje ne više od nekoliko sati ili čak jednog dana je normalna. Nasuprot tome, epizode raspoloženja koje traju danima, nedeljama ili čak mesecima su definišuća karakteristika bipolarnog poremećaja, kažu u Američkom udruženju psihijatara (APA).

Osoba sa bipolarnim poremećajem koja doživljava epizodu raspoloženja može se osećati manično (izuzetno srećno ili izuzetno razdražljivo) ili depresivno (izuzetno tužno). Ponekad se promene raspoloženja dešavaju naglo, ponekad ne. I važno je napomenuti da ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu doživeti periode neutralnog raspoloženja između epizoda raspoloženja. Oni čak mogu da imaju normalne promene raspoloženja.

Priroda i učestalost epizoda raspoloženja variraju u zavisnosti od tipa bipolarnog poremećaja. Postoje tri tipa bipolarnog poremećaja:

• Bipolarni 1 U ovom obliku bipolarnog poremećaja, osoba ima tako teške manične epizode da izazivaju primetne probleme u svakodnevnom životu i na kraju mogu zahtevati hospitalizaciju. Ljudi sa bipolarnim 1 takođe imaju depresivne epizode. U nekim slučajevima, manični i depresivni simptomi mogu se pojaviti istovremeno.
• Bipolarni 2 Osoba sa ovom vrstom bipolarnog poremećaja doživljava depresivne epizode, kao i hipomanične epizode, koje uključuju blaže simptome manije koje, u poređenju sa punim maničnim epizodama, obično ometaju njihovu sposobnost da funkcionišu na suptilnije načine.
• Ciklotimija Kao blaži oblik bipolarnog poremećaja, ciklotimija uključuje emocionalne uspone i padove koji su manje ozbiljni od onih kod bipolarnog poremećaja 1 ili 2.

U nekim slučajevima, bipolarni simptomi neke osobe možda se ne uklapaju ni u jednu od gore opisanih kategorija. Ovo može dovesti do dijagnoze drugi specificirani i nespecificirani bipolarni i srodni poremećaji.

Koja je razlika između maničnog i depresivnog raspoloženja

Da bi se formalno dijagnostikovala, manična epizoda mora da traje najmanje nedelju dana ili da zahteva hospitalizaciju, dok manje teška hipomanična epizoda mora da traje najmanje četiri dana zaredom. U Mayo Clinic kažu da manične ili hipomanične epizode takođe moraju uključivati najmanje tri od ovih simptoma:

• nenormalno optimističan, nervozan, razdražljiv ili uzbuđen
• povećana aktivnost, energija ili uznemirenost
• smanjena potreba za snom
• preuveličan osećaj blagostanja i samopouzdanja (euforija)
• neobična pričljivost
• brze misli
• loše donošenje odluka (na primer, preuzimanje seksualnih rizika, odlazak u kupovinu ili nerazumna finansijska ulaganja)

Prema APA, depresivna epizoda mora trajati najmanje dve nedelje i uključivati najmanje pet od sledećih simptoma, uključujući najmanje jedan od prva dva simptoma:

• intenzivna tuga ili očaj
• gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima se obično uživa
• umor
• osećaj bezvrednosti ili krivice
• povećan ili smanjen apetit
• produženo ili skraćeno trajanje sna
• usporen govor ili pokreti
• uznemirenost
• poteškoće u koncentraciji

Nelečeni bipolarni poremećaj može imati ozbiljne posledice. Na primer, neko ko doživi maničnu epizodu može impulsivno potrošiti više novca nego što je nameravao, kaže McFerren. Nakon toga, mogu se osećati toliko depresivno da nisu u stanju da ustanu iz kreveta i nekoliko dana ne odlaze na posao.

Posledice epizoda raspoloženja mogu biti čak i opasne po život i dovesti do samoubistva ili zloupotreba droga, objašnjava dr Center.

Ekstremne promene raspoloženja mogu biti uzrokovane zdravstvenim stanjima koja nisu bipolarni poremećaj, kao što je loša regulacija šećera u krvi, kažu u University of Michigan School of Public Health.

Pored toga, poremećaj pažnje i hiperaktivnost i anksioznost takođe mogu dovesti do intenzivnog, promenljivog raspoloženja. Zato dr Center predlaže da se prvo ode kod lekara opšte prakse, koji zatim može da uputi specijalisti na procenu mentalnog zdravlja.

Koji su tretmani najefikasniji za bipolarni poremećaj

Najefikasniji tretman za bipolarni poremećaj je kombinacija psihoterapije (poznate i kao terapija razgovora) i lekova, kaže McFerren.

Najefikasnije psihoterapije za bipolarni poremećaj, prema Nacionalnoj alijansi za mentalne bolesti, su:

• Kognitivno bihevioralna terapija (CBT) Ovaj oblik terapije pomaže ljudima sa bipolarnim poremećajem da identifikuju okidače koji mogu izazvati epizodu raspoloženja i omogućava im da razviju zdravo razmišljanje i obrasce ponašanja kako bi bolje upravljali svojim raspoloženjem.
• Interpersonalna terapija socijalnog ritma (IPRST) Ova terapeutska tehnika uključuje razvijanje redovnih dnevnih rutina, kao što je odlazak u krevet i buđenje u isto vreme svakog dana, jedenje obroka u redovno vreme i smanjenje okidača stresa u okruženju.
• Terapija usmerena na porodicu Ovo uključuje i osobu sa bipolarnim poremećajem i ljude koji su joj najbliži, kao što su supružnici i roditelji, tako da su svi dobro informisani o stanju i uče veštine za izbegavanje sukoba.

Za ublažavanje ozbiljnosti simptoma kod ljudi sa bipolarnim poremećajem postoji nekoliko lekova:

• stabilizatori raspoloženja
• antipsihotici
• lekovi protiv anksioznosti

Ako je propisan lek za lečenje bipolarnog poremećaja, sa njegovim uzimanjem ne treba prestati bez konsultacije sa lekarom. Uzimanje lekova prema uputstvima smanjuje verovatnoću budućih epizoda raspoloženja, a nagli prestanak i ponovno uzimanje leka može biti opasno.