Trihotilomanija je stanje mentalnog zdravlja koje je često povezano sa stresom Foto Shutterstock
Ljudi koji imaju jaku želju da čupaju svoju kosu pate od poremećaja koji se zove trihotilomanija. Oni doživljavaju rastuću napetost sve dok ne počupaju nekoliko pramenova ili pramen kose, nakon čega osećaju olakšanje. Ovo može biti odgovor na stresnu situaciju, ili može biti učinjeno bez mnogo razmišljanja. Oni ne samo da čupaju kosu sa temena, već i sa drugih područja, kao što su obrve i trepavice.
Poremećaj čupanja sopstvene kose poznat je i kao trihotilomanija, što je hronični poremećaj, kaže psihijatar dr Neatu Narang. Karakteriše ga ponavljajuće čupanje sopstvene kose, a većina slučajeva ostaje neprimetna sve dok ne postane vidljiv značajan gubitak kose. Zastupljenost ovog poremećaja tokom života, koji obično počinje u fazi adolescencije, iznosi čak 3,5 odsto, navodi se u istraživanju objavljenom u StatPearls 2023. godine.
Ovaj poremećaj smatra se varijantom opsesivno-kompulzivnog poremećaja, u kojem osoba ima nekontrolisane misli i učestvuje u ponavljajućem ponašanju. Povećana napetost pre čina čupanja kose dovodi do ovog ponašanja, a potom i do kratkotrajnog olakšanja ili zadovoljstva, kaže dr Narang. Postoje dva tipa čupanja kose:
Kada se prestane sa čupanjem kose, možda će početi da raste nova, ali mogu proći meseci ili godine da kosa ponovo izraste.
Nije poznato šta uzrokuje da osoba razvije poremećaj čupanja kose, ali neki to mogu činiti kako bi ublažili stres. Osoba koja ima majku, oca ili brata, sestru sa ovim poremećajem ima veće šanse da razvije ovo stanje.
Ljudi sa trihotilomanijom doživljavaju neodoljivu želju i potrebu da čupaju kosu.
Da bi dijagnostikovao trihotilomaniju, lekar će proveriti da li postoji vidljiv gubitak kose. Ako ga ima, lekar može da razgovara o tome i o ponašanju povezanom s tim.
Ključ za prevenciju poremećaja čupanja kose je rano otkrivanje slabe tolerancije na stres i veština suočavanja osobe, kaže dr Narang. Upravljanje stresom i rana intervencija za rešavanje emocionalnog bola u velikoj meri sprečili su poremećaj čupanja kose.
Koji su načini lečenja trihotilomanije
Poremećaj čupanja sopstvene kose, kao i opsesivno kompulzivni poremećaj, reaguju na lekove protiv opsesije i antidepresive, uz redovne kontrole i nadzor kod psihijatra, kaže dr Narang.
Ne postoje specifični lekovi posebno za lečenje ovog poremećaja, ali obuka za promenu navika može pomoći. Cilj lečenja jeste da pomogne da se loša navika zameni nečim što ne može da naškodi, prema National Health Service Velike Britanije. Obično uključuje: